Intrige koje poslednjih godina potresaju surduličku policiju i Bezbednosno informativnu agenciju (BIA), ovih su dana, naročito posle teksta o tome u prošlom broju naših novina, prerasle u otvorene sukobe čiji su glavni akteri prvi plicajci ove varoši
Da ni najobičniji izbor komandira policijske stanice na jugu Srbije nije bezazlena i rutinska stvar u kojoj bi presudnu ulogu trebalo da igraju igraju jedino profesionalni kvaliteti, rezultati i ukupne reference kandidata, pokazuje primer Surdulice. Prošlonedeljni tekst u našem listu („Vranjske“ br. 668), koji se bavio načinom izbora Nenada Ivanovića za prvog čoveka surduličke policije, doveo je do novih turbulencija koje bi mogle ugroziti „javnu i državnu bezbednost na politički-bezbednosno osetljivom jugu“. Zašto je i kome danas tako važan izbor šefa policije jednog malog mesta koji se, uzgred, desio još 2006. godine?
– Zbog toga što bi on mogao biti samo vrh ledenog brega na tragu demistifikovanja uloge pojedinih pripadnika MUP-a, a prvenstveno državne bezbednosti (BIA) na jugu Srbije i razotkrivanja spirale državnog kriminala koji se odvijao pod plaštom BIA na ovim prostorima – tvrdi dobro obavešteni policijski izvor koji je želeo da ostane anoniman.
Da li ovako „jake“ tvrdnje imaju opravdanja, diskutabilno je. Tek, ako se držimo faktografije, ovo je sasvim sigurno eskalacija davno iniciranog sukoba između Bratislava MILENKOVIĆA zvanog Backo, šefa Bezbednosno informativne agencije (BIA) u Surdulici, i Milorada DIMITRIJEVIĆA, Surduličana na poziciji glavnog inspektora analitike Policijske uprave Vranje. Dimitrijević je, da podsetimo, svojevremeno predstavkom izvestio Službu unutrašnje kontrole MUP da je izbor surduličkog šefa policije Ivanovića nezakonit zbog neposedovanja odgovarajuće stručne spreme, a MUP priznao „propuste“, ali ništa nije preduzeo. Nekako se čudno poklopilo da je odmah nakon izlaska poslednjeg broja našeg lista prošle nedelje protiv Dimitrijevića pokrenut pretkrivični postupak po krivičnoj prijavi za laku telesnu povredu koju je podneo gore pomenuti „bezbednjak“ Milenković.
LAKA TELESNA POVREDA
Šta se zapravo dogodilo? „Vranjske“ su policijskim kanalima došle do saznanja da je Milenković u subotu 12. decembra (subota) telefonom prijavio policiji da ga je Dimitrijević fizički napao u ulici Kralja Petra Prvog u Surdulici. On je, navodno, telefonom javio dežurnoj službi policije da je Dimitrijevića ugledao kako sedi u poslastičarnici „Lefre“ u Surdulici. Dok je tuda prolazio, ovaj mu je, navodno, prvo pokazao stisnutu pesnicu sa ispruženim srednjim prstom, a potom izašao iz poslastičarnice i pesnicom ga udario u predelu temena glave, prijavio je Milenković dežurnim policajcima koji su ujutro ispitali Dimitrijevića u njegovom domu.
Dok policija sprovodi istražne radnje, pokušali smo da više informacija dobijemo od samog Dimitrijevića. On nam je, međutim, kazao da bez saglasnosti pretpostavljenih starešina nema prava da govori za medije. Njegov advokat Aleksandar PROTIĆ, samo nam je potvrdio da je protiv Dimitrijevića pokrenut postupak.
– Pretkrivični postupak se vodi po prijavi Bratislava Milenkovića zbog sumnje na krivično delo laka telesna povreda. Moj klijent je saslušan u surduličkoj policiji u svojstvu osumnjičenog, ali u njegovom i interesu istrage ne bih da dajem detaljniju izjavu – obrazlaže Protić.
Podnosilac prijave, pak, nije dozvolio ni da mu postavimo pitanje:
– Nisam u situaciji da razgovaram – kazao je Milenković pre nego što nam je zalupio slušalicu.
Naš izvor iz policije, međutim, tvrdi da je ovaj postupak samo „najnoviji segment u dugogodišnjem progonu Dimitrijevića“, a da se sve desilo jer je šef policjske stanice Ivanović, zapravo, „Milenkovićev čovek“.
– Odmah nakon navodnog sukoba Dimitrijevića i Milenkovića i teksta u vašim novinama, u Vranju je u subotu uveče održan polutajni sastanak rukovodstva BIA u Vranju i kolegijuma Policijske uprave. Navodno su, koliko čujem, tamo analizirani svi detalji novonastale situacije nakon objavljivanja teksta u „Vranjskim“ i dogovoreni dalji koraci. Pročulo se među policajcima da se ne radi o ničemu dobrom za Dimitrijevića. Posle sastanka, kao jedna od mogućnosti figuriralo je njegovo privođenje i pritvaranje, ali to se nije dogodilo. U suštini, on je sada u nekoj vrsti kućnog pritvora – tvrdi anonimni izvor „Vranjskih“.
Dimitrijević je, saznajemo, nakon što je osumnjičen za napad na šefa BIA u Surdulici otišao na bolovanje. Od našeg sagovornika iz policije saznajemo da je kolegama u Vranju preneo kako Milenkovića na dan navodnog sukoba, kao i nekoliko dana pre toga, uopšte nije video.
– Da bi dokazao da je napada zaista bilo Milenković će morati da ima validne dokaze protiv Dimitrijevića. Među policajcima se šuška da svedoka koji su videli navodnu tuču nema, da Milenković navodno nema nikakve povrede, ali da pokušava da preko veza u lekarskim krugovima izdejstvuje uverenje o navodnim povredama glave – tvrdi policijski izvor.
KO KOGA (NE) PODRŽAVA
Mnogi će se zapitati zašto Milenkoviću smeta Dimitrijević i kakve su, zapravo, veze lokalnog šefa BIA sa izborom pomenutog Ivanovića za prvog surduličkog policajca?
– Ivanović je imao i ima značajnu potporu u šefu BIA Milenkoviću – tvrdi naš izvor i dodaje da je Ivanović školski drug Ivice Tončeva, ličnog savetnika ministra policije Dačića, pa da zato „ne čudi što su on i Milenković i dalje tu gde jesu“.
Ali, to nije sve o narečenim sukobima. Poznato je da otvoreni sukob Dimitrijević-Milenković datira od proleća prošle godine („Vranjske“ br. 583). Za one koji se ne sećaju, Dimitrijević je 16. aprila prošle godine Opštinskom javnom tužilaštvu u Surdulici podneo krivičnu prijavu protiv Milenkovića „zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti“. U toj krivičnoj prijavi Dimitrijević je između ostalog naveo: „Prijavljeni je u više navrata, na različitim lokacijama u Surdulici, pokušavao službenim kolima da udari mene, moje maloletno dete, kao i moje poznanike iz Surdulice“. Navode su u istrazi potvrdili neki svedoci i Dimitrijevićeva ćerka. No, ovaj sukob imao je i dublju pozadinu (vidi okvir „Kolateralna šteta“).
Na kraju, svi dobronbamerni ljudi očekuju da se o slučaju koji je uzburkao redove MUP-a i BIA na jugu Srbije izjasni ministar policije Ivica Dačić. Verujemo da se, u suštini, Ivica pita… Samo koji?
SUMNjE NA PRETNjU PIŠTOLjEM
„Vranjske“ su neposredno pred zaključenje ovog broja došle u posed službene beleške sačinjene 15. decembra ove godine (utorak) u prostorijama dežurne službe PU Vranje pod brojem DD-6237/09 u kojoj se između ostalog kaže:
– Dana 15. decembra oko 22.10 časova dežurnoj službi telefonom se javio Milorad Dimitrijević, glavni inspektor PU Vranje sa prebivalištem u Surdulici, i prijavio Nenada Ivanovića, komandira PS Surdulica, da je 14. decembra na jutarnjem kolegijumu, u prisustvu više kriminalističkih policajaca (imena prisutnih poznata redakciji), izrekao ozbiljne pretnje na račun Dimitrijevića rečima: „Ukoliko se ne reši slučaj sa Dimitrijevićem, staviću pištolj na kuk i idem u kafić „Pegaz“ (u Surdulici, p.a.) da se obračunam sa njim, i to po kratkom postupku“.
Dimitrijević je dežurnoj službi u telefonskom razgovoru preneo da je „veoma zabrinut za ličnu i bezbednost svojih ukućana“ i zatražio hitno ispitivanje slučaja i preduzimanje mera i dodao da će u suprotnom „o svemu upoznati Službu unutrašnje kontrole MUP-a“.
KOLATERALNA ŠTETA
Dimitrijević je, tvrdi naš anonimni izvor iz policije, zapravo „kolateralna šteta“ u celoj ovoj priči.
– Svojevremeno je konkurisao za šefovsko mesto u ispostavi BIA u Surdulici. Protivkandidat mu je bio Milenković koji je uspeo da ga „pobedi“. Dimitrijevića, inače, nije trpeo od ranije. Bio je protiv njegovog dolaska u službu još devedesetih godina. Čak je posredovao kod ranijeg šefa da Dimitrijević ne bude primljen, sa obrazloženjem da je „nepodoban i da potiče iz seljačke porodice“.
Dimitrijević je, kako smo objavili pre godinu i po dana („Vranjske“, br 583) u dopisu ministarstvu tvrdio:
– Žarko Bajčetić, tadašnji načelnik BIA u Vranju, rekao mi je da sam skinut sa poslednjeg brifinga u Beogradu, lično od tadašnjeg zamenika direktora BIA Milorada Bracanovića i direktora Andrije Savića. Kao razlog je navedena moja navodna prijateljska veza sa tadašnjim potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom. Intrigama i ogovaranjem od strane Milenkovića, Zorana Moravčevića (načelnik Centra BIA u Vranju nakon 5. oktobra 2000, p.a.) i Bajčetića stvorena je slika o tome da sam kao rođak Labusa izdajnik zemlje. Milenković je potencirao da je Labus „američki čovek i izdajnik“.
PROFIL
Milorad DIMITRIJEVIĆ rođen je 1966. godine u Surdulici. Završio je Fakultet bezbednosti u Beogradu. Od 1991. do 1995. godine radio je u centru DB Gnjilane, odakle prelazi u Centar DB Vranje (1995-2003). Nakon toga prebačen je na službu u Odeljenje policije PU Vranje (2003-2006), a potom u Odsek za analitiku i evidencije (2006-2009) gde se i danas nalazi na radnom mestu glavnog analitičara za strateško planiranje, sa zvanjem glavnog inspektora.
O Bratislavu MILENKOVIĆU, kao pripadniku BIA, teško je naći detaljne podatke iz CV-a. Zna se samo da je „anonimni policajac OUP Surdulica“ još 2004. godine uputio predstavku ministru Draganu Jočiću, Radetu Bulatoviću, Vojislavu Koštunici i Skupštinskom Odboru za bezbednost, u kojoj između ostalog stoji: „Bivši kadar JUL-a Bratislav Milenković zvani Backo stalno obilazi kancelarije OUP Surdulica i pravi svoje zabeleške, verovatno plašeći nas da će možda doći pravo vreme za njega kao bivšeg pripadnika JUL-a i da je trenutna situacija u zemlji prolazna, te „da će on, kada se vrate Sloba i Mira, j… mamu svima nama“. Milenkovićevo ime pominjalo se u medijima i u slučajevima paljenja leševa Albanaca sa Kosova u „Mačkatici“ i pretnjama carinici Aniti Nikolić. To nikada nije dokazano, ali ni demantovano.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.