Ćutanje “u skladu sa zakonom”

Eko Taxi Vranje

Ćutanje “u skladu sa zakonom”

Policija je proteklih godina donekle reformisana, ima određene rezultate, ali uprkos obećanjima o žestokom suprotstavljanju kriminalu ne uspeva da reši nasleđene, ali ni neke nove slučajeve teških krivičnih dela



Činjenica je da je lokalna policija uradila dosta u suzbijanju nekih teških oblika kriminala uperenog protiv zdravlja ljudi (prvenstveno vezanih za opojnu drogu), ali da istovremeno kaska u rasvetljavanju teških krađa, razbojništava, pa i ubistava. Nekoliko ekstremnih slučajeva, koji su se dogodili u poslednjih desetak godina, potpuno je palo u zaborav, a najgore u svemu je što se takav trend nastavlja. Ne rešavaju se nova ubistva, komplikovane istrage sa teškim posledicama tapkaju u mestu što, svakako, nije dobro ako težimo modernom i evropskom društvu sa kontrolisanim kriminalom na ulicama.

PLjAČKE I PREBIJANjA

Prvi od značajnijih nerešenih slučajeva u novije vreme dogodio se 25. marta 2004.godine. Tada su tri maskirane osobe, na starom putu Vranjska Banja – Vranje kod sela Suvi Dol, oko 22 sata opljačkale 2.650.000 dinara namenjenih za isplatu zarada rudarima u „Grotu“. Novac je službenim automobilom rudnika prevožen iz Bora u Vranje, a u automobilu su bili vozač Dobrovoje Pešić, generalni direktor Bogdan Mitić, finansijski rukovodilac Slavica Stanojević i sekretarica Svetlana Stojilković. Trojica naoružanih napadača su uz pretnju silom i oružjem oteli od pomenutih torbu sa platama za rudare. Sve je ličilo na unapred postavljenu zasedu i dobru informisanost pljačkaša. Oni su, međutim, nakon izvedene akcije zapalili svoj auto na Bunuševcu, a njihov identitet nikada nije otkriven.
Pomenuti direktor Mitić je septembra naredne 2005. godine brutalno pretučen ispred svoje zgrade u naselju „Ledena stena“. Nepoznate osobe zadale su mu više udaraca metalnom šipkom po čitavom telu. Tom prilikom zadobio je teške povrede glave sa krvarenjem u mozgu i prelom leve podlaktice. Mitić je prebačen na Neurohiruršku kliniku u Nišu gde su mu lekari jedva spasili život. Trajne posledice po njegovo zdravlje su ostale, a slučaj nije rešen.
U noći između 29. i 30. marta 2004, oko 3.30 posle ponoći, tri nepoznate osobe naoružane pištoljima i maskirane „fantomkama“ po filmskom scenariju opljačkale su kazino „Rouz“ u zgradi „Lepa Brena“ u glavnoj ulici. Odneto je oko 250.000 dinara i 1.000 evra. Prema zvaničnom saopštenju vranjske policije, koje je tada dostavljeno medijima, pljačkaši su uz pretnju oružjem prisutnim radnicima i gostima naredili da legnu na pod, potom ih vezali, oduzeli im mobilne telefone i novac. Pretili su i fizički zlostavljali goste i zasposlene, a potom pobegli u nepoznatom pravcu. Ozbiljno su povređena dva radnika kojima su konstatovane teške telesne povrede u vidu preloma rebara. Iako je policija saopštila kako preduzima „intenzivne mere na rasvetljavanju krivičnog dela i pronalaženju izvršilaca“ od tada istraga nije makla.
Blagoje Jovanović (90), penzioner iz Vranja, pronađen je mrtav u svom stanu u centru grada, u ulici „29. novembra“, a obdukcija je pokazala da je starac preklan nožem u noći između 28. i 29. januara prošle godine. Pričalo se da se nepoznata osoba (možda i više njih) neometano uvukla u Jovanovićev stan, čija ulazna vrata nisu bila zaključana, i nanela mu smrtonosnu povredu nožem. Pretpostavlja se čak da je starac mučen, jer su na njegovom telu tokom obdukcije uočene povrede. Moguće je, međutim, da su nanete tokom sukoba sa ubicama neposredno pre ubistva. Slučaj i dalje tapka u mestu, a policija se ne oglašava.

UBISTVA I EKSPLOZIJE

Maru Stamenković (67), staricu iz solitera „A“ i njenog supruga Stevana (65) sredinom oktobra 2009. u vlastitom stanu napali su, prebili i opljačkali maskirani razbojnici odnevši 80.000 evra iz lanca menjačnica „Sani“ i „Sani ket“ njihovog sina Saše (41)
– Niko me iz policije od tada nije zvao, niti imam bilo kakvu informaciju jesu li na tragu počiniocima. Kada sam pokušao da se samoinicijativno interesujem, jedan inspektor mi je rekao da sam dosadan. A mi smo ostali bez novca koji je naša životna ušteđevina. Nikog to nije briga – kaže nam posle svega Stevan STAMENKOVIĆ.
Da ne zaboravimo, tu je i najsvežiji slučaj rušenja kafane „Kubura“, gde i pored zvaničnih obećanja iz policije nismo dobili čak ni objašnjenje na koji je način objekat dignut u vazduh. Koliko li je policija tek daleko od identiteta počinilaca, samo se možemo pitati. Ako imamo tolike nerešene slučajeve, može se raditi samo o dve stvari – ili nam je policija korumpirana ili je nesposobna. Mada, ko bi ga znao… Možda se još obračunavaju sa Miloševićevom oligarhijom?!


SLADjAN ANDjELKOVIĆ
HOĆU DA ZNAM KO JE KRIV ZA MARIJINU SMRT

Beživotno telo dvadesetogodišnje Marije Anđelković pronađeno je 8. januara 2007. godine na arheološkom lokalitetu Markovo kale. Prethodnog dana, oko 17 sati, kako je rekla roditeljima, izašla u grad na kafu sa maloletnom A.M. Prema poznatim i utvrđenim činjenicama, potom su se našle u kući Slobodana Djorđevića u ulici Save Kovačevića. Tu je napravljen dogovor između njega, pokojnog Nebojše Mladenovića, A.M. i, navodno, pokojne Marije da se ode po heroin u Bujanovac. Tamo taksijem nije pošao jedino Djorđević, a po povratku je usledila „heroinska žurka“ u Djorđevićevoj kući. Mariji je u narednim satima pozlilo. Prema svedočenjima tokom suđenja, nju je potom svojoj kući poveo Mladenović, pokušavajući da je sam povrati iz heroinskog overdouza. Pronađena je mrtva narednog dana. Do danas okolnosti pod kojima je umrla nisu do kraja razjašnjene, kao ni podatak ko ju je odvezao na Markovo kale. Nikome nije neposredno suđeno za Marijinu smrt. Djorđević je osuđen za omogućavanje uživanja opojnih droga, a Mladenović je u međuvremenu preminuo u zatvoru. Marijin otac Slađan ANDjELKOVIĆ, tri godine nakon Marijine smrti, i dalje se bori za pravdu.
Ima li novih momenata vezanih za okolnosti pod kojima je vaša ćerka izgubila život?
– U Policijskoj upravi su mi rekli da i pored svih tragova nisu mogli da otkriju ko je moju ćerku odvezao na Markovo kale. Čuo sam i da su svi tragovi nestali iz policije. Ja nisam ljut što je načelnik Filipović kućni prijatelj sa ocem tada maloletne A.M. koja verovatno zna dosta toga o Marijinoj smrti. Ali sam ljut na ljude koji prikrivaju ovaj zločin, koji su lažno svedočili na sudu. Ne mogu da shvatim da se čoveku u čijoj se kući sve desilo sudilo samo za omogućavanje uživanja opojnih droga. Marija u tom procesu jedva da je pomenuta. Znači ćerka mi je mrtva i ja treba da tek tako preko toga pređem?! Ovo može svakome da se desi, svakoj čestitoj porodici i zato ću insistirati na rasvetljavanju ovog zločina.
Da li ste nešto već preduzeli?
– Čak i po cenu da istina ne bude prijatna za mene, moram je otkriti. Već sam se obratio novoizabranom tužiocu i saznao da se Djorđević 28. avgusta prošle godine žalio na presudu, ali i da je tužilac prethodno, 20. avgusta takođe podneo žalbu tražeći veću kaznu. Žalba je od 22. septembra u Vrhovnom sudu i nije rešena. Već sam u razgovoru sa tužiocem najavio krivičnu prijavu protiv ljudi koji su lažno svedočili na sudu i na čiju krivicu sumnjam u vezi Marijine smrti. Biću uporan u tome da oni budu optuženi za ubistvo.


ODGOVOR POLICIJE
Na pismeni zahtev „Vranjskih“ Policijskoj upravi da nam dostavi informacije o tome u kojoj se fazi nalaze pomenute istrage, dobili smo sledeći odgovor:
– Policijski službenici PU Vranje su u vezi smrti Marije Anđelković 2007. godine Okružnom tužilaštvu podneli krivičnu prijavu protiv nepoznatog izvršioca. Kompletni spisi predmeta dostavljeni su tužilaštvu i u vezi ovog predmeta morate se obratiti njima. U Vezi ostalih slučajeva, u skladu sa najnovijim promenama Zakonika o krivičnom postupku, nismo u mogućnosti da dajemo informacije, osim za slučaj prebijanja Bogdana Mitića na kome se radi i nakon rasvetljavanja PU će se oglasiti saopštenjem.



  • Ostavi komentar