Brda bez doline

Eko Taxi Vranje

Brda bez doline

Romi, koje su beogradske vlasti pre šest meseci raselile iz nelegalnog kartonskog naselja ispod mosta „Gazela“ i vratile na jug Srbije, i danas žive bez obećanih osnovnih uslova za život



Na periferiji Vranja, u improvizovanim barakama bez struje i vode, već šest meseci živi tridesetak romskih porodica raseljenih iz divljeg naselja ispod beogradskog mosta „Gazela“. Pre nego što su došli, ovim ljudima obećavana su „brda i doline“. Umesto toga dobili su samo brda iznad Vranja.
Do ovog naselja stiže se blatnjavim putem uz uzbrdicu gde su žitelji iskopali stepenice da bi se nekako popeli do svojih domova. Kuća Nasera Kamberija (38) je golih, nemalterisanih zidova, a umesto krova lim i plastika. Tu sa Naserom žive njegova supruga, dve kćerke i sin, Okolo, dok veje januarski sneg, trče oskudno obučena deca, dok se na razapetoj žici suši stara, iscepana odeća.
– Deca ne mogu da pohađaju školu jer se stide zbog toga što nisu okupana i oprana. Dok smo bili u Beogradu, išli su u školu, ovde nemaju ni udžbenike, sveske, olovke“ – kaže Irinka, Naserova supruga.

KARTON SITI

Iako su i ispod „Gazele“, u nelegalnom, improvizovanom naselju, kolokvijalno zvanom „Karton siti“ živeli u teškim uslovima, preživljavali su baveći se raznim poslovima, najviše sakupljanjem stare hartije i drugog otpada. Sada žale za tim vremenima jer u Vranju nemaju nikakav posao:
– Ovde u Vranju za nas nema posla. Deca nam gladuju jer živimo od milostinje – kaže Naser Kamberi.
Vlasti su raseljavanje divljeg naselja obrazložili potrebom da se oslobodi prostor za predstojeću rekonstrukciju mosta, jedne od najfrekventnijih lokacija na evropskom Koridoru 10, koji na ovom mestu prolazi praktično kroz sam centar prestonice Srbije. Romi su organizovano su raseljeni u mesta boravka iz njihovih ličnih karata, ali se ispostavilo da nisu sve lokalne samouprave ispunile obećanja da će porodicama biti obezbeđeni pristojni uslovi za život. Romi koji su vraćeni u Vranje kažu da su se obraćali resornom Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, ali da im je tamo rečeno da je za zbrinjavanje porodica nadležne lokalne vlasti. U vranjskoj opštini tvrde da je u grad stiglo više porodica nego što je bilo predviđeno i da nema novca za sve.
Tročlana porodica Dineta Kamberovića (41) jedina je od pridošlih koja je od države dobila obećanu materijalnu pomoć od 140.000 dinara (oko 1.500 evra). Međutim, Kamberović kaže da od tog novca nije uspeo da sačuva ni dinar.
– Te pare nestale su u trenu, nisam znao gde pre da ih uložim jer nemamo ničega, a sve nam treba! Potrošio sam na hranu, odeću, ogrev i školski pribor za desetogodišnjeg sina.
On kaže da sada nema posla, i da on i njegova porodica sada žive od 15.000 dinara (oko 150 evra) socijalne pomoći koju dobija njegov sin. Pored njega, u baraci pod limenim krovom bez prozora živi Miroslav Iljazović (31) sa još šest članova porodice. On tvrdi da je za šest meseci dobio samo 31.000 dinara pomoći koje su potrošene za hranu. Sličan je slučaj i Velije Kamberovića koji, iako ima samo 20 godina, već ima četvoro dece koja se, dok razgovaramo, lepe ocu za noge tražeći hranu.
– Jedan dan jedemo, a onda tri dana ne. Još nam je teže to što nemamo vodu, deca se kupaju na 30 dana. Vidite, skoro su goli. A radovao sam se, ne zbog sankanja, kad je pao sneg koji sam skupljao i topio, pa smo tako održavali higijenu – kaže Velija.
Vranjski Romi sa „Gazele“ ističu da su u više navrata pokušali da stupe u kontakt sa gradskim vlastima i resornim Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, ali da sada niko ne obraća pažnju na njih.
Kako kažu, u Ministarstvu im je rečeno da se obrate lokalnoj samoupravi, ali su i tu naišli na hladan prijem. Njihove predstavnike čak je, kako kažu, početkom januara iz zgrade lokalne samouprave grubo izbacilo obezbeđenje.
Branimir Stojančić, lokalni ministar zadužen za socijalna pitanja u Vranju kaže da je problem nastao jer je u Vranje stiglo mnogo više ljudi nego što je bilo evidentirano u Beogradu.
– Mi smo imali spisak sa 13 porodica, ali je došlo ukupno 29. Dakle, 16 porodica nije nigde evidentirano i mi tim ljudima ne možemo da damo pomoći – kaže on.

GREJANA RAKIJA

Ipak, vranjske vlasti trude se da održe komunikaciju sa romskom populacijom. Na Vasilicu, praznik koji Romi štirom sveta proslavljaju svakog 13, januara, u Gornjoj čaršiji, predstavnici vlasti besplatno su točili grejanu rakiju. Naser Kamberi međutim, kaže da je bio ogorčen zbog toga.
– Mi nemamo šta da jedemo, a vlast je odobrila sredstva za rakiju! Šta će meni rakija, treba mi hrana, odeća, školski pribor! Pa mogli su bar po jedan praznični paketić da daju deci – priča on.
Odluka o raseljavanju Roma iz naselja kod mosta Gazela doneta je 2007. godine, kada su Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj odobrile sredstva za rekonstrukciju mosta, pod uslovom da se, u gradove iz kojih su došli, prisilno rasele Romi koji su se naselili ispod mosta.
Ni šest meseci od kada su Romi raseljeni, rekonstrukcija mosta „Gazela“ nije počela, a početak radova najavljen je za proleće 2010. godine.

(Ovaj tekst urađen je u saradnji sa BIRN Srbija i objavljen je na sajtu www. balkaninsight.com)



  • Ostavi komentar