U početku bili su stidljivi, nepoverljivi; istini za volju, i mi smo imali bojazan od tog prvog kontakta, međutim, svakodnevnim razgovorima, aktivnostima u slobodno vreme, uspeli smo da razbijemo tu barijeru
-Ljudi doniraju organe – kaže Dragan PETKOVIĆ Šini – što je jedan izvanredno human gest, a mi doniramo duše, moja supruga i ja, baveći se hraniteljstvom dece kojima je to potrebno.
-Imam ljubavi na pretek – kaže Biljana PETKOVIĆ – pa iako se bavim turizmom, pored Dragana sam prepoznala potrebu za ljubavlju dece bez roditelja, te sam odlučila da im je nesebično pružim.
PAŽNjA I LjUBAV
U porodici Petkovića na programu hraniteljstva je dvoje dece – devetnaestogodišnji Saša i njegova sestra, osamnaestogodišnja Valentina. Njihova prirodna porodica je razorena, majka se udala u inostranstvu, otac preminuo, a njihovi brat i sestra su takođe u hraniteljskim porodicama van Vranja. Saša i Vanja u hraniteljskoj porodici Petković imaju uslove za život o kakvima nisu ni sanjali pre tri godine, otkad su došli u ovu kuću. Imaju svoje odvojene sobe, sve kućne aparate, kompletno opremljeno kupatilo i, što je najvažnije, pažnju i ljubav hranitelja.
-Ovde smo – kaže Vanja – našli bukvalno roditeljski kontakt. Pa oca i majku nismo toliko puta poljubili, koliko teta Biku i čika Dragana.
-Kad je otac umro, a majka se preudala – kaže Saša – smešteni smo u dom. Tamo je bilo svega i svačega, a onda smo dobili hraniteljsku porodicu.
U početku, slažu se i hranitelji i hranjenici, nije sve išlo baš glatko.
-Delovalo mi je odbojno – seća se Saša – jer sam još u domu čuo razne stvari o hraniteljskim porodicama. Međutim, kad smo došli kod Petkovića, sve se vrlo brzo promenilo. Čika Dragana sam znao još od ranije, kao radnika Centra za socijalni rad, kada je o svom trošku, nas domsku decu, vodio na izlete, pozivao na ručkove i večere, pomagao nam i pazio nas, tako da mi je odmah malo laknulo.
-Nije to – nadovezuje se Vanja – samo materijalna podrška, već i briga i vaspitanje. Recimo, iskrenost je najviši princip, ne sme da se laže ni sa jedne ni sa druge strane. Kod teta Bike to jednom i prođe, ali kod čika Dragana nikako ne smeš da dozvoliš da ti se to dva puta desi.
Dragan i Biljana imaju svoja tri deteta, koja su već oformila svoje porodice, i nemaju više toliko potrebe za roditeljskom zaštitom.
-Ali – kaže Dragan – od početka radnog veka bavim se socijalnom zaštitom, a i posle odlaska u penziju ne nameravam da prestanem sa tim. Po navici, vođeni roditeljskim instiktom, sa punim baterijama za emotivni život i zaštitu nezbrinute dece, Biljana i ja smo odlučili da svoju „drugu mladost“ podarimo deci koja su izlaskom iz doma ostala apsolutno nezaštićena.
-Saša i Vanja – kaže Biljana – došli su kod nas pre tri godine, ali smo mi i pre njih, van institucije hraniteljstva imali svoje „štićenike“, kojima smo pomagali. No, svaki početak je težak, pa su tako i oni u startu bili stidljivi, nepoverljivi. Istini za volju, i mi smo imali bojazan od tog prvog kontakta, međutim, svakodnevnim razgovorima, aktivnostima u slobodno vreme, uspeli smo da razbijemo tu barijeru. Sada funkcionišemo kao prirodna porodica, ali Saša i Vanja zbog prethodnog teškog životnog iskustva, u najosetljivijem životnom dobu, tek treba da do kraja shvate da su u pravoj, svojoj porodici. Na dobrom smo putu, i oni i mi.
-Da – nadovezuje se Saša – druga je stvar kad me ljudi vide da izlazim iz Šinijevog dvorišta, a sasvim drugačije je bilo kad sam izlazio kroz kapiju doma.
-Kad nas pitaju – kaže Vanja – „čiji ste“, mi kažemo „Šinijevi“.
-Eto kako to ide – širi ruke Biljana – ja ih čuvam, mazim i pazim, a oni „Šinijevi“.
NA ČVRSTOJ GRANI
Deca su i u obrazovanju vrlo uspešna; pohađaju Visoku školu primenjenih strukovnih studija, Saša je prvu godinu položio u roku sa prosekom 8,47 a Vanja sledi njegov put.
Vrlo je bitno da su i prirodna deca Petkovića prihvatila hranjenike i prema Saši i Vanji zauzeli zaštitnički stav. Kažu da je Vanji najdraže kada od Dragane dobije paket garderobe sa Malte, a Saša je bio najsrećniji kada ga je Mladen svojim „audijem“ dovezao na matursko veče; od tada ga, kaže, drugarice gledaju sasvim drugim očima.
Ali, postoji i neprijatna strana priče o hraniteljskim porodicama.
-Ljudi u Vranju – kaže Dragan – i ne samo ovde, nisu dovoljno upoznati sa funkcijom hraniteljstva, pa se zbog toga vrlo često čuju priče da je hraniteljska porodica jedan od načina za popunjavanje tankog porodičnog budžeta.
-Vrlo lako se – kaže Biljana – dolazi do negacije takvog stava; pitajte samo roditelje koji imaju dva studenta, kako je njima.
Izlasci, proslave rođendana, posete prijatelja dece, sve to funkcioniše kao kod prirodnih roditelja. Deca letuju, zimuju, kad ih u školi pitaju – „gde ste proveli praznike“ – odgovaraju – na Zlatiboru, Tari, u Beogradu…
-Svuda sa svojima – zaključuje Vanja – i moja velika želja je da pozovem ekipu emisije „Sve za ljubav“, da ljudi vide u kako lepom okruženju živimo.
-Sve je kako treba – kaže Saša – Vanja uči ženske poslove od teta Bike, a sve što muška ruka u domaćinstvu može da uradi, ja sam naučio od čika Dragana. Mi smo ovde na čvrstoj grani.
-I kad po zakonu prestane pomoć države – kažu Petkovići – mi ćemo i dalje biti tu da Saši i Vanji pomažemo, o svom trošku.
MEDjU TRI NAJUSPEŠNIJA
-Institucija hraniteljskih porodica u Vranju – kaže Verica MIHAJLOVIĆ NIKOLIĆ, direktor Centra za socijalni rad – datira još od 1987. godine. Trenutno, Grad Vranje ima 17 aktivnih hraniteljskih porodica. Uzrast dece je od šest do 19 godina, a na hraniteljstvu je tridesetoro dece, 22 srpske i osmoro romske nacionalnosti. Preko 50 porodica je prošlo obuku za hraniteljstvo, a moram da istaknem da je Centar za socijalni rad u Vranju po rezultatima i aktivnostima jedan od tri najuspešnija centra u Srbiji u oblasti hraniteljstva. Jedan naš radnik, odnosno njegova supruga, hranitelji su dvoje dece, a pravnica troje. Kakav sukob interesa? Pa valjda je bolje, metaforično, da vas leči vaš lekar, nego neko sa strane.
Po Informatoru za hranitelje, naknada za hraniteljstvo za jedno dete iznosi oko 30.000 dinara mesečno, za dva deteta oko 48.000, za tri deteta oko 73.000 dinara, što pada na teret resornog ministarstva, dok deo troškova snosi i lokalna samouprava.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.