Političari hoće da mi otmu rudnik

Eko Taxi Vranje

Političari hoće da mi otmu rudnik

Hajku predvodi čovek koji je bio na visokoj državnoj funkciji i ima uticaj na pravosuđe. Interesna grupa koja trenutno drži dve trećine rudnika olova i cinka u Srbiji želi da se dokopa „Grota“



– Ako se osvrnemo na desetogodišnju istoriju, onda u „Grotu“ nikada nije bilo bolje. Meni, kao ekonomisti, najbitniji su ekonomski pokazatelji. Proizvodnja rude je utrostručena: bila je pet hiljada, sada je petnaest hiljada tona mesečno. Od te rude dobijemo oko 800 tona olovo-cinkovog koncenrata, što je oko 850 hiljada dolara mesečne realizacije. Sva ta ruda ide u topionicu Krdžali u Bugarskoj, a naplaćujemo je avansno – kaže na početku razgovora za „Vranjske“ biznismen iz Jagodine Branislav Jović, čija firma „Trend kompani“ je, prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, vlasnik 92 odsto rudnika „Grot“.

ŠTA ĆE ZORAN ANTIĆ U RUDNIKU

Vranjske: Kao najveći poverilac, kroz stečaj ste preuzeli rudnik 2007. godine i predložili plan reorganizacije. Šta je u međuvremenu urađeno?
Jović:
Povećana prozvodnja nam je dala mogućnost da investiramo, oko 900 hiljada evra u prošloj godini. Najviše je investirano u rudarsko geološke istrage, a kupili smo i dva jamska utovarivača, vagone za izvoz rude i jednu mašinu za istražna bušenja sa pratećim priborom. Adaptirali smo 6.000 metara kvadratnih krovova koji su prokišnjavali i neke apartmane za inženjere koje smo doveli. Do maja ove godine ćemo da investiramo još 1,8 miliona evra u kamione i mašine, i 750 hiljada evra u rekonstrukciju koloseka u potkopu. U flotaciju ćemo krajem ove i početkom sledeće godine da uložimo četiri miliona evra, pa ćemo rudu prerađivati ovde i separatno praviti koncentrate cinka i olova. Sa nabavkom nove opreme mesečna proizvodnja će da skoči na preko 20.000 tona rude.
Koliko je radnika zaposleno?
– Kada smo došli bilo je 202, sada ima 245. Struktura je promenjena jer smo prvo iz administracije i nekih delatnosti koje nisu proizvodnog karaktera otpustili kao tehnološki višak 26 ljudi, a onda smo primili 60, uglavnom inženjere i jamske radnike, i jednog ekonomistu. Mediji potenciraju otpuštanje, a niko ne kaže da smo zapošljavali, da danas imamo 43 radnika više nego kada smo uzeli rudnik. Sada se administracija sastoji od deset ljudi, a kada smo došli toliko ih je bilo samo u knjigovodstvu. To nema nigde. Za vreme stečaja cena proizvodnje tone koncentrata bila je preko 70.000 dinara, a danas je 32.000. Mesečni troškovi su tada bili 40 milona dinara i proizvodilo se 500 tona koncentrata, a sada se sa 26 miliona proizvodi 800 tona koncentrata. U međuvremenu, cene inputa su rasle, a mi smo smanjili troškove. Neću da aludiram, ali negde su te pare otišle, ili neracionalnim poslovanjem ili su ukradene.
Kolike su plate u „Grotu“?
– Za privredu Pčinjskog okruga je bitno to da ova firma redovno plaća sve poreze i doprinose, mesec za mesec. Prosečna zarada u „Grotu“ je veća od republičkog proseka i iznosi 32.400 dinara neto. Rudari, sa dva i po sata aktivnog rada, imaju između 35.000 i 45.000 dinara, pri čemu ne ostvaruju normu više od 55 odsto. Kada bi ostvarivali punu normu, po svetskim standardima, imali bi 800-900 evra. Neko im je rekao da ne ispunjavaju normu u dužem periodu i da će onda gazda da im je smanji, tako da će ono što oni postižu automatski da bude 100 odsto norme. To je zabluda i voleo bih da to shvate i daju veću produkciju kako bi primali veće plate.
Kako onda tumačite to što je lokalna samouprava formirala Radnu grupu za ispitivanje vlasničke strukture u „Grotu“? Ne razumem zašto se time bavi gradska vlast?
– Najgore je što ni ja ne razumem. Meni to deluje smešno, ali nemam ništa protiv. Pošto sam radio sve u skladu sa zakonom i transparentno, nemam ništa protiv da se za istinu interesuju političari, državne institucije i novinari.
Da li su vas kontaktirali predstavnici Grada?
– Oni nikada nisu došli da postave pitanja u vezi tog njihovog zaduženja. Šta im je zaduženje ne znam ni ja, znam samo da je Zoran Antić predsednik te Radne grupe. Ne znam šta bi oni trebalo da ispitaju, kakve izveštaje i kome bi trebalo da daju, ali su dobrodošli. Šta da vam kažem? Mislim da je malo čudno da u privatnu firmu dolazi politička komisija da ispituje poslovanje.
Lokalna samouprava nema nikakve ingerencije u „Grotu“, ali ima Agencija za privatizaciju. Da li još uvek vodite spor sa Agencijom, koja traži bankrot.
– Oni traže bankrot, ali su poverioci napravili plan reorganizacije i neće bankrot. U stečaju uvek prioritet imaju poverioci.
A vi ste glavni poverilac, sa 90 odsto?
– Stečaj je postupak za namirenje poverilaca i ako su oni izabrali zakonski način namirenja, ne znam otkud stečajnom upravniku pravo da se stavlja iznad poverilaca i da u njihovo ime bira način namirenja.
Kako to tumačite?
– Prosto, postoje interesne grupe u ovoj zemlji koje traže bankrot da bi se dokopale rudnika. Neću da imenujem ljude. Mogu da vam kažem da je to interesna grupa koja trenutno drži dve trećine rudnika olova i cinka u Srbiji.
Dobro, ali zna se da je kriza, da su rudnici u teškoj situaciji, da su potrebne velike investicije.
– Ima različitih interesa, ali mogu da pretpostavim nešto. Kada uzmete sve rudnike u Srbiji, vi ste monopolista. Kada ih prodate u paketu, možete dobro da zaradite.
U paketu?
– Da, prodate šest rudnika zajedno, Držite četiri, potrebno je da kupite još dva. Kad kupite i ta dva onda diktirate uslove. Drugo, „Grot“ je najbolji rudnik u Srbiji.

NIŠTA BEZ POLITIČARA

Zašto je najbolji?
– Zato što radi. Ovi drugi ne rade. Oni nisu sposobni da ih pokrenu. Kupili su neke, ali ih nisu pokrenuli. Računaju da će ovaj koji radi finansirati pokretanje onih drugih. Kadrovi iz ovog pokrenuće one tamo. Umesto da ovaj rudnik uzme one tamo, ovde je obrnuto: propalica hoće da kupi uspešnog.
Taj proces može da sprovede samo neko ko je u vlasti.
– Normalno, to ne može bez političara.
Dakle, neko iz vrha vlasti želi da uzme „Grot“?
– Tako je. On je suštinski vlasnik tih drugih rudnika, ali se formalno ne vidi. Ja znam njegovo ime…
Ali nećete da nam ga kažete?
– Ne, jer mogu da budem mrtav. Meni je goreo džip, imao sam sačekušu pre godinu i po dana i ne bih voleo da se meni ili mojoj porodici ponovo nešto desi. Ništa ne vredi kao ja ili moja porodica.
I dokle je stigao taj proces koji protiv vas vodi Agencija za privatizaciju?
– Proces traje. Mi argumentovano dokažemo na sudu da je reorganizacija izvršena, ali kad dođe na drugostepeni nivo, to se obori i vrati nazad.
I koliko puta tako?
– Može dvaput da se vrati, što je i urađeno, treći put drugostepeni sud, koji je u rukama čoveka kojeg ne želim da imenujem, može da preinači odluku. Taj čovek je bio na visokoj funkciji i vrši pritisak na pravosuđe.
Zašto Agencija traži bankrot?
– Oni su oduvek to tražili, ali bez jakih argumenata. Zahvaljujući tome da je pravosuđe sporo, ali da je ipak postupalo po zakonu, došli smo dovde. Ako se dogodi nešto drugo, budite sigurni da to nije ni po zakonu, ni po pravu ni po pravdi.
Vi ste godinama vodili bitku sa bivšim rukovodstvom na sudu da biste postali vlasnik „Grota“. Kako gledate na ono što se u međuvremenu dogodilo bivšem direktoru Bogdanu Mitiću, koji je jedva preživeo fizički napad?
– Ne znam šta da kažem. Ne znam šta je on radio i da li je to posledica njegovih postupaka, da li to ima veze sa rudnikom ili s nečem drugim, ali šteta je da se bilo kome nešto tako desi, pa i njemu. On je dobar rudarski inženjer, ali nije bio dobar direktor, nije mogao da se snađe u ekonomskom delu, nije poštovao zakone. Da je poštovao zakone ne bi organizovao sačekuše. Mi dođemo sa policijom na izvršenje, a oni sa bejzbol palicama čekaju izvršitelja u podrumu rudnika. Sprečavao je izvršenje presude, znači nije poštovao institucije države.
Grupa radnika je u vreme Mitića tvrdila da se velike pare zarađuju od prodaje srebra koji je sastavni deo koncentrata.
– Srebro se nalazi u koncentratu olova, ali se ono ne vidi, niti je moguće da se fizički izdvoji, nego mora da ide u topionicu. Može da se mućka, u smislu da laboratorija kaže da ima 150 grama, a ne 200 grama, pa je onda 50 grama poklonjeno kupcu koncetrata. Međutim, postoji sistem razmene analiza. Istovremeno se rade analize i u Bugarskoj i ovde. Niko iz laboratorije ne zna datum razmene. Kad uzmemo njihove analize, a oni naše, i uporedimo ih, skoro uvek se slažemo u granicama tolerancije koje propisuju svetski standardi.

KONCENTRAT I SREBRO

Dakle, kada „Grot“ prodaje koncentrat, zapravo prodaje i srebro?
– Prodajemo. Uračunamo cenu srebra koja se nalazi u toni koncetrata i to može svako da proveri, kad hoće.
Koliko novca dobijate od tog srebra?
– Ako ima 200 grama srebra po toni, i ako izvadimo 300 tona koncentrata mesečno, znači da dobijemo oko 60 kilograma srebra. Postoje, međutim, i tzv. tehnološki gubici, jer ne može da se izdvoji 200 grama iako je analizom utvrđeno toliko. Postoje tehnološki troškovi za vađenje srebra, koje uračunavaju topioničari. Kad se sve to izračuna, mi za olovo iz tone koncetrata dobijamo oko 1.000 dolara, i 100 dolara za srebro, što je ukupno 1.100 dolara. Koncetracija srebra varira, negde ga ima više negde manje. Sve to kontrolišu rudarski inspektori. Taman posla kad bi se tako lako kralo.


GRUPOM BIVŠIH RADNIKA MANIPULIŠU POLITIČARI
Grupa radnika koja je u „Grotu“ proglašena tehnološkim viškom ovih dana traži da ih vratite na posao. Oni su dobili rešenja od inspektorke rada da ih vratite na posao.
– Tu grupu, koja je dobrovoljno otišla uz otpremnine, instruira i pripomaže inspektorka rada. Ona je vratila, u prvoj turi, trojicu. Onda su i svi drugi podneli zahtev da se vrate. Uzeli su pare, koje su potrošili, a sada hoće da ponovo rade na nepostojećim radnim mestima. Postupili smo po nalogu inspekcije i uložili žalbu kod drugostepenog organa, Ministarstvu rada Rasima Ljajića. Otuda smo dobili rešenje da je inspektorka nepravilno postupila. Ona je onda ponovo vratila tu trojicu, ali i još šestoricu, jer je za sve našla novi osnov – nepoštovanje opšteg kolektivnog ugovora. A u zakonu piše da opšti kolektivni ugovor ne mora da poštuje ono preduzeće koje nije član Unije poslodavaca, a mi nismo član. Mi nemamo nikakav spor sa tom grupom kod redovnog suda, mi smo samo dobili nalog inspekcije da ih vartimo na posao, ali inspekcija nije sud i mi nećemo da ih vratimo jer smatramo da smo ispunili sve zakonske propise. Možemo eventualno da ih vratimo, i to u jamu, i ako donesu pare na blagajnu koje su uzeli. Ali niko neće u jamu. Neka tuže i ako dokažu da su u pravu na sudu, uvažićemo tu odluku i platiti štetu. Inače, ti radnici su instrument određenih ljudi, političara i interesne grupe o kojoj sam govorio, koji hoće da ih ubace u rudnik da rovare.

NEMA LEŠEVA U GROTU
Pre nekoliko godina pojavio se izveštaj Fonda za humanitarno pravo u kojem su bile iznete sumnje da su u jamama Grota odlagani leševi Albanaca sa Kosova. Vi ste u posedu rudnika već dve godine. Ima li nečega?
– Ništa, ma kakvi. Tamo gde mi radimo toga nema, ali moram da kažem da rudnik ima preko 100 kilometara hodnika, starih, od ko zna kad, i mi u neke delove ne zalazimo jer nisu sigurni. Mogu da se uruše i svašta da se desi. Mislim da su te tvrdnje Nataše Kandić sulude. Mi ni na šta nismo naišli, ni na jedan trag.



  • Ostavi komentar