Cige je tri puta zaronio

Po tradiciji, pre nego što Cige uđe u vodu, igra se kolo. Pa, još jedno. I još jedno… „Oro se vije kraj manastira“, pevaju muzikanti, dok ih kite parama. A oro za svaku pohvalu

Uskače Dejan Stanojković Cige u vodu, izranja, krsti se tri puta. Ponavlja to još dva puta, dok okolo narod cvokoće na januarskom kijametu. Farmerke, cipele i majica se lede na njemu, ali hrabar je. Gromki aplauz bezmalo hiljadu okupljenih na obali Vranjske reke, kod brane koju su improvizovali samo zbog ove manifestacije.
Zima, sneg, `ladno, pa šta?

VESELjE, MUZIKA, TRPEZA

Nije to sprečilo tradicionalno kupanje na Bogojavljenje u Donjem Vranju svakog 19. januara. Žitelji buduće opštine u našem gradu već godinama neguju ritual kupanja na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, u sred zime. Doduše, ne u zoru pred izlazak Sunca, kako to običaj nalaže. Imaju oni svoju verziju koja je već izrasla u legendu. Prepodne se tog dana ekipa okuplja kod prošlogodišnjeg kupača, tu je muzika, veselje, bogata trpeza… Oko pola dva popodne odlaze kod kupača koji je unapred izabran za ovu godinu i kod njega se nastavlja hepening. Dok se oni vesele, jedu, piju i psihički pripremaju hrabrog kupača, oko reke kod mosta se okuplja narod. Strpljivo čekaju i zauzimaju što bolje mesto, jer u tri Cige dolazi da se kupa. Improvizovana brana zadržava vodu u reci koja nikako nije čista, jer se u nju ulivaju razne otpadne vode.
I baš u pet do tri čuje se muzika i pojavljuje se cela svadba. Siki, Cige, Mrkela, Vita i drugari su veseli, sa flašama u rukama. Vino, rakija, pivo, trubači, harmonika… Na ulici oko mosta više nema praznog mesta za parkiranje, a naroda ima kao da će da zaigra Dinamo protiv Zvezde. Dolaze peške, kolima, neki su i taksi zvali samo da ne propuste ovu priliku. Stoje na mostu i na obe obale. Dva kamermana, i bezbroj uključenih mobilnih telefona i aparata za snimanje i fotografisanje. Po tradiciji, pre nego što Cige uđe u vodu, igra se kolo. Pa, još jedno. I još jedno… „Oro se vije kraj manastira“, pevaju muzikanti, dok ih kite parama. A oro za svaku pohvalu, jer kako reče jedan od prisutnih, to je dan kada se viđaju i vesele. Cige na čelu, za njim Siki, pa Mrkela. U kolu su i Sale, Dejča, žene, stari, mladi, deca. Poslednji u kolu je čika Vita sa dobro otpijenom flašom domaće u ruci. Nakon 10-15 minuta veselja dolazi na red glavni deo programa. Okupljeni prave prolaz. Cige skida jaknu i duks koji je nosio i sa sve cipelama, farmerkama i majicom ulazi u vodu. Dok stoji do kolena u vodi, prilazi mu Siki i, naravno, on ulazi u vodu, ali samo do gležnja. Pozdravljaju se, menjaju flaše vina, krste se, nazdravljaju. Iako se prošlogodišnje kupanje može videti na youtube uživo deluje neverovatno. Do pojasa je Cige u vodi i onda… Skok! Uranja u vodu koja mu je do pojasa. Izranja, gleda ka nebu, krsti se tri puta. Izraz lica, zbog publike ili zbog hladnoće, mu nije baš najhladnokrvniji, iako mu se krv verovatno sledila u žilama. Sve to ponavlja još dva puta.

KAO IGOR MILANOVIĆ

Nebo se nije otvorilo kao pre 1.980 godina kada se krstio Isus u Jordanu, nije se začuo ni glas Boga, ali u momentu kada je Cige izronio poslednji put čuo se aplauz. Oko hiljadu prisutnih je oduševljeno, baš kao kad je Milanović dao gol Italijanima u finalu Svetskog prvenstva u vaterpolu u Španiji 1986. godine. Teško da se Cige u tom trenutku osećao kao Milanović, ali sigurno se može konstatovati da mu je hladno. Muzika ponovo počinje da uveseljava prisutne, a on, Cige, bez ikakve žurbe izlazi iz vode. Nema peškira, nema neke vatre u blizini da se makar malo ugreje. Samo mu ogrću jaknu i laganim hodom kreću ka njegovom domu da nastave veselje i da se on malo zagreje, a uveče na večeru u kapelu. Cipele, farmerke i majica mu se lede, a njegov uvek uredno svezani rep na glavi nema više lepršavi oblik.

KUPANjE KRSTA ZA 51.000
Kupanje Bogojavljenskog krsta u Hramu Svete Trojice obeležila je, barem po viđenju reportera „Vranjskih“, slaba zainteresovanost vernika. Ovogodišnji kum je Stojadin Micković iz Vranja, koji je za 51.000 dinara okupao krst sa vladikom Pahomijem. Iako je prošle godine za ovaj obred Ananije Gligorov izdvojio 71.500 dinara, ove godine je, izgleda, kriza uticala i na vernike. Licitacija je počela od 20.000 dinara, pa iako je otac Ivica naglašavao da se iznos može uplaćivati tokom cele godine (čitaj na rate) nije dostignuta prošlogodišnja cena. Nakon kupanja Bogojavljenskog krsta u dvorištu crkve su okupljeni napravili veliku gužvu za „krstenu vodicu“. Scena je podsećala na guranje u redovima za hleb i zejtin devedesetih.

ŠTA JE BOGOJAVLjANjE
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Prema „Vikipediji“, slobodnoj internet enciklopediji, godine 30. naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, kada je u svojoj tridesetoj godini pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.