Fifulica, kao kijamet

-Eee, falim te bože, da jedanput zateknem novinara u kafanu pred fajront, a ne sve on mene. Slobodno li je, će popijemo li nešto? Dete, daj dve grejane rakije, al nemoj mnogo da ih kališ, neka bude vrućko i ljutko. I nemoj ti zagori šiker, pa kao da pijemo podgrejan rum, ono ženetine što abiv za rum-tortu.
-More, i to sam popio, žena kupila ono čokanjče za tortu, a ja ga nadžbaram, bio sam u veliku razvalicu, ona ga sakrila u špajs, tamo iza sokovi i kompoti, valjda tripovala da to kad vidim, kao fasadu, odma begam kao đavol od tamnjan; isto kao Crnogorka kad krije pare od muža među kopači, riljači i sekire, zna da tu sigurno neće da traži, kao ja među tegle s kompoti i slatki ajvari, među med i mleko i takvi neki otrovi.
-Ali, ja ga nađem! Radar samo pišti plače kao Milica devojka, pip pipiip, pip pip, evo ga! Eto ga čokanjče rum, na etiketu ona crnkinja, kao Hali Beri mi se učina, takva riba. More, i da je Vupi Goldberg, pa čak i Oprem Vimfri, opet bi ga skapao! I to i ostvarim.
-Nego, gleda bog slatak; žena me ukune, kad je ono videla, i ti me, novinare, pitaš, zašto ja sad ćopam kao neki bangeja. Kad zaigra ovaj ćopa, zatrese se sva Evropa!
-Pa li, pođem sabajle na rabotu, a ono ovaj kijamet, Sibir mu dođe kao Sahara za ovu fifulicu kod nas, minus iljadu celzijusa. Da obujem čizmu, ne biva. Žena kupila kod Kinezi, pojeftino da se fati, neke čizme, nemoj da izmrznem, pa levu navučem saglam, a desnu ne mogu, broj i po pomalečak. Što da pravim? Ne mogu s jednu golu nogu, to je kod onoga Slobinoga direktora moglo, ma i s golu guzicu da dođeš, budi naš radi kako znaš, ali kod privatizacioni menadžment ne može. Pa dok srkam kafu, turim čizmu pored furunu, da se na toplo raširi, a nogu isfrljim u ladan hodnik, da se na studeno stesni, setim se da sam učio fiziku. Al poposle, čizma se stesni, noga se ražabi, i sad odim tako kako me vidiš, naero.
-Ništa, idem si doma, da prilegnem. Ali, ne se ispuštam. Navučem od ženu mi najlonsku čarapu na glavu, ono što je iznosila, pa oće da frlji; a ja ovako ćelav, će mi izmrzne čutura. Ne bacaj, ovo je domaćinska kuća! Deca i žena se krstiv – što radiš be, će ideš li da pljačkaš banku?! U čemu je stvar, reko, ako ova čarapa može da greje žensku nogu, belkim može i moju glavu.
-Vide žena mi u čemu je stvar, ne li žene se za svi problemi pozivaju na alkohol. Ne mož da praviš jaribaš, alkohol je kriv; nema pare u kuću, opet je alkohol kriv; nema sedmica na loto, pa da, nadrvio si se, ti brojevi su prošli pre šes kola, džokera da i ne spominjamo; ne radi bojler, mašine za sudovi i veš, nema sijalica u podrum, odžak se dimi, će zapalimo kuću, sve je alkohol kabat.
-I evo, prođoše Mokranjčevi dani… Kakvi Mokranjčevi dani, pitaš? Pa li, ove slave, danima se namokrismo, šljik šljikosani bidnasmo! Sve klasičnu muziku slušasmo, Mocarta i Baha, pa onda Mokranjčevu liturgiju, uz šarana i somovinu, kako piše u onaj Kompanijin jelovnik, de vranjski paša stoluje – „imamo riblju somovinu“. Kakva li je pa ta nekakva druga somovina? Drugar mi vika – pa ljudska! I logično…
-Nego, zapriča ti kad prođoše ovi Mokranjčevi dani, a svi su mi takvi, poštenski, vide žena mi da nema fajda od mene, ili da traži, ono što braća Hrbi kažu, dojebnika, ili mene da opravlja. Reši se, grešna, na ovo drugo, voli si me što ćeš, zaslužio sam. I ode kod neku vračaricu, baba joj da nekakav napitak, to kao treba malko da mi sipa u piće, i ja dobijem epileptični napad, i isteram se iz pamet, i zajebem pijenje.
-Dođem danas na ručak, ona mi prinosi rakiju. Odma mi beše sumnjivo. Probam ja ono, čudno mi, znam od koga kupujem rakiju, nije ta. Odi `vamo mori, što si mi ovde sipala? Ništa be, ništa, taman rabota… Fatim ja za gušu, da vi`š kako priznade. Evo ovo, kaže, i iznosi jedno šiše, tako dva deci, ali kaže, to sam uradila za tvoje dobro, i da naranim mačku, mnogo zagladnela. A ja nadignem ono, pa na eks – gl gl gl… E sad, reko, daj mi kilo rakiju, da vidimo kako deluje napitak, da li štukar će se pretvori u princa. I evo cel bogovetni dan lokam, i posle onaj melem sve mi je poslatko i poslatko, ma sitku mu nemam! Jedva čekam žena opet da me odvikava od alkohol.