Blizancima je sve dozvoljeno

Ministarstvo za evropske integracije

Blizancima je sve dozvoljeno

Čak mislim da sam isuviše popustljiva, čak i ako mi se neki njihov zahtev u trenutku ne dopada ja popustim. Dragan je još „gori„ od mene, ispunjava im ali bukvalno svaku želju





– U današnje vreme teško je vaspitavati dete i usmeriti ga na pravi put. Svaki roditelj želi da mu dete bude dobar čovek, đak i lepo vaspitano, a pre svega da poštuje starije, da bude čovek u svakom smislu te reči. Osnovni cilj u današnjem vaspitanju je spasiti decu od poroka – počinje priču Ljiljana Radosavljević, službenica Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Prva trudnoća i – odmah blizanci, Luka i Petar (17). Bila je uplašena s obzirom da nije znala ništa oko dece, ali, kako kaže, uz pomoć baka i deka išlo je sve dobro.
– I jedan i drugi su bili mirne i nimalo zahtevne bebe, a takvi su i sada. Možda je lakše čuvati blizance, jer jednim udarcem smo završili sve: i osnovnu školu, sad srednju, i pubertet – kaže mama.

DECA SU VEZANA ZA BAKE I DEKE

Deca se najbolje socijalizuju u vrtiću, smatra naša sagovornica, gde stiču nove prijatelje i razvijaju sposobnost igre. A koliko su Ljiljanina deca volela vrtić…
– Dečaci su išli u vrtić, ali ga nikada nisu prihvatili. Voleli su da vreme provode i sa bakom, možda je i ona malo uticala na to, ali nije mogla da utiče na neke odluke koje smo mi donosili u vezi sa decom. I dan danas su veoma vezani za bake i deke, čak ponekad primetim da su i pokupili neku izjavu koja liči na njihove. Za pomoć sam mogla uvek da računam na njih, oni su nam bili desna ruka, ali kad su u pitanju neke bitnije odluke tu nisu imali pravo glasa – priča Ljiljana.
Iako su blizanci, dve različite su osobe. Luka je živo dete, malo više nestašniji, teže prihvata savete, treba više da se radi sa njim, dok je Petar stabilniji.
– Ali, oni se međusobno dopunjuju, prvo što se tiče škole. Održali su kontakte sa društvom iz osnovne škole što mi je veoma bitno, jer znam s kim se druže, izlaze, a sve su to dobra deca – navodi mama.
Deca su, kad je karakter u pitanju, podjednako povukla na oba roditelja. Luka je likom na mamu, ali po karakteru više na oca Dragana, ume da odreaguje eksplozivno u trenutku, dok Petar fizički više liči na oca, ali je mirniji i staloženiji na Ljiljanu.
– Dok su bili manji više su bili okrenuti kompjuteru i igricama, gledanju filmova, dok sada vlada kod njih veliko interesovanje za sport, naročito za košarku. U poslednje vreme su počeli da idu u teretanu, valjda je to aktelno u njihovim godinama – priča Ljiljana.
Sva deca imaju bezuslovnu ljubav roditelja, treba samo da se razgovara i objašnjava, što iziskuje mnogo strpljenja. I najvažnije je imati vremena za njih.
– Sve se rešava razgovorom. Nikada nismo imali problema sa decom, da prave neke ispade pa da moramo da intervenišemo. Poslušni su obojica, nikada nisu odbijali da prihvate savet, ipak mi kao roditelji ne želimo svojoj deci loše, i oni trebaju da budu svesni te činjenice – tvrdi mama.
Oduvek su imali maksimalnu slobodu, nikada joj nisu dali povod da izgubi poverenje u njih. Za sebe misli da nije stroga majka.
– Čak mislim da sam isuviše popustljiva, čak i ako mi se neki njihov zahtev u trenutku ne dopada ja popustim. Dragan je još „gori„ od mene, ispunjava im ali bukvalno svaku želju, kod njega ništa nije nemoguće. Ali, oni to ne zloupotrebljavaju, sve je u granicama normale, znaju šta je realno a šta nije. Više smo, i suprug i ja, prijatelji sa decom, i sve što radimo trudimo se da bude na drugarskoj osnovi – priča Ljiljana.
A šta ih to savetuje u poslednje vreme?
– Želim da ostanu normalni u ovom haosu današnjice, da završe školu, da studiraju i izrastu u odgovorne i stabilne osobe koje će jednoga dana imati svoju porodicu. Da znaju da se radom i trudom stiče sve u životu. Prijateljstva bi trebalo da neguju i da ona budu uvek iskrena, da se nikada ne zameraju čak i kada su u pravu, nego da uvek idu linijom manjeg otpora i rešavaju razgovorom – priča mama.
– Zahvalna sam beskrajno suprugu na podršci koju od njega dobijam svakodnevno. Radim ono što radim, imam svakodnevne aktivnosti pored posla, jer sam presednik Foruma žena Demokratske stranke. On je tu uvek da pomogne sinovima oko domaćeg zadatka, spremanje večere. Podrška mi je u svakom pogledu. Aktivno učestvuje u čuvanju i vaspitavanju dece, možda čak više nego ja. Kao i svaki roditelji, oboje se trudimo u skladu sa situacijom i vremenom, da ih vaspitamo – s osmehom priča Ljiljana.

ZVEZDA, ZVEZDA

I Luka i Petar slušaju mamu i izlaze u susret njenim zahtevima. A oni nisu veliki.
– Kao i sva deca, ponekad kažu i „ne mogu sad“, „da odgledam film“ ili „odigram igricu“, ali sve završe kad im se kaže. Luka pohađa Tehničku školu, saobraćajni smer, a Petar je u Ekonomskoj na pravnom smeru. Nismo uticali na to koju će školu da upišu, odluka je bila na njima. U početku smo samo komentarisali da bi trebalo da budu zajedno, ali smo kasnije uvideli da je bolje što su u različitim školama, jer dok su bili u osnovnoj vladala je konkurencija između njih, a sada to rivalstvo ne postoji. Luka je bio oduševljen što je upisao taj smer, dok se Petar ne snalazi loše na polju prava, ali mislim da mu bolje idu jezici, tako da još uvek ne zna za šta će se opredeliti kada bude upisivao fakultet – priča mama.
Obojica su strasni navijači Crvene zvezde i sport ima posebno mesto u njihovim životima.
– Sa tatom idu skoro na svaku utakmicu Crvene zvezde kada igra u Beogradu, ali mislim da su previše opterećeni utamicama, sportom uopšte. Što se tiče izlazaka kod nas vlada potpuna demokratija, imaju „foru„ do kad bi trebalo da se vrate kući, i oni to uvek uvaže, a ako se desi da zakasne ili ostanu malo duže, uvek mi se jave telefonom. Stvarno su dobra deca i imaju takvo društvo da se ni u jednom trenutku ne brinem da će da im se desi nešto – kaže Ljiljana.
– Buduće mame mora da znaju da su deca najveće bogatstvo i da su smisao života. Ne bi trebalo ostati na jednom detetu, finansije jesu potrebne, ali nisu presudne. Sve u životu dođe vremenom na svoje mesto, potrebno je samo usmeravati decu i izvesti ih na pravi put – kaže Ljiljana.


PROFIL
Uživam u… u svojoj porodici
Svojoj deci ne bih nikad dozvolila… da im materijalne stvari budu iznad duhovnih
Kada bih se ponovo rodila, promenila bih… grad u kojem živim
Tri najvažnije stvari u životu… zdravlje, porodica, novac
Moja formula sreće je… ne poželi nekom ono što ne želiš sebi

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



  • Ostavi komentar