-Novinare, čitam te, a pošto tvoje novine ne kupujem zbog finansijsku krizu, nego čekam majka mi da ih kupi od njenu penziju, pa sve komšije u zgradu prvo da pročitaju, a nji šesnaes` stana, puta četri člana porodice, i ja dok dođem na red oživi mi i informacija i mediji.
-Prvo, kad novina dođe do mene, to je negde sreda, novi broj sutra već će izađe. Drugo, informacija mi nije potpuna: oglasi su obavezno icepeni, a tu na tržište može da se nađe svašta; bože ljudi, što sve ovaj narod ne prodava, što je kupovao u vreme južnog privrednog čuda! Lepo si je reko Hadžija Todor Dimitrijević Magariče, ko danas kupuje što mu ne treba, jutre će prodava i što mu treba.
-Treće, na fejs buk već ispuštim četvrtak, subotu, nedelju i tornik, kad su parastosi, jedenje, pijenje … Kakav fejs buk u novine? Pa ono be, da li si šuntav, oni što su maturirali kod svetog Petra, ja, božemeprosti, prvo pa to okrećam, pošto čitam novinu otpozadi. I dobiješ informaciju, odeš si lepo na parastos, zapališ svećicu, odslušaš pop da očati, puštiš sluzu, pokojnik je bio dobar čovek, pa si u grobljansku trpezariju zasedneš s rodbinu, da kusneš gra na mučenu dušu, a i na tebe nešto u gušu…
-A pravilo je, uvek se nađe neka tetka, strina, ili tako neki rod, prosto mu dođe nešto kao dežurni oficir, i ta sve te rabote opravlja. Ona najviše kuka i zapeva na grob, onda oni mlađi što se prime dođu kao da je teše i odvedu, onako pod pazuke, a ona rundza, iskida se.
-A pri sofru, kao režiser u pozorište: što će se mesi i sprema, posno li je, mrsno li je, da li je sveti Ananije ili sveti Sisoje, da li će se služi od desnu ili od levu stranu, vraži okolo, samo što se fatiš za kašiku ili flašu, eti je ona tu – „kusni sinko! pini sinko“! Da ti oživi i jedenje i pijenje, ona broji zalci i glitovi, sutra da može da raskreka na sve četri strane sveta ko je kolko na parastos izeo i popio.
-Ta obavezno zna sve porodične veze, javne i tajne, ko je na koga kum ili starejko od pre dvanaes kolena, ko je na koga teča, sestričan ili deveričan, ko je na koga i kolko dužan pare, ko se s koga u familiju i u komšiluk onodi, i pri sve to enciklopedijsko znanje, kao Krleža, stigne i da žali pokojnika, pomen joj dođe kao izvor informacija, tad su bližnji ranjivi, pa se otvore, a ona saučestvuje. Tc tc tc, tugo, crna, tugo, mila… I otvori ih kao UDBA, oni ljudi na bezder, a ona uvo format A4, oni si lomote, a ona pamti, pa vrati.
-Ali ono što me najviše jede kad upadnem divlje na parastos – niko te ništa ne pita, jedeš, piješ, svi misle da si na blaženopočivšeg neki drugar, makar iz JNA, eto ti je dežurna, vrti se ovamo-onamo, za svi sve zna, ali ti si joj enigma. A pre zemlja će se zaustavi, i pre pakao će se zaledi, nego da ne sazna ko si.
-I ovam-onam, opravi sve što treba, i na onu klupu do tebe se ugnjete; džiger gu jede, sve zna, samo tebe ne zna. A be sinko, tatko ti, kako mu imeše? Ariton, a? Aaa, pa znam ga ja Aritona, živ li je, zdrav li je? Mlogo da ga pozdraviš od mene! A majka ti koja beše, ne li beše Persa? I tu ti zalče već zastane u grcman, i gledaš samo da se otkačiš od bedu, kažeš – tetke, ne mogu ni da jedem ni da pijem, ni da pričam, u žalosti sam zbog pokojnika. I pođeš si, a ona p`ška po tebe – „ti li, ugursuze, mene će me zajebeš, pa takvi kao tebe nisu mi ni prvi ni poslednji“… Ima li sve što treba za jedenje i pijenje, dragi gosti? Tugooo, mil mooj, na koga ostavi imovinuuu, mogaše još malko da stisneeeš, dok sve ne prepišeš na meneee…
-Uguši te, novinare, ovako pred fajront, serem kao kengur udovac… Dete, daj još po jednu! Drugo nešto sam teo da ti se požalim, ali nemoj da si jebeš utke pa ovo da izađe, da me zloupotrebiš… Ne be, ne, će ti ispričam, al da si ćutiš…
-Neko vreme već sumnjam da me žena vara, ali znaš kako je, muž uvek poslednji sazna. I požalim se na rabotu, ali onako, kao kroz šalu, pitam kolegu – bože, bože, što li naše žene rade, dok mi ovako prekovremeno šljakamo, da im zaradimo paričke za bundu? De li je sad žena mi, na koga li noge diza, savaot znaje… Ooo, začudi se on, pa to je bar jednostavno da saznaš. Sad kad se vratiš od rabotu, na prvu komšiku se javi ovako – de si be, droljo? Kad počne da sipa, kao iz rukav, sve će saznaš – „ja drolja a?! A žena ti poštena, poserko nijedan?! A što je ne pitaš s koga je bila tad i tad tamo i tamo, kolki mu je čindo na dojebnika, i kolko puta jaribaš su pravili, sitku nisu imali“!
-A za moju ženu, kulira kolega, gajle nemam; ili pravi s nekoga negde bezobrazno, ili hekla, ha ha ha! Ček` be, ček`, stani malko, seti se, pa žena mi uopšte ne zna da hekla…
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.