Galeb na Titaniku

Na videlo izlaze detalji o poslovanju ove nekada ugledne i uspešne firme, koji su se godinama krili od javnosti, a kasnije i od kupaca u postupku privatizacije

Pravu buru u vranjskom SZP „Zavarivač“ izazvao je intervju Radoslava VESELINOVIĆA, većinskog vlasnika „Zavarivača“ dat listu „Politika“, od 4. decembra tekuće godine. Posle tog teksta sindikati „Zavarivača“, i Samostalni i „Nezavisnost“, „digli su vojsku“, a na videlo su izašli mnogi nepoznati detalji o poslovanju ove nekada ugledne i uspešne firme, koji su se godinama pre privatizacije krili od javnosti, a po tvrdnjama Veselinovića, i od kupaca u postupku privatizacije.

JEDENjE SUPSTANCE

Početkom marta 2009. godine šabačka kompanija „Galeb grupa“, vlasnika Radoslava Veselinovića kupila je na tenderu „Zavarivač“, ali je novi vlasnik bio nemalo iznenađen zatečenim stanjem, za koje tvrdi da je od njega bilo sakriveno. Nezavisni revizor utvrdio je gubitak za dve prethodne godine u iznosu od 236.529.000 dinara, da veliki broj nepokretnosti nije uknjižen, sporna (u stvari, nenaplativa) potraživanja iznose 100 miliona dinara, koliko i dugovanja prema dobavljačima, a po osnovu kredita 1.900.000 evra! Pored ovakvog za kupca iznenađujućeg stanja, koji je kupio „Zavarivač“ sa uverenjem da se radi o preduzeću koje pozitivno posluje, revizor je utvrdio i sledeće: kadrovska i starosna struktura je veoma nepovoljna; odnos proizvodnih i neproizvodnih radnika je skoro 1:1; broj zaposlenih je trenutno 506, a optimalno je oko 350; oko 15 posto radnika je na bolovanju; porezi i doprinosi za period 2007-2009. nisu izmirivani pa dug po tom osnovu iznosi 90.000.000; neophodno ulaganje u opremu je dva miliona evra; neophodno ulaganje u obrtna sredstva 1,8 miliona evra; dijalog sa sindikatima ne postoji jer ovi to ne žele; poslednje četiri zarade u 2009. nisu isplaćene zbog nedostatka obrtnih sredstava, dugovanja prema bankama i otežane naplate potraživanja. Ove podatke „Galeb grupa“ uputila je na adresu najviših državnih institucija, vapijući za pomoć, „jer vreme nije saveznik kompaniji Zavarivač AD Vranje“.
Zbog toga se Veselinović u intervjuu „Politici“ žali: „Dosta su me prevarili“. A o sindikatima: „Oni traže da `Galeb grupa` nastavi da radi sa 500 radnika za koje sada nema posla, ili ne znaju da rade, i sa 200 ljudi u administraciji i da se niko ne otpušta, da ja kao vlasnik podignem kredit, da se od tog zajma dele dobre plate i da tako jedemo supstancu. Ovako kako sindikat razmišlja, `Zavarivač` će bankrotirati. Oni ne shvataju da treba da budu sindikat radnika u fabrici koji od svog rada žele da žive, već se sekiraju za radnike koji su otišli na bolovanje, a rade na drugim gradilištima. Sindikat mora da shvati da je `Zavarivač` potrebniji radnicima nego meni. Mogu ja i da izgubim dva miliona evra u `Zavarivaču`, ali onda njega neće biti. I onda smo svi izgubili“.
Sindikati „Zavarivača“ našli su se, pak, smrtno uvređeni intervjuom, naročito naslovom – Sindikat vodi `Zavarivač` u propast, pa su presavili tabak, i gloduru „Politike“ Draganu Bujoševiću poslali demanti, potkrepljen dokumentacijom obima narodnog kuvara. Potpisnici, Stevan Rac iz Samostalnog, i Zoran Dodić iz sindikata „Nezavisnost“, koji smatraju da se u intervjuu „ističe niz neistina na račun sindikata i uopšte situacije u kojoj se nalazi Zavarivač“. Oni pobijaju sve navode iz intervjua, ostavljajući, pritom, i širok prostor za saglasnost sa vlasnikom. No, u demantiju ga baš ne štede: „Sindikalne organizacije `Zavarivača` su saglasne da se sprovede socijalni program, koji je sastavni deo kupoprodajnog ugovora, a po kome je preduzeće dužno da zaposlenima isplati otpremninu u iznosu od po 500 evra za svaku navršenu godinu radnog staža, a čija je važnost do 30. jula 2012. godine, što vlasnik Radoslav Veselinović pokušava na raznorazne načine da izbegne. Osim toga, 27. novembra raspisan je konkurs za radna mesta na kojima već ima upošljenih radnika, koji su zapošljeni na neodređeno vreme“.

PREKO 39 GODINA

„Veselinović je“, nastavlja se u demantiju, „sam izjavio u tekstu da namerava da u `Zavarivaču` ostavi samo stotinak zaposlenih, što znači da će oko 400 sada zaposlenih ostati na ulici. Ali, njemu to očigledno nije bitno. A iz samog članka može se naslutiti da je Veselinoviću jedino bitno da se dokopa državnih para u vidu povoljnih kredita, a zatim da zatvori i uništi `Zavarivač`, koji posluje preko 39 godina. Poslednji pokušaj dogovora, od 29. oktobra, nije urodio plodom. Poslodavac je, naime, ponudio sporazum u kome je procenjeno „da je za oporavak i rad `Zavarivača` u narednom periodu optimalan broj zaposlenih 353, strane u ovom sporazumu su saglasne da se pristupi izradi socijalnog programa kojim će se rešiti pitanje preostalih trenutno zaposlenih“.
No, nisu baš sve strane bile saglasne, pa su sindikati 2. novembra doneli odluku: „Ponuđeni sporazum nije konkretan, i kao takav je neprihvatljiv za sindikate“.
Zavarivanje bez maske se, dakle, nastavlja.

RADOSLAV VESELINOVIĆ
SINDIKALNI ZAHTEVI SU NEREALNI
-U postupku kupovine „Zavarivača“ – kaže Radoslav Veselinović – on je navodno pozitivno poslovao. Međutim kada smo preuzeli upravljanje, već smo u maju videli da rezultati poslovanja ne odgovaraju onim predstavljenim, te smo zatražili dodatnu reviziju, koju je izvršila nezavisna agencija. Ona je otkrila da je u toku 2007. i 2008. godine, „Zavarivač“ ostvario gubitak od 236.529.000 dinara. Predložili smo sindikatu da se saglasi, da možemo da donesemo socijalni program za tehnološki višak, jer imamo jedan broj ljudi koji želi da napusti „Zavarivač“, ali nas ugovor ograničava da u roku od 12 meseci ne možemo da napravimo socijalni program za tehnološki višak, bez saglasnosti sindikata. Što se tiče otpremnina u iznosu od 500 evra po godini staža, to su samo njihove želje, to nije ni realno ni isplativo; starosna struktura je takva da većina radnika ima preko 30 godina staža, dakle, 15-20 hiljada evra po čoveku, to je neostvarljivo.

STEVAN RAC, SAMOSTALNI SINDIKAT
PONUDA VLASNIKA JE BEDNA
-Poslovodstvo nam je 9. decembra uputilo predlog za rešavanje pitanja viška zaposlenih, po kome u zavisnosti od trajanja radnog staža nude od 100 do 115 evra po godini staža. Mi na to nismo mogli da pristanemo, pa ćemo 17. decembra, na sastanku Upravnog odbora, izneti naše zahteve: proglašenje tehnološkog viška, jer u predlogu poslovodstva ponovo nisu hteli da se izjasne o čemu se radi – o socijalnom programu, ili tehnološkom višku. Po tome, moraće da nam dostave spisak zaposlenih koji su planirani da budu proglašeni tehnološkim viškom; po kom osnovu i kriterijumu su proglašeni tehnološkim viškom; predlog novčane naknade. Bedno je ovo što oni nude, i mi nećemo ići ispod 300 evra po godini staža, eto, to bi bio neki naš ustupak za dalju saradnju. Ali i pored toga, uslov za saradnju sindikata će biti da do kraja tekuće godine vlasnik isplati drugi deo zarada za jul i prvi deo za avgust, kao i uplate doprinosa.