Plate će biti redovne

Eko Taxi Vranje

Plate će biti redovne

Mislim da je dosta dobra atmosfera u proizvodnji, počinje da se vraća poverenje u firmu. Neću da kažem da su ljudi zadovoljni jer se veoma teško živi sa tih 10 hiljada dinara



„Jumko“ počinje polako da se pomera sa mrtve tačke. Za poslednja dva meseca menadžment preduzeća uspeo je da ugovori poslove vredne 120 miliona dinara, a vršilac dužnosti generalnog direktora Zoran Stošić ističe da je obezbeđeno sve što je neophodno da bi se organizovala proizvodnja i ispoštovali rokovi. Prema njegovim rečima, time su, uz pomoć lokalne samouprave i republičkih organa, praktično počela da se ostvaruju obećanja o pokretanju namenske proizvodnje u „Jumku“, za potrebe javnih preduzeća i institucija.

IMAMO I ZNANjE I TEHNOLOGIJU

– Potpisali smo ugovor sa „Poštom“ u novembru, ali smo sa realizacijom krenuli već krajem oktobra. Izradili smo tkaninu, obojili je i na taj način se u dobroj meri pripremili za ono što nas je očekivalo – kaže Stošić.
Vranjske: O kakvom poslu se radi?
Stošić:
– Posao je vredan 85 miliona dinara i trebalo bi da bude realizovan do kraja januara. Biće uposleni svi pogoni, a napravićemo 5.500 kompleta, odnosno 40.000 jedinica. „Predionica“, „Tkačnica“, „Priprema“ i „Dorada“ su svoj deo posla završile, a sada sledi konfekcioniranje. U pitanju je zimska uniforma za poštare, koja se sastoji od vetrovke, pantalona, košulje, trikotažne košulje, džempera i kape. To za „Jumko“ nije veliki posao, ali u ovakvim okolnostima nije ni mali.
Da li će slični ugovori biti sklopljeni sa Vojskom i MUP-om?
– Sa MUP-om smo još u procesu dogovaranja zato što oni još nisu objavili tender. Sa Vojskom pregovaramo za narednu godinu, jer znam da imaju potrebu za odgovarajućim uniformama, ali ne bih hteo da licitiram sa količinom i vrednošću posla. Znam da se radi na razvoju nove uniforme i mi aktivno učestvujemo u svemu tome. Svi slušamo priču o profesionalizaciji vojske, a tokom naredne godine ta uniforma bi trebalo da bude gotova.
Ima li sada „Jumko“ kadrovske i tehnološke kapacitete da napravi uniformu po svetskim standardima? Znamo da se nekada ovde proizvodila uniforma za vojnike NATO.
– „Jumko“ je još uvek u mogućnosti, i tehnološki i po znanju, da odgovori zahtevima vojske i MUP-a, ali će se i dalje usavršavati. Sada je interesantna tzv. multikap štampa koju niko u Srbiji ne radi. Teško je sada ulagati u razvoj, ali mi činimo napore, tako da ćemo polovinom naredne godine krenuti sa tim i biti osposobljeni za ono što nas čeka.
Kada ćete znati da li ćete proizvoditi za Vojsku?
– Nadam se da će početkom februara sve biti vrlo izvesno po mnogim pitanjima, kako količinski, tako i po modelima.
Da li ste pregovarali sa još nekim državnim institucijama?
– Da, sa „Elektroprivredom Srbije“. Na dobrom smo putu da budemo njihovi snabdevači, jer smo već dobili tender za „Elektrodistribuciju Kragujevac“. Taj posao je vredan oko šest miliona dinara, a roba će biti isporučena krajem decembra. U pregovorima smo sa „Telekomom“ i tokom januara bi trebalo da sklopimo posao od oko 40 miliona. Oni su izuzetno zadovoljni kvalitetom opreme koju smo ranije isporučivali i vrlo su raspoloženi da nastave saradnju sa „Jumkom“. Pregovaramo i sa „Zdravstvenim centrom“ u Vranju, koji bi do januara trebalo da definiše potrebe. I taj posao je vrlo izvestan, jer će na taj način oni dobiti sigurnost u snabdevanju i kvalitetu.
Da li će „Jumko“ ići direktno na tendere ili će se poslovi dobijati preko preduzeća za invalide, kako je ranije bilo najavljivano?
– U ranijem periodu, s obzirom na to da je račun bio u blokadi, „Jumko“ je morao da konkuriše preko posrednika. Prošle godine je formirano preduzeće za obuku invalida i, uz preporuku Vlade, sada ravnopravno konkurišemo za dobijanje poslova. Dakle, od Nove godine se na tenderima pojavljuje zdravo preduzeće, koje se, naravno, oslanja na „Jumko“. Takvih preduzeća ima još u Srbiji, ali ona nemaju zaleđe „Jumka“, što je velika povoljnost.
Da li ćete se ubuduće baviti isključivo namenskom proizvodnjom?
– U ranijem periodu su svi programi bili zapostavljeni. Izvoz je bio sveden na nulu, modni program i snabdevanje maloprodajne mreže su takođe bili svedeni na nulu. Moja vizija je da se ni jedan program ne zapostavlja. Krenuli smo opet da razvijamo maloprodajnu mrežu. „Jumko“ je nekada imao preko 500 objekata na raspolaganju, a ono što je bilo u vlasništvu uglavnom je prodato. Ne bih nikoga da kritikujem, ali bilo je otuđenja imovine a nije se razmišljalo o tome da se bar dinar uloži u proizvodnju, ako ne u novu tehnologiju, ono barem u održavanje. Energetska efikasnost je do pre dva meseca bila tema koju niko nije dotakao. Nama energenti u finalnoj ceni ulaze sa preko 25 procenata i to moramo drastično da smanjimo. Početna ulaganja za to su oko 200.000 evra, ali ćemo u narednoj godini morati da pronađemo sredstva.
Koju vrstu odeće će da proizvodi „Jumko“?
– Naš proizvodni program je zasnovan na preradi pamuka. Znači, u delu tkanina to su pantalone, jakne, košulje. Što se trikotaže tiče, tu spadaju trenerke, majice, duksevi. Moraćemo u maloprodaji da imamo i dopunski program – peškire, odela, možda i kapute – ali time ćemo da se snabdevamo iz drugih izvora.
Na ulicama je mnogo prodavaca tekstila. Da li „Jumko“ može da se takmiči sa nelojalnom konkurencijom?
– Naša ciljna grupa nisu ljudi koji kupuju kinesku robu, jer imamo kvalitetniju robu od Kineza. Ne možemo da konkurišemo pijačnoj prodaji, ali ćemo se u narednoj godini truditi da kontinuitetom u radu i upošljenošću kapaciteta od 85 procenata smanjimo troškove proizvodnje, a samim tim i cene.
Da li ste pravili kalkulacije o cenama vaših proizvoda?
– Naša polo košulja ili polo majca ne bi trebalo da bude skuplja od šest evra. Ako pogledate robnu pijacu u Vranju, za te pare imate kudikamo nekvalitetniju robu od naše.
Strateški gledano, da li će „Jumko“ težiti tome da proces privatizacije privede kraju, odnosno da proda državni paket akcija od 63 odsto?
– U početku je ideja bila da se „Jumko“ proda, pa da onaj koji kupi vidi šta će da radi. Mi razmišljamo drugačije. Želimo da ovo bude funkcionalna firma, koja radi i ima rezultate, koja je tehnološki dobro uvezana, tako da sutra eventualno postane atraktivna za nekog kupca. Druga varijanta je da se fabrika „utegne“ i da postane 100 odsto državna, za snabdevanje državnih institucija i javnih preduzeća. Videćemo koji će koncept biti usvojen, ali mislim da sledeće godine ne bi trebalo očekivati prodaju.
Kako „Jumko“ može da se pretvori u državno preduzeće?
– U ovom trenutku, 90 odsto dugova „Jumka“ su prema državi, a samo 10 odsto ide na ime neisplaćenih prinadležnosti radnicima. Država može da izvrši konverziju dugova i da postane 100 odsto vlasnik „Jumka“.

BEZ DISCIPLINE NEMA REZULTATA

Kakav je poslovni rezultat za 2009?
– Ne znam, neću da licitiram sa tim, završni račun bi trebalo da bude gotov u januaru. Znam samo da smo u poslednja dva meseca na nuli. U 2008. zabeležen je gubitak od 8,5 miliona evra.
Da li ćete moći da izmirite obaveze prema zaposlenima iz prethodnih godina, uz redovnu isplatu tekućih zarada?
– Planiramo da u toku ove, ili sledeće nedelje damo avgustovsku platu, što znači da je ovo rukovodstvo u poslednja dva meseca isplatilo tri plate. Prosek je oko 10.500 dinara. Predložiću sindikatima da odmah krenemo sa isplatom zarađenih plata u narednoj godini, a da u skladu sa mogućnostima uz to dajemo i deo zaostalih zarada i da sve „ispeglamo“ negde do maja sledeće godine.
Kako sindikalci gledaju na aktuelno stanje u „Jumku“?
– Pozvao sam ih na jedan potpuno nepripremljen sastanak, da kažu ono što im leži na srcu. Mislim da je dosta dobra atmosfera u proizvodnji, počinje da se vraća poverenje u firmu. Neću da kažem da su ljudi zadovoljni jer se veoma teško živi sa tih 10.000 dinara, ali je naš cilj da tu platu u narednoj godini isplaćujemo redovno i da je po mogućnosti podižemo.
Da li je popravljena radna disciplina?
– Bez toga nema rezultata. Nije to još ono što ja hoću, ali svako ko uđe na kapiju u šest mora da zna da je nešto uradio kada izađe u dva. To je obaveza radnika, a obaveza šefova je da ih rasporede tako da ono što mogu da rade trojica ne rade petorica, jer će posle i zaradu da dele na pet delova. Bilo je velikog nemara. Prve nedelje, kada sam došao, obišao sam fabriku i u jednom magacinu, na peronu, gde bi trebalo da se tovare kamioni, zatekao sam izraslo drvo. Niko to nije obilazio, jer da jeste, pretpostavljam da bi rekao – brate, iseci to!
Da li se predviđa još jedan krug socijalnog programa?
– Da, ali neće biti sproveden kao prethodni. Gledaće se interesi firme. Ljudima koju su pred penzijom ili su bolesni izaćićemo u susret, ali firma mora da ostane funkcionalna.
To znači da će prvo biti napravljena nova sistematizacija?
– Tako je. U toku januara će sistematizacija biti završena, otkloniće se svi nedostaci postojeće. Shodno tome, videćemo ko će da ode kroz socijalni program, a koga bi trebalo da zaposlimo. A, „Jumko“ je kombinat kojem su potrebni maltene svi profili: tekstilci, mašinci, pravnici, ekonomisti…
Koliko će ljudi otići?
– Za sada ne znamo da li će to biti 100, 200 ili 300, videćemo šta će da pokaže nova sistematizacija. Ne verujem da će biti veliki broj. Mi smo aplicirali kod države za odlazak određenog broja ljudi u narednoj godini, ne bih govorio koliko, a šta će na kraju biti stvarno ne znam.
Kolika će biti otpremnina?
– Nismo o tome pričali, ali pretpostavljam 100 evra po godini radnog staža.


BIVODA
Dva pokušaja prodaje „Bivode“ su propala. Da li će se to zavisno preduzeće do daljnjeg ostati u sastavu „Jumka“ ili će ponovo biti raspisan tender?
– Raspisivanje tendera za prodaju „Bivode“ očekuje se početkom naredne godine.



  • Ostavi komentar