Tu knjigu treba izbaciti sa Učiteljskog fakulteta

Eko Taxi Vranje

Tu knjigu treba izbaciti sa Učiteljskog fakulteta

Kako je uopšte moguće da Smiljkovićeva čak ni studentima Učiteljskog fakulteta, koji plaćaju paprene školarine i knjige svojih profesora, i koji nisu tako naivni i neobavešteni kako se njoj očigledno čini, ne duguje baš nikakvo objašnjenje



U nedavno je objavljenom Zborniku radova sa naučnog skupa održanog u Leskovačkom kulturnom centru 25. i 26. septembra 2008. godine u izdanju istog centra, dat je više nego negativan naučni prikaz knjige „Diferencijalna gramatika“ Javorke Marinković i Jovana Janjića, koji je potpisala dr Radmila Žugić, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU). Žugićeva nadležnima na Učiteljskom sugeriše da bezuslovno izbace knjigu iz nastavnog procesa. Bruka je utoliko veća ako se zna da Marinkovićeva ovde predaje istoimeni predmet – diferencijalnu gramatiku

KO ŠTA (NE)ZNA

Prikaz koji potpisuje, Žugićeva zaključuje rečima: „Načinjena analiza knjige Diferencijalna gramatika dvoje autora, Javorke Marinković i Jovana Janjića, pokazuje da se ona ni po tipu ni po načinu interpretacije i lingvističkog i metodičkog sadržaja, ne može opredeliti kao gramatika diferencijalnog karaktera. To je još manje diferencijalna gramatika (srpskog jezika i prizrensko-timočkog govornog prostora) zbog toga što je sadržaj knjige usmeren samo na prizrensko-južnomoravski dijalekat. Sugestija prikazivača ove knjige nadležnim telima Učiteljskog fakulteta u Vranju je da mehanizmima koje imaju na raspolaganju spreče njeno korišćenje kao udžbenika u nastavi predmeta diferencijalna gramatika. Nevolja Učiteljskog fakulteta u Vranju je još veća, jer jedan od autora knjige Diferencijalna gramatika, Javorka Marinković, na ovom fakultetu predaje istoimeni predmet“.
„Vranjske“ su maja 2008. godine već pisale o knjizi „Diferencijalna gramatika“, tada u kontekstu sporenja dvoje autora oko autorskih prava i pitanja da li se radi o priručniku ili udžbeniku. Epilog ove priče bio je da je uvređeni profesor Janjić, Marinkovićevoj otvoreno pretio tužbom tvrdeći da se radi o krađi njegovog naučnog rada, kao i optužbama da ona ovaj, kako ga je Janjić nazvao, priručnik studentima prodaje kao udžbenik po nerazumno visokoj ceni od 1.000 dinara, kako u Vranju tako i u isturenom odeljenju u Negotinu (Nastavno-naučno veće Učiteljskog fakulteta u Vranju odobrilo da se knjiga štampa kao priručnik 2004. godine – prim. aut). Sada je ova priča dobila svoj nastavak u vidu kritike naučnog savetnika SANU koje otvara još jedno pitanje – pitanje kompetencije univerzitetskog profesora Javorke Marinković.
Dr Radmila Žugić se vrlo detaljno pozabavila celokupnim sadržajem knjige, a mi ćemo navesti samo nekoliko njenih najinteresantnijih zapažanja.
Prvo pitanje koje se nameće, kaže Žugićeva, jeste: da li su autori Predgovora prepisali čitave pasuse iz Recenzije rukopisa, ili su, možda, recezenti (trojica profesora Univerziteta u Beogradu: prof. Dr Miloš Kovačević, doc. Dr Mihailo Šćepanović i prof. Dr Milorad Dešić – prim.aut) napisali rukopis pretežno ugradivši u nju gotovo neizmenjene delove Predgovora kojeg su potpisali autori? Žugićeva navodi da naučna javnost o ovome može samo da nagađa, ali da je u jedno sigurna: ovde je (slobodno čitajte ovom knjigom, naglašava) neko nekoga gadno izmanipulisao! Radmila Žugić navodi i niz pogrešnih tvrdnji profesorke Marinković kada je reč o odnosu prizrensko-timočkog dijalekta i standardnog srpskog jezika, ističući pri tome da ona ne napada recezente (!?) za koje ističe da su joj njihovi naučni rezultati dobro poznati. U daljem obrazlaganju, Žugićeva se osvrće na Marinkovićkinu diferencijaciju azbuke, potom na vokalni sistem, konsonantski sistem, bavi se odeljkom o akcentima, padežnim odnosima, zamenicama, glagolima itd. zamerajući autorki ne navođenje izvora kojima se više nego očigledno služila. Ona, takođe, smatra u najmanju ruku nekorektnim to što je Marinkovićeva rezultate tuđih istraživanja predstavila kao svoje! Radmila Žugić se na jednom mestu čak i pita: „Da li će zaista učenici bar vranjskih škola manje grešiti u padežima zahvaljujući Diferencijalnoj gramatici o kojoj ovde govorimo“?
Profesorka Javorka Marinković nam je rekla da nije imala prilike da vidi prikaz koji pominjemo i da o tome može detaljno da govori tek kada ga bude pročitala. Kada smo joj ukratko rekli koje su zamerke upućene na njen rad, kratko je prokomentarisala:
– Odakle Radmila Žugić može da zna da li sam ja kompetentan predavač svog predmeta ili nisam kad ne radi na Učiteljskom fakultetu – bila je sažeta MARINKOVIĆEVA.
Radmila Žugić, posle nekoliko konkretnih pitanja, rekla je za „Vranjske“ da ne želi da javno polemiše na ovu temu (u trenutku kada je Leskovački kulturni centar već objavio njen rad!? – prim. aut). Insistirala je i na činjenici da se radi o naučnom radu koji je namenjen naučnoj javnosti i da ne vidi na koji način bi to moglo da interesuje „običnog čitaoca“ (ne znamo gde pri tom svrstava, recimo, studente Učiteljskog fakulteta kojima od nje prozvana Javorka Marinković predaje – prim. aut). Dodala je i da joj je Marinkovićeva „draga koleginica“ i da je ranije već napisala dva pozitivna prikaza njenih radova, ali da se ova neadekvatna knjiga ne sme koristiti kao udžbenik u nastavi.
– Da se razumemo, ja stojim iza svake reči koju sam napisala u prikazu o knjizi Javorke Marinković – kaže Radmila ŽUGIĆ.
Na naše pitanje kako je Fakultet reagovao na njenu opasku u prikazu da je nevolja tim veća što jedan od autora knjige, Javorka Marinković, ovde predaje istoimeni predmet, Žugićeva nije imala odgovor.

NEZAINTERESOVANA DEKANICA

Interesantno je da dr Radmila Žugić samo na jednom mestu u prikazu pominje profesora Jovana Janjića, koga naziva koautorom i da se isključivo bavi radom profesorke Marinković. Zbog čega? Možda zato što se profesorka Marinković bavila isključivo jezičkom problematikom koja je i njoj bliska? Ili je u pitanju nešto drugo?
– Pouzdano znam da Javorka i dalje prodaje studentima „Diferencijalnu gramatiku“ kao udžbenik po ceni od 1.000 dinara po komadu, u Vranju i Negotinu. Do sada je prodala više od 70 primeraka. Ja sam imao nameru da je tužim, ali sam od toga odustao zato što sam star i bolestan – kaže profesor Jovan JANjIĆ.
Janjić ističe i da nije imao priliku da pročita prikaz o kome govorimo, ali da je čuo da se profesorka Žugić bavi isključivo radom njegove koleginice Javorke Marinković, tako da se to njega više ne tiče.
Profesorka Stana SMILjKOVIĆ, dekanica Učiteljskog fakulteta, preko sekretarice nam je, pak, poručila da ne želi da govori za „Vranjske“ na ovu temu. Koliko je to u vezi sa promocijom knjige koja uskoro treba da bude održana u Vranju, a koju je napisala zajedno sa dr Radmilom Žugić, prosudite sami.
Dekanica, takođe, nije htela da govori ni kada smo promenili temu, odnosno nije nas udostojila odgovora na pitanje da li je „Diferencijalna gramatika“ povučena iz nastave ili ne? Naši izvori sa fakulteta, koji su želeli da ostanu anonimni, tvrde da nije, a to potvrđuje i drugi autor, profesor Jovan Janjić.
Ovo nije prvi put da dekanica ne želi medijima da pruži odgovore na pitanja kojima se javnost uveliko bavi. Odbijanjem da pokuša da odbrani kredibilitet Fakulteta, dekanica pokazuje da i ne brine baš mnogo o ugledu ustanove na čijem je čelu i čije se ime, upravo zbog nerasvetljenih skandala, uveliko povlači po kuloarima naučnih ustanova Srbije. I kako je uopšte moguće da Smiljkovićeva čak ni studentima Učiteljskog fakulteta, koji plaćaju paprene školarine i knjige svojih profesora i koji nisu tako naivni i neobavešteni kako se njoj očigledno čini, ne duguje baš nikakvo objašnjenje?



  • Ostavi komentar