Mjestobljustitelj u kokošarnik

Eko Taxi Vranje

Mjestobljustitelj u kokošarnik

-Ajde, novinare, ovako na praznik, na Badnje veče, pred fajront da popijemo po jednu. Ne znam da li postiš, ali nema veze, ovo pijenje je sve na vodu, neće se ogrešiš. Kao jedan što ga danas sretna, pa na praznik, kad ne treba da gajiš zle misli, on se čepati preko ulicu – ostriišš! Neće postiš, reko, eto, navede me zlodjej na nebogougodno delo… Pa reko, da sperem gresi, da ti vikam jedno pijenje, znaš kako se kaže, neka ne zna levica tvoja šta radi desnica, i u tim samozadovoljnim trenucima, znaš li koji organ najviše strada? Uvo. Sve slušaš neko da ne naiđe, sramotil`k, nemoj ovo da pročita eee, kako se ono vikašee… Seti se! Mjestobljustitelj! Što li mu to znači, sam savaot zna, ali tako se tituliše…
-Da ne čuje mjestobljustitelj, danas besmo da beremo badnjaci. Prvo, naoružamo se, kao da idemo na Vukovar; puške, pištolji, noževi, sekire. Drugo, dobro se intendantski opremimo; kotle i nogare za grejanu rakiju, jedno hektolitar, a ona dokle ne provri, ponesemo si i ladnu, ljutu, da se ne ispuštimo dok čekamo. Podelimo zaduženja; ti vešaljke, ti slaninu, ti kobasice, ti prženicu, ti sirenje, da se ispostimo kao pravi svetosavci. A kad kupova svinju, birao sam namerno piatrena, onu meščinjavu vrstu, ne slaninjavu, baš zbog božićni post – nije masna svinja, nego posna!
-Kačismo se u planinu, intendanti ostanaše da vare rakiju i da postave sofru, a mi će idemo po badnjaci. Isekosmo pola planinu, ošutismo, svaki seca po jedan ovolik hrast na grbinu, pa posle Šumsko gazdinstvo i Simpo kabati; ne be, nego mi vernici! Pa kad se malko založismo i podnapismo, izvadismo arsenal. Bože ljudi, ono je bilo kao bombardovanje. Kude si sad, NATO, vikamo, ržimo s noževi u zubi, onomad nas ufati nespremni, a dođi sad na megdan junački, mi da ti pokažemo na Badnji dan od kakvo se drvo ložice deljav!
-A moram, ovo u strogo poverenje ti pričam, kao svetu tajnu, da okajem grešnu dušu moju, jerbo sam advokat. Mnogo je batka proteklu godinu klijenti ojadio, i mnogo predmeti obradio preko policiju, sudstvo i tužilaštvo. Sad napraviše haos, sa ovaj reizbor sudija i tužilaca, pa istoprv potkupljuj nove sudije i tužioci, ko zna odokle i od kakve majke deca će dođu na njihova mesta. Nego, klijenti će si plativ, a tu mi je i plan „B“, sigurna varijanta, što je čuvam za crni dni – oslarski svedoci!
-Što su, pitaš, oslarski svedoci? Eee, i ti si mi neki novinar koji se povremeno bavi sa pravosuđe, kad te tuže njihove smernosti zbog dečije cevke… Ima jedno selo tu, zove se Oslare. I seljaci iz Oslare, dokurči im da riljaju i kopaju, vazdan nešto puca okolo, pošto su u kopnenu zonu bezbednosti, dignu ruke od poljoprivredu i stočarstvo, Oslarci dignu ruke, Oslarke noge, i preorjentišu se na pravosuđe. I sad, kad prođeš pored sud, pola Oslare stoji ispred, kao oni dileri pred robnu kuću što prodaju devize. Ali Oslarci prodaju nešto drugo – svedočenje. Čovek da uđe u sud, odma mu priđu dvatrojica i pškaju – „treba li svedok, svedok, s s s“… Ko se primi, primi se. Treba, kaže, zemljače, tužim se s brata oko onu krušku, evo dvaes godine, nikako sud da presudi, kaže, nema svedoci. Oslarski svedok na brzinu prouči predmet, vidi vrednost spora, i kaže – pa što se sekiraš, što se kidaš, evo ja će sam ti svedok. Po predmetu, cena ti je tolko i tolko evra, ali to ti je samo za prvostepenu presudu; posle, za Okružni sud smanjujemo, a tek ako dođe do Vrhovni, tu pa dip smanjujemo tarifu, i mi oslarski svedoci mora da držimo do ugled, to mu dođe nešto kao marketing. I oslarski svedoci proučili krivični zakonik, i onaj o parničnom postupku, jedino ih kara što nemaju pravosudni ispit. Nego, i to će bude, zdravljebože, očekujem i tu kategoriju, oslarski svedoci, da ubace u reformu pravosuđa.
-Nego, što ti ono zapriča? A da. Naplati što naplati od čemerni klijenti, a još oni će trpe, na prase su muda otpozadi, nego ima nekolko farmazona, ja ga branim, on ne dava pare! Čekaj be, pa ja školu zašto izuči, samo obligaciono pravo mi je polovin život izabilo, kad ga položi, iz osamnaesti pokušaj, ja se vozim u jedan taksi, a indeks u drugi poza mene!
-I klijent koji oće da pojebe komšiju za neku među, nešto bezveze, oko pola metar, ali kaže do boga će ide, predmet oko dvanaes godine, odem ja da uteram dug. Nemam pa nemam, kuka klijent, što će popiješ i izedeš, ali pare nemam! Oo gospode, mislio sam da smo mi advokati nepobedivi, daj pa daj! Nemam, kaže, dušu izvadi, ali pare nemam! Pa što imaš? Imam, kaže, kokoške; evo uđi u kokošarnik, pa biraj koju oćeš, i će ti dam pola gajbu jajca.
-Od lošega dužnika i koš pleva, ugnjetem se u kokošarnik, u oni kokošljaci do kolena, duša mi se usmrde, lovi jednu po jednu kokošku, pet`l me kljuje po til, ali svaka koju fatim nekako mi pol`ka od onu tamo, leti perje okolo, ja mavam najtešku kokošku, kao da lovim noja. Izgazi i ona jajca, kokoške izbegaše u avliju, iskačam iz onaj kokošarnik s petla na glavu, oči će mi iskljuje, a klijent sedi ispred, i pita me – naplati li, advokate, će popiješ li jednu rakiju, ali tu u dvorište, nemoj u kuću, osećaš se, će ubzdiš i u ženu dete.





  • Ostavi komentar