Vaistinu se rodi

Eko Taxi Vranje

Vaistinu se rodi

„Da praznujemo ne raskošno, nego božanstveno, ne svetski, već nadsvetski“
(Sveti Grigorije Bogoslov)



Božić je praznik velike radosti i sa Vaskrsom predstavljaju najznačajnije događaje u istoriji ljudskog roda. Naša narodna duša je iskazala veliku ljubav ka Bogomladencu Hristu ukrasivši Njegov rođendan lepim i divno smišljenim običajima.

BOŽIĆNI POST
Priprema za Božić počinje 40 dana pre praznika božićnim postom (riba je razrešena subotom, nedeljom i praznicima). Post je celovit kada je uzdržavanje od mrsne hrane upotpunjeno uzdržanjem od zlih pomisli, reči i dela, kao i umnoženjem molitve i milosrdnih dela.

DETINjCI, MATERICE I OCI
Svojim dolaskom i rođenjem u telu, Bog je čoveka razrešio grehovnih sveza i vezao ga novom – svezom ljubavi ka Bogu i bližnjima. Naš narod je, u želji da se pripremi i dočeka Božić vezan najčvršćim vezama ljubavi, osmislio praznike: Detinjci, Materice i Oci u kojima se međusobno „vezujemo“ i „drešimo“. Tri nedelje pred Božić je praznik posvećen deci – Detinjci. U nedelju rano ujutru, pre svete liturgije, roditelji „vezuju“ decu a ona se „dreše“ (razrešuju, oslobađaju simboličnim otkupljivanjem) poklonima koje su pripremila u dane pre praznika. Dve nedelje pre Božića je praznik posvećen majkama – Materice, i tada deca vezuju majke, a one se otkupljuju poklonima za ukućane. U zadnjoj nedelji pred Božić su Oci, praznik posvećen očevima u koji se oni dreše poklonima.

BADNjI DAN
Dan uoči Božića je Badnji dan. Nakon svete liturgije domaćin odlazi u šumu i seče mlado hrastovo (ili cerovo) stablo ili granu – badnjak, kao i jednu drenovu granu i nosi ih u dvorište kuće. (U gradovima, zgradama, tj. gde nije moguće unošenje i paljenje badnjaka, unosi se grančica badnjaka sa zavežljajem sena i drenovom grančicom i ostavlja u predsoblje stana). Kad padne noć, domaćin unosi badnjak u kuću uz pevanje božinog tropara i pesama. Domaćica badnjak posipa pšenicom, preliva vinom i premazuje vinom. Zatim, badnjačar unosi slamu u kuću i prostire je po podu a za njim idu deca koja, pijučući kao pilići, traže po slami skrivene poklone. (Ako je u stanu, onda se zavežljaj stavlja ispod stola na kome je postavljena badnja večera). Tada se pristupa paljenju badnjaka (u stanu se na sveći pali malena grančica ili se badnjak odnosi u crkveno dvorište i tamo pali). Običaj je i da domaćin u znaku krsta baca po tri oraha u sva četiri ugla sobe. Zatim svi prilaze trpezi gde nakon paljenja sveće, kađenja, čitanja molitve („Oče naš“ i božićnog tropara) i izgovaranja zdravice počinje (uvek posna) badnja večera. Kada se Hristos rodio za Njega nije bilo mesta ni u jednoj gostionici, ni u jednom domu, rođen je u pećini, u slami. Zato je važno da ove noći, naše okupljanje nije radi jela i pića već radi Bogomladenca Hrista kome treba da pripremimo i ustupimo toplo mesto u našim srcima pometenim i očišćenim pokajanjem, praštanjem, dobrim mislima, rečima i delima…

BOŽIĆ
Duša i tela svečano odevenih, ukućani odlaze na prazničnu svetu liturgiju gde se (prethodno pripremljeni postom, molitvom i ispovešću) pričešćuju svetim tajnama. Nakon svete službe svi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“ (ovaj pozdrav traje do Bogojavljenja). U Božićno jutro nam dolazi položajnik (muško dete) koji pozdravivši sve božićnim pozdravom, ulazi u dom i izgovara zdravice i želje za napredak porodice. Kao i pre badnje večere, domaćin pali sveću, kadi kuću i ukućane, čita molitvu a zatim svi pevaju tropar (za to vreme prisutni drže voštane svećice koje se na kraju saberu i postave u neku posudu da dogore). Tada se pristupa božićnom ručku, domaćica iznosi česnicu, pogaču sa novčićem koju domaćin rukama lomi i deli ukućanima. Za onog ko u svom parčetu nađe novčić, veruje se, da će te godine biti naročito uspešan i srećan. U nekim krajevima česnica se lomi na Badnje veče i tada je ona posna, presna pogača. Božić se slavi tri dana i svakog dana se služi sveta liturgija. Sredom i petkom se ne posti od Božića do Krstovdana.


SIMVOLIKA

BADNjAK – posečeno mlado hrastovo drvo simvoliše Hrista koji je u mladosti postradao. Takođe, badnjak podseća na drvo koje su pastiri doneli u pećinu da bi se ogrejao Bogomladenac. Zbog ove simvolike, bitno je da se badnjak poštuje i da se nakon praznika ne baca na nečista mesta.
PALjENjE BADNjAKA – toplota i varnice sreće što se krešu iz njega predstavljaju Hristov oganj koji i danas topli ljudske duše i daje im sreću.
UNOŠENjE BADNjAKA U KUĆU – simvoliše dolazak Hrista i Njegovog blagoslova u naš dom.
DRENOVA GRANA – zdravlje, „zdrav kao dren“.
SENO – unosi se u kuću radi sećanja na slamu iz jasala na koju je Bogorodica položila tek rođenog Bogomladenca. Gde je moguće ukućani, a naročito deca, badnju noć spavaju na senu prostrtom po podu.
POKLONI U SENU – deca ih skupljaju, a predstavljaju darove mudraca sa istoka.
BACANjE PO TRI ORAHA U SVA ČETIRI UGLA SOBE – ova radnja je slikovit prikaz Svete Trojice koja vlada na sve četiri strane sveta.
ČESNICA – simvoliše Hrista koji je „hleb života“.
PŠENICA – izobilje plodova zemaljskih.
MED – duhovna radost.
VINO – nevino prolivena krv Gospoda Hrista.
SVEĆA OD ČISTOG VOSKA – gori na Badnje veče i na Božić, njena svetlost predstavlja Božanstvo koje je bez početka i kraja.
POLOŽAJNIK – predstavlja pastire koji su čistotom svog srca bili udostojeni da prvi ugledaju rođenog Spasitelja.


BOŽIĆNI OBIČAJI U SVETU
Različiti ljudi, različita verovanja

Nova godina u najvećem delu sveta proslavlja se 1. januara. To je prvi, svečani dan nove godine prema gregorijanskom kalendaru. I oni koji sebe smatraju miljenicima sudbine, a i oni koji su nesrećni, očekuju od nove godine promenu – sve najbolje
Nova godina smatra se nekom vrstom preokreta ka mogućem, očekivanom boljitku. Takvo raspoloženje možda preovladava i zbog blizine Božića, praznika kojim hrišćani obeležavaju rođenje Isusa Hrista. Međutim, Nova godina ne pada baš za sve stanovnike naše planete u isto vreme. Prema julijanskom kalendaru koga se drži jedan deo Pravoslavne crkve (Srpska, Ruska, Jerusalimska, Gruzijska pravoslavna crkva), Nova godina nastupa 14. januara. Hebrejska nova godina, odnosno Roš Hašana, slavi se između 5. septembra i 5. oktobra. Koptska Nova godina obeležava se takođe u septembru. Kineska Nova godina, ili lunarna Nova godina, proslavlja se između 21. januara i 21. februara. Otprilike u isto vreme slavi se i vijetnamska Nova godina. Tibetanska Nova godina pada negde između januara i marta… Prema gregorijanskom kalendaru, Božić, rođenje Hristovo, proslavlja se 25. decembra, a prema julijanskom, koga se drži i Srpska pravoslavna crkva – 7. januara. I Božić i Nova godina spadaju u zimske praznike. A dok traju zimski praznici, obično traje i školski raspust, što nije zanemarljiv i nevažan podatak.

Nemačka i Austrija: Marcipan i jelka
Veruje se da običaj kićenja jelki potiče upravo iz Nemačke. Zato je u ovim krajevima okićena jelka gotovo obavezan ukras Božića i Nove godine. Neizostavni slatkiš je i marcipan, a poklone deci donosi – sveti Nikola. Po krovovima seoskih kuća baca se seme pšenice kako bi se i ptice počastile.

Španija: Pesme i pokloni
U Španiji proslava Božića počinje već 8. decembra, obeležavanjem bezgrešnog začeća. Božićne jasle Španci nazivaju „Nacimientos“ i prave ih i postavljaju u crkvama, dvorištima i unutar kuća i stanova. U Španiji se tokom zimskih praznika često pevaju božićne pesme. Običaj je takođe da se siromašnima poklanjaju nova odeća i hrana kako bi čitava naredna godina protekla u prijateljstvu i razumevanju s drugim ljudima, kao i u blagostanju.

Poljska: Praznik zvezde
Noć uoči Božića u Poljskoj nazivaju Praznik zvezde. Običaj je da domaćica ne sme da iznese na sto večeru pre nego što na nebu izađe prva zvezda. Poljaci proslavljaju Božić uz bogatu trpezu koja obavezno sadrži dvanaest različitih jela – simbol dvanaest meseci. Uvek se ostavlja jedno mesto za stolom, kao znak gostoljubivosti, u slučaju da dođe neočekivani gost. Slično kao i kod nas, običaj je da se u svaki od četiri ugla trpezarije baci zamotuljak pšenice, u znak sećanja na štalu u kojoj se rodio Isus.

Francuska: Pokloni u cipelama
U Francuskoj Božić Bata ne ostavlja poklone ispod okićene jelke, već u okačenim čarapama ili – u dečijim cipelama. Božićne jasle nazivaju creche. Običaj je da se na Božić zapali velika cepanica u ognjištu ili kaminu, a vatra se održava čitavog dana. Za trpezom, Francuzi tokom zimskih praznika jedu poslastice od kestena ili čokolade.

Finska: Drvo za ptice
Osim što kite jelke po kućama, u Finskoj (ne u velikim gradovima) obavezno se pored kuće kiti još jedna jelka. To je jelka za ptičice. Ta jelka kiti se grančicama pšenice ili kutijama prepunim žita. Ptice sleću na drvo i Božić protiče uz njihov cvrkut.


DjAKONIJE
Proslava Božića neodvojiva je od raznih kulinarskih đakonija, što govori i o paganskim korenima svetkovina koje nisu paganske. Shodno tome, bezmalo svaka zemlja ima neki svoj specijalitet. Zanimljivo je da je proslava Božića u Bostonu bila zabranjena od 1659. do 1681. godine. Svako ko bi javno pokazao svečarski duh u vreme Božića, bio je kanjljen novčano. Naime, u to vreme među doseljenicima u Bostonu vladalo je uverenje da je Božić nazadna svetkovina. U Sjedinjenim Američkim Državama Božić je proglašen za savezni praznik 26. juna 1870. godine. Osim uobičajenih tortelina u supi (što je, inače, specijalitet iz Bolonje), u Italiji tokom zimskih praznika, pored ostalog, jedu i amarete, neku vrstu puslica od badema. Francuzi tokom zimskih praznika često jedu specijalitete od kestena. U Južnoj Americi, tačnije u Čileu, prave božićni hleb. U Holandiji za Novu godinu jednu pečenu kokošku ili pile s kiselim kupusom. Zašto baš kokošku? Jer ona kljuca po zemlji kao što život kljuca godinu za godinu.U Švedskoj, u kohu od pirinča obično sakriju badem: onaj ko ga nađe (kao kod nas novčić u česnici) taj će čitave godine imati sreće.

ZAŠTO SE KITI JELKA
Uvek zeleni, uvek sveži, od davnina su na različitim stranama sveta jela i bor bili simbol večnog života, stoga i Božića i Nove godine. U jednom zabačenom seocetu, veče uoči Božića, dečak je krenuo u šumu da donese hrastovu granu kao što je nalagao stari običaj. Idući ka šumi, zaboravio je na vreme i tek kad se našao u mrkloj noći shvatio je da je okasnio i zabasao tamo gde nije trebalo. Uplašio se i pokušao da nađe put do kuće. Ali, nije mogao da razazna ni prst pred okom. Osim toga, počeo je da pada i sneg. Dečak je osetio kako ga obuzima jeza i setio se koliko se samo radovao Božiću. A možda ga neće ni dočekati! U ogoljenoj mračnoj šumi, odjednom je ugledao kako nešto svetluca. Bila je to srebrna jela prekrivena snegom. Uplašeni dečačić potrčao je do ove šumske svetiljke u tami i legao ispod nje, najzad umiren. Pre nego što će spustiti svoju glavicu, jela je savila grane do zemlje i dečaku napravila postelju od grančica i pokrila ga… Kad se dečak ujutru probudio, iz daljine je začuo glasove seljana koji su krenuli u potragu za njim. Ugledao je i oca i majku. Tek kad su videli da je dečak živ i zdrav i da nije promrzao, primetili su prekrasno drvo čije su se grane pod težinom snega savijale do zemlje. Činilo se da su okićene najlepšim ukrasima od leda. U spomen na taj događaj, jelka se kiti za Božić svećama kao znak svetlosti u tami.



  • Ostavi komentar