De si ide Damnjan, on si nosi tamnjan

Eko Taxi Vranje

De si ide Damnjan, on si nosi tamnjan

-Dobro be, novinare, dokle misliš da nas brukaš, de god odeš, obeliš nam obraz!? Kako što mi je? Ti pa misliš, samo vi novinari raspolažete s informacije, a mi, gologuzija, mi smo onodeni u mozak? Ne be, sve sam čuo iz pouzdanih izvora, koji su teli da ostanu anonimni, kako vi ono kažete… Pa si je anonimni izvor komotan i bezbrižan, a vi što se potpisujete s puno ime i prezime, izmazniste one klupe po sudovi, preti i tuži i ćoravo i sakato, za duševni bolovi, kao da oni, božemski, imaju dušu, pa si anonimni izvor firaje, na njega mu završite rabotu, a vi nadrljate.
-Dobro, što će popiješ? Što, fajront?! E pa vadi ga sad ono tvoje, mislim, šiše, to ti i pričam. Znam, znam, da se vraćaš iz prestonicu, znam i što je sve tamo bilo, i dobro i lošo, anonimni izvori, jebi ga… zini da ti kažem… Pa li, bio si tamo, pa kolege prestonički novinari i kakvi ti sve ne, koja majka dete izgubila, tamo će ga nađe. I kako mi prenosi anonimni izvor, šankerica u jednu prestižnu prestoničku instituciju, a naše dete, pa malko po naški, malko po beogradski, dođe, kaže, jedan, kako da ti ga opišem, onako mešinat, s neki bisazi preko rame. Stade u šank, daj mi, kaže, sestro, jedan rubinov vinjak. Kakav, reko, rubinov vinjak, jabo te, jel ti znaš de si bre, jabo te, zar ne provaljuješ da ovde svi konzumiraju vikicu i vopi hajneken.
-Kad ti mi se on izbeči, ovoliki belci – nemaš rubinov vinjak?! Sreća tvoja, te nije nazočan izvesni V.J.Ž. Ovde bi došlo do škandala, ali zna da može da računa na moju malenkost i izvesnoga Z.N.D. Eee, koja li ste pa vi firma, do krasnoga, nemate rubinov vinjak… ništa, mora da izabim od moj tain. Daj mi, kaže, jednu čašu, ja mu dado, on otvori onu zobnicu, izvadi si pola kilo vinjak, natoči, one kolege novinari ga gledaju kao nedodrgavoga, on pa nazdravlja okolo, aj da smo živi i zdravi, i da su nam pravi, što ćeš, gurbetska rabota, pije se nekakav skivi, a nema rubinov vinjak, ej! Nego, de si ide Damnjan, on si nosi tamnjan! Ja, štovane kolege prestoničke, da vam dam jedan savet: kad se opravljate na neki put, što da ponesete u borbeni komplet: pola kilo vinjak, flašicu vodu, sodu bikarbonu, perorez sa trista čuda, s njega mož kuću da napraviš, i guzic-papir; koga to nije jelo, ne zna što je muka; božemeprosti, bez to ni u crkvu ne idem.
-Ti, izdajico pola svoga, objavi u prošli broj priču za ona tri muža, čitam i nerviram se, nikad više neće kupim vašu novinu. De ti je, bre, muška solidarnost? Ali, mogu da se predomislim, ako objaviš priču za tri žene… Vikaj, ovako pred fajront, jednu turu, pa da ti pričam… E, tako…
-Ne li, kao u onu mušku priču, tako i u žensku – znaš ono što trtomude za nekakvo muško i žensko pismo, ajde ovo neka je žensko – isto tri koleginice u kancelariju u jedan opštinski organ, pa si prepričavaju erotske doživljaje. Kratko rečeno, jaribaš, ali to ne smeš da objaviš…
-Pa napipali jednu, ona mu dođe kao ženski pandan na onoga iz prošli broj min… midž… ma, nema veze, priča ti je sledeća: daklem, tri koleginice, kafica sabajle, a jedna sve se fali kao s čangaraci na guzicu, kako muž joj ne ispušta bračne dužnosti svaki dan, pa i višekratno, kad „imam na sebe“, to je trauma, ne znam kako da mu priopćim. Dokurči na ove dve, skuju urotu.
-I jedna kao zabrinuto pripoveda – boške slatak, sinoć legna s muža mi, počnasmo peting, kad ga stisnem za osetljivo mesto, a ono svedoci (lat. testisi – p.a.) ladni ledeni!
-Jutredan, kafica, druga isto – lelke slatka, ja isto s muža sinoć, zgrvaljamo se, ja nadole, manuelno, napipam Antarktik! Jajca, santa leda!
-Kad, treći dan, ona „prezadovoljena“, dolazi na rabotu, ovolika sliva na oko, modra kao požegača. Kafica, ovo-ono, ćutimo si mi, i čekamo ona da se otvori. I u neko vreme, prozbori ona, kolko je mogla s onu razvaljenu vilicu – što mi ovo napraviste, min… džigerica ve izela? Što be, što, kao čudimo se mi.
-Pa li, legnemo mi sinoć s muža, ja odma na donji etaž, ono vrućo, pa furnja! I ja se setim vi što pričaste, i pitam ga – a be muže, kako su to na svi muži jajca ladni, a tvoji vrući?
Bangauu, bangauu…
-E to ti je, novinare, vranjski i srpski stereopit – tako li se kaže – žena kokoška, i muž buzdovan!





  • Ostavi komentar