Posle sporazuma između Ministarstva ekonomije „Turkera“, po kome bi ova turska kompanija, u vlasništvu čoveka rodom iz Bujanovca, trebalo da postane većinski vlasnik Bujanovačke banje, pobunile su se lokal patriote i niko drugi do Ranđel Veljković, dugogodišnji direktor „Vrela“, predsednik opštine i narodni poslanik
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i turska kompanija „Turker grup“ potpisale su krajem oktobra sporazum o obnovi Bujanovačke banje „Vrelo“. Potpise na dokument stavili su ministar Mlađan Dinkić i Tamer Turker, predsednik „Turker grupe“, inače rodom iz Bujanovca. Kompanija „Turker“ želi da ulaže u Bujanovačku Banju i napravi savremeni velnes centar, izjavio je prilikom potpisivanja sporazuma ministar Dinkić. Tada je još objašnjeno da je u planu osnivanje zajedničkog preduzeća u kome će „Turker grupa“ biti većinski vlasnik, a država Srbija vlasnik manjinskog dela paketa.
Ovakve informacije, međutim, podigle su popriličnu prašinu u bujanovačkom kraju. Protiv privatizacije „Vrela“ pobunile su se najpre lokal-patriote, dežurni čuvari banjskog turizma u „Vrelu“, a Udruženje građana Sveti apostoli Petar i Pavle oglasilo se saopštenjem za jasvnost, ističući ozbiljnu „zabrinutost situacijom oko prodaje najvrednijeg dela opštine Bujanovac“. Pismo je upućeno ministru Dinkiću, sa zahtevom da se „Vrelo“ ne prodaje turskoj kompaniji.
PATRIOTSKI ARGUMENTI
– Razlog za to je etnička struktura, postkonfliktnost i uopšte sva specifičnost ovog regiona. Bujanovac se sastoji od dve monoetničke sredine, sa jedne strane nalaze se kompaktna naselja sa isključivo srpskim stanovništvom koje se oslanja na opštinu Vranje, a na drugoj strani se nalaze kompaktna albanska naselja sa isključivo albanskim stanovištvom, koja se oslanjaju na opštinu Preševo i pokrajinu Kosovo i Metohija. Bujanovačka Banja se nalazi u čisto srpskoj sredini na granici između opštine Bujanovac i ošpštine Vranje, na staroj srpsko turskoj granici u atarima srpskih sela Rakovac i Srpska Kuća, čiji su stanovnici svojevremeno ustupili zemlju radi izgradnje ove banje – argumenti su članova udruženja.
Oni posebno ističu da bi „kupovina Bujanovačke Banje albanskim kapitalom u čisto srpskoj sredini dovela do toga da se ionako postojeći problem iseljavanja Srba intenzivira i pojača“.
– Prema našim informacijama reč je o turskom državljaninu albanskog porekla čiji su se članovi uže porodice bavili ili se još uvek bave kriminalnim aktivnostima i koji su kao takvi poznati u opštini Bujanovac. Dalje, reč je porodici koja intenzivno pomaže albansku opštinu, razne albanske projekte u opštini Bujanovac i nastoji da ekonomski ojača albansku zajednicu radi ostvarivanja političkih ciljeva. Opravdano strahujemo da će takve namere biti pojačane i posle kupovine poslednjeg i jednog oslonca bujanovačkih Srba, Bujanovačke Banje – kaže se između ostalog u ovom dopisu javnosti i naglašava da bi Srbi na jugu, potpisivanjem takvog sporazuma, u stvari potpisali sebi smrtnu presudu.
Slično mišljenje ima i Ranđel VELjKOVIĆ, dugogodišnji direktor „Vrela“ i vodeća ličnost opštine u komunističkim i socijalističkim vremenima, a sada predsednik Udruženja građana Pokret za opštinu Bujanovac.
– Kada smo svojevremeno radili projekte za opštinu Bujanovac, jedan od najvažnijih programa ticao se Bujanovačke Banje „Vrelo“, gde smo smatrali da bi razvoj turizma bio jedan od uslova za stabilan život ljudi na ovom području. Banja je bila centar stvari, a radi razvoja turizma osposobljavali smo i određene kapacitete u Prohoru Pčinjskom kako bismo valorizovali sve vrednosti tog područja. Želeli smo da na taj način ujedno stvorimo uslove da ljudi ostanu ovde. Najvaljeni dolazak turske kompanije ovde je upravo suprotno od svega što smo činili. Stvari se okreću naopako i to nikako nije dobro za Srbe. Mi smo kao udruženje intervenisali kod Vlade Srbije da se stvari u tom pogledu promene, da se sagleda cela priča ispočetka i nadamo se da će se prodaja „Turkeru“ sprečiti – kaže Veljković.
Udruženje „Sveti apostoli Petar i Pavle“ smatra da „dolaskom albanskog kapitala u Bujanovačku Banju neće postojati nijedan pravni mehanizam kojim će se Srbi zaštiti, naročito ako je država manjinski vlasnik“.
– Etnička struktura i ravnoteža će se drastično promeniti. Složiće se jedna kompaktna albanska celina u dve opštine, a politički pojam i region „Preševska dolina“ će dobiti puno opravdanje – poručuju iz ovog udruženja.
DLAKA U JAJETU
Međutim, u Bujanovcu ima i onih koji razmišlaju racionalno oko prodaje Banje, vodeći se jedino ekonomskim interesima. Miodrag Milković, odbornik grupe građana u SO Bujanovac kaže da je ovde svaki kapital dobrodošao:
– Ekonomska situacija u Bujanovačkoj Banji je vrlo loša jer se poslednjih pet godina tamo ništa nije ulagalo. Svaki kapital koji će omogućiti da se sačuvaju kapaciteti banje i radna mesta ljudi je dobrodošao. Koliko znam, zainteresovani kupac ovlastio je jednu firmu u Beogradu da napravi analizu isplativosti ulaganja. Neki, nažalost, sada pokušavaju da traže dlaku u jajetu i spreče realizaciju ovog pozitivnog projekta. Iskreni ljudi neće mešati politiku i posao, a meni se čini da oni koji se bune to rade isključivo zbog „posla“. Svedoci smo negativnog iskustva sa „Balkan-brikom“ u Vladičinom Hanu i trebalo bi iz toga izvući pouku. S druge strane, jasno mi je da zbog načina na koji je rađena privatizacija u Srbiji mnogi obični građani sada brinu – kaže Miodrag MILKOVIĆ
Ministar Dinkić je prilikom potpisivanja sporazuma u Beogradu naveo da tek predstoji potpisivanje konkretnih ugovora i definisanje tačnog iznosa investicija turske kompanije u Bujanovačku Banju, tako da valja sačekati šta će se dešavati po ovom pitanju.
KO JE „TURKER“
Kompanija „Turker“ osnovana je pre dvadeset godina i jedna je od tri najveće u Turskoj iz sektora transporta i špedicije. Pored međunarodne drumske i pomorske špedicije i transporta, obuhvata i kompanije koje se bave carinskim skladištenjem robe, distribucijom robe, logističkim uslugama, konsaltingom kao i brodogradnjom. vlasnik firme rodom je iz Bujanovca i izrazio je želju da deo kapitala investira u svoj rodni kraj.
JEDINSTVENA BANjA
Bujanovačka Banja nalazi se na jugu Srbije, pored drumskog i železničkog pravca Beograd-Skoplje, 2,5 km od Bujanovca. Od Beograda je udaljena 360, a od Vranja 14 kilometara. Ovaj deo Vranjske kotline smešten je u gornjem toku Južne Morave, na nadmorskoj visini od 400 metara. Izuzetni rezultati u lečenju postižu se kombinovanjem najsavremenijih medicinskih metoda sa lekovitošću prirodnih faktora – termomineralnih voda, lekovitog blata – peloida i prirodnog gasa uz pomoć kojih se leče mnoge bolesti.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.