Haris protiv Saše Vasića

Eko Taxi Vranje

Haris protiv Saše Vasića

Ako bi se prosperitet nekog grada merio rejtingom pevača koji uveseljavaju narod na trgovima, Surdulica je daleko iznad Vranja



Iako će se nekome učiniti da je proslavljanje Srpske nove godine izgubilo draž otkad više nismo pod komunizmom, u Srbiji doček po Julijanskom kalendaru dođe kao veliko finale dvonedeljnih svetkovina. Stvar je ponosa 13. januara uveče, u nekoj kafani uz trubače i meze, slaviti po kalendaru koji je 45. godine pre Hrista ustanovio Gaj Julije Cezar, čuveni rimski vojskovođa, političar i pisac, a danas ga se pridržavaju samo Srpska, Ruska, Gruzijska i Antiohijska i Jerusalimska pravoslavna crkva (ostatak čovečanstva rukovodi se Gregorijanskim kalendarom, za koji je dokazano da je precizniji).

BATA DjOŠA I TRUBAČI

Ali, pošto ne možemo svi u kafanu, stvar je prestiža svake lokalne samouprave da na svoj trg dovede što zvučnije estradno ime. Političari vrlo dobro znaju šta ište duša namučenog puka. Ako bismo po tom kriterijumu merili sposobnost vlasti, ali i ekonomsku moć zajednice, mala i do pre neki dan skrajnuta Surdulica svetionik je Pčinjskog okruga, daleko ispred svog administrativnog patrona, pošto je građane uveseljavao Haris Džinović, što je krupan civilizacijski pomak u odnosu na prošlogodišnju „Policijsku stanicu“, Kursadžije i ružičaste zvezdice. Bata Djoša i trubači su konstanta. Trubači su stereotip i za Vranje, gde je glavna zvezda bio pop pevač Saša Vasić (ovaj tekst pisan je uoči dočeka, tako da ne možemo da vam prenesemo atmosferu sa lica mesta), što je, kao i u slučaju Surdulice, napredak posle legendarnih Diketa i Pepija sa dočeka 2009. Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica od 2008, kao ozbiljan biznismen, doveo je Harisa koji je istinski autoritet srpske pevačke zajednice. Tončev, međutim, nije hteo da deli lekcije Vranjancima o tome kako se organizuje dobar doček, ali se kroz razgovor sa njim između redova može pročitati ponos zbog toga što je prevazišao čak i jedno Vranje.
– Novu godinu 1. januara dočekao sam u hotelu „Grand“ na Kopaoniku, gde je Haris zabavljao goste. Pitao sam ga otvoreno da li bi za Srpsku došao u Surdulicu i koliko to košta. Pre toga pregovarao sam sa Acom Pejovićem, koji je tražio 15.000 evra, i Tanjom Savić, koja bi došla za 10.000 evra. Sa Harisom je dogovorena cena od 14.000 evra, tako da nisam puno razmišljao. Program će voditi moj drug Bata Djoša.
Tončev dodaje da je polovina para za honorar obezbeđena od sponzora, ali su u toku pregovori da oni, umesto opštine, plate sve. Na pitanje koliko je umesno u vreme krize organizovati gala predstavu, Tončev samouvereno odgovara:
– U Surdulici nema krize. Ovde privreda radi punom parom – „Kokakola“, „Elektrane“, „Knauf“, tu je i Vlasina, dve velike građevinske firme… Opština je godinu završila sa šest miliona viška u budžetu i svim izmirenim obavezama. Kod nas nema samo onaj ko neće da radi. Surdulica je mesto puno života, kafane, kafići i kladionice su pune ljudi. Uostalom, građani zaslužuju dobru zabavu za doček – tvrdi Tončev.
On ne želi da savetuje vranjskog kolegu šta teba da uradi pa da na trg dovede zvezda poput Harisa, ali smatra da je popularnost pevača koji peva za doček proporcionalna snazi jedne lokalne samouprave.
Prema rečima Zorana Najdića, lokalnog ministra kulture i glavnog organizatora dočeka 13. januara u Vranju, građane će proslava ispred Muzeja koštati ukupno oko 500.000 dinara, računajući tu i nedavni kocert grupe Darkvud Dab, što je za takvu stvar simboličan novac. Ukupni troškovi za Sašu Vasića su 330.000, honorar Džoli Džampera je 15.000, dok trubačka družina Milana Mladenovića svira za 30.000. Najdić, međutim, ne misli da se po rejtingu muzičara može ocenjivati prosperitet nekog grada:
– Voleo bih da Surdulica prednjači u oblasti kulture, a dovođenje zvezda za velike pare, bez obzira ko ih plaća, je prevaziđeno. Naš koncept je, za razliku od surduličkog, opravdan. Oni samo za Harsiov honorar daju 14.000 evra, a gde su bina, ozvučenje i ostali izvođači. Budžetske pare ne služe za promociju estrade, već pravih kulturnih vrednosti. Sa tih 14.000 evra mogu se za celu godinu isplanirati kulturne aktivnosti, a oni će te pare da daju za jedno veče – kaže Najdić.

SETNI UZDASI

O prošlogodišnjem gafu, kada su Vranjance uveseljavali Dike i Pepi, Najdić kaže da je njihov nastup deo planskog razmišljanja jer je narodu ponuđena dobra zabava za mali novac:
– Oni su u to vreme bili najbolji u svojoj branši, i koštali su po 100.000 dinara, što je cena kafanske muzike. Pepi je tada bio mega popularan u Zvezdama Granda, i njegov nastup bio je planski.
Međutim, ima i onih koji ne kriju da zavide Surduličanima. Dejan Stanojević, šef lokalnog odbora Demokratske stranke Srbije, koja je ovde do prošlog leta bila deo vlasti, sa setom uzdiše kada govori o vremenima kada je njegova stranka učestvovala u organizaciji narodne zabave:
– Bio je Haris i kod nas dok smo bili na vlasti – kaže.
Stanojević je ubeđen da je Surdulica danas daleko ispred Vranja, ne samo u kontekstu organizovanja Nove godine:
– Tamo se neprekidno nešto gradi, prave se putevi i otvaraju fabrike, a proslava Srpske nove godine najbolji je dokaz za to. Bez obzira na krizu, narodu treba ponuditi dobru zabavu, jer ne može svako da priušti odlazak u restoran ili na planinu. Naravno, to se ne plaća iz budžeta već iz sponzorstva, kao što radi Tončev. Sponzori za dovođenje popularnih pevača se uvek nađu, i u Vranju bi se našao neko da to plati, ali ova nesposobna vlast to ne ume da uradi – kaže Stanojević.


KO GDE NASTUPA
Poznati pevači razmileli su se ovih dana širom Srbije. U Bujanovcu će pevati farmerka Maja Nikolić i izvesni Renato Henc, Katarina Živković i Silvija Nedeljković. Nataša Bekvalac peva u Jagodini kod Palme, Bajaga i Instruktori u Leskovcu, a najavljeno je da će u Nišu svirati Galija.


GLAS NARODA

DA LI JE SURDULICA ISPRED VRANjA?
Staniša Isimović (59), radnik :
– Naravno da nije. Vranje je daleko ispred Surdulice.
Vladica Djorić (25), student :
– Vranje je ispred Surdulice u svakom pogledu.
Slobodan Stošić (29), nezaposlen :
– I tamo i ovde je kriza.
Džemail Jašarević (50), penzioner :
– Nije, ipak je Vranje veći grad.
Srećko Danev (27), nezaposlen :
– S obzirom na situaciju, mislim da jeste.



  • Ostavi komentar