General Simović, Koridor 10, Zamber i „menjam ženu“

Eko Taxi Vranje

General Simović, Koridor 10, Zamber i „menjam ženu“

LIČNOST GODINE: MILOSAV SIMOVIĆ
General Simke



Milosav Simović najmlađi je srpski general. Bio je i najmlađi kapetan JNA, major, potpukovnik i pukovnik. Dobitnik je ordena za hrabrost, plakete Vojvode Živojina Mišića, mnogo je puta vojnički nagrađivan.
Pozitivnih priča iz briljantne vojničke karijere ovog vrsnog oficira naslušali smo se proteklih godina. Međutim, nije Simović veliki čovek i pobednik mnogih anketa za izbor ličnosti godine, pa i ove, samo zbog svoje karijere. U Vranju ga cenimo i zbog nekih drugih osobina.
Otvorio je kasarnu za obične građane. Sa svojim pomoćnicima, oficirima i vojnicima, radio danima do pet ujutro da bi napravio Spomen sobu u koju je „zaljubljen kao u najlepšu i najpoželjniju ženu sveta“. Približavajući vojsku narodu ovdašnjem, približio je sebe ljudima. General je, a običan čovek. Svakog dana ide pešice na posao. Igra odbojku i fudbal sa oficirima i vojnicima. Gleda „Rušče “ i „Dinamo“. Vojnicima i civilima u Kopnenoj zoni, bez obzira na nacionalnost, deli čokolade uvek za Novu godinu. Komšinici svaki dan kupuje cigarete. Sa Vojskom gradi puteve, pomaže ljudima u nevolji.
I, nije to sve. Simović daje sebe iz srca, ne očekujući da ljudi njemu bilo šta vraćaju. „Nikada nisam maštao o položaju i nagradama, nikada nisam razmišljao o ličnoj koristi i uvek sam se trudio da, bez obzira na zavist, ljubomoru i prepreke u životu, trudom i poštenjem stignem do cilja“, rekao je jednom prilikom. Boreći se da Vranjancima vrati izgubljeno, mesecima se muški borio da od stranih donatora obezbedi novac za rekonstrukciju Doma Vojske, nekada kultnog mesta za zabavu Vranjanaca. I uspeo. Da li je neko sumnjao?! Tamo će uskoro ponovo biti kao nekada. Zbog svega ovoga ljudi na jugu Srbije, čak i oni koji ga nikada nisu sreli, imaju osećaj da ga lično poznaju.
Gledajući sa strane, Simović uvek daje više nego što se od njega traži. To je dokazao u mnogo navrata. „On je veći Vranjanac od mnogih Vranjanaca, iako nije odavde“, reče neko od anketiranih. Zato za Vranjance više i nije Milosav Simović, brigadni general. Već, jednostavno, naš Simke…
D.D.

DOGADjAJ GODINE: KORIDOR 10
Autoput u najavi

Malo je bilo dobrih vesti protekle godine. Štaviše, u malobrojnim naporima aktuelne (republičke i lokalne) vlasti da popravi život nama, običnim smrtnicima, mnogo je bilo foliranja, laganja, pa čak i neskrivenog nipodaštavanja zdrave ljudske pameti.
U anketi „Vranjskih“, koja je pred vama, Koridor 10, odnosno početak izgradnje autoputa na jugu Srbije, proglašen je za događaj godine. Ako je najozbiljniji konkurent za ovo priznanje bio „Jumko“, koji je, navodno, ponovo počeo da radi (5 glasova), ili to što je puko „Zamber“ (4 glasa), onda vam je jasno kakvu smo godinu preživeli, ali i šta nas očekuje u narednoj.
Mrkonjić, dakle, može da bude ponosan na ovu anketu i Vranjance, koji su na mišiće, sa svega sedam glasova, od ukupno 40, odlučili da njegove napore proglase za najbolju stvar koja ih je zadesila u 2009. Doduše, autoput još nije stigao do Vranja, čak ni do Donjeg Neradovca, ali je presudni utisak ostavilo verovatno to što je ministar obećao da će nam četiri trake prigotoviti do 2012. godine. Verovali mi u to ili ne.
Nešto je ipak napravljeno, od Preševa do junačkog Levosoja, u dužini od 21,5 kilometara. Bilo je problema sa eksproprijacijom, sa izradom projekata, sa parama, ali je deonica ipak svečano otvorena, u prisustvu premijera Cvetkovića i desetak ministara. Tamo su letos oni čestitali jedni drugima, ljubili se i grlil, iako autoput, u smislu Zakona o javnim putevima, zapravo nije gotov. Falila je jedna zaustavna traka, a onda bankina, zaštitna mreža, nadvožnjaci, signalizacija, ali ko te pita. Obećali su i da će autoput nekako stvoriti mnogo novih radnih mesta, bez obzira na to što stručnjaci upozoravaju da se ne radi o običnoj seoskoj ulici pored koje svako može da otvara lokal.
No, malo je bilo dobrih vesti protekle godine, zaista suviše malo, pa se i Koridor 10 računa za ozbiljno. Nekako smo sada blliži, pre svega, ostaku Srbije, a onda i Evropi, makar to bilo i sa autoputem u najavi.
Z. R.

GAF GODINE: AFERA „MENjAM ŽENU“
Političko svingovanje

Ni protekla, 2009. godina, kao što je to kod nas već osveštano, nije oskudevala u gafovima, odnosno nesuvislim potezima i izjavama vranjskih ličnosti na javnim funkcijama, od kojih u najvećoj meri zavisi funkcionisanje ove čemerne palanke. Zato se i zovu „funkcioneri“, ili kolokvijalno „lafovi“, ali je od lafova bilo mnogo gafova; od koga je i dosta je, za koga je (građane Vranja) i previše je.
Po običaju, prednjačili su političari, mada je konkurencija bila žestoka. Oskara za gaf ove godine fasovala je afera „Menjam ženu“, u kojoj su političari na vlasti nemilice zapošljavali svoje lepše polovine, jedan kod partijskog ili koalicionog drugara, diše, ovaj pak svoju kod njega. Prosto jedno političko svingovanje, ili, po jednom tumačenju – „rijaliti šou“.
Visoko drugo mesto zauzele su pare poreskih obveznika Vranja, koje su završile u Požarevcu. Gaf bi bio i da su završile bilo gde, ali Požarevac, kao rodno mesto „vožda“ Slobe i njegovo večno počivalište, nosi posebnu težinu, naročito po izvršiocima budžeta, koji su, slučajno, iz SPS. Drugovi izvršioci, koji su naše pare tamo godinama slali, sada će, kažu, biti nagrađeni, jer su ih otkrili i vratili. Ništa lakše nego otkriti zločin koji si sam počinio.
Opalila „Kubura“, bronzana medalja u gafovima. Nije to gaf sam po sebi, nego zločinački čin, ali je gaf odnos nadležnih prema tome. Ko je opalio kuburu, svi znaju, a niko ne zna.
Kao biseri među gafovima, ističu se i misteriozni nestanak predmeta iz Gradske uprave, koji se tiču okupiranih stanova u vlasništvu Grada (pa su i oni nekim čudom pronađeni, ali okupatori su još uvek u njima), kobajagi dovršavanje „Skadra na Banjštici“, pokušaj da se smeni direktor Doma zdravlja, „a nisu me pitali – čiko, možemo li“, 15 hiljada skijaša na Besnoj kobili, policijska akcija „Morava“, koja je pokazala da u Vranju nema ni jednog dilera droge, a oni ga u žargonu zovu „robna kuća“, zataškavanje afera u FK „Dinamo“, gde su svi odlično odigrali, a pare je golman degažirao, „podnošenje“ finansijskog izveštaja o poslovanju Književne zajednice „Borisav Stanković“ i last but not least, izjava gradonačelnika Vranja Miroljuba Stojčića – „što se tiče moje plate, iskreno da vam kažem, ne znam kolika je“. Ne be, Pike Make zna…
G.M.A.

LAŽ GODINE: „ZAMBER“
Krivica sa zaštitom

Nekoliko hiljada radnih mesta, ulaganja u evropskoj moneti koja se mere iznosima sa šest – sedam nula, tekstilni gigant ponovo na čvrstim nogama… Zamalo! Od svega toga ostade nam kontejner u sred grada. I to kakav kontejner! Nekih 15 `iljada kvadrata koji ničemu ne služe, a uz to i ne rade. Kvadratura je manje bitna. Mnogo veći problem je obmana koju su preživeli vranjski tekstilci, nadajući se da će Mlađan Dinkić, ministar, i Janis Savas, „britanski biznismen kiparskog porekla“ održati reč i dati ljudima čestit posao. Država je Savasu obećala 6 miliona evra za 3.000 radnih mesta, od čega mu je isplaćena polovina. Obećanje ludom radovanje. Pune tri godine, od kada je posredstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA, potpisan ugovor između Kompanije „Alena“ iz Velike Britanije, Vlade Srbije i Kompanije „Jumko“, trajala je nada i vera u pokretanje nove firme koja bi mnogo značila za „Švajcarsku na jugu Srbije“. Valjda smo mi čudan neki narod koji voli da se nada i veruje, još kada vidi jednog ministra koji zapinje lopatom kopajući kamen temeljac. Sad i njen gazda i ministar naš prave Englezi. Bitno da su se oni lepo slikali. Ako je za utehu, a nije, može da se slika i onih tri hiljade nevoljnika koji su se nadali poslu. Sad čekamo po 1.000 evra od prodaje velikih državnih kompanija, koje nam je isto obećao Mlađa, koji sada skida odgovornost sa sebe. A lepo smo isplanirali da se sa tim parama ponovimo u „Zamberu“. Problem je, samo, što ovu laž nad lažima pominju samo učesnici u našoj anketi. Gore u Beogradu teško da se iko seća. Koji Zamber, koji Savas, koja radna mesta?
N.R.



  • Ostavi komentar