Zabluda od 100.000 evra

Protiv Branislava Kostakijeva šestoro Vrajanaca podnelo je krivične prijave jer im, navodno, ne vraća pozajmljen novac. Kostakijev, na drugoj strani, ne poriče da je pozajmljivao novac i tvrdi da za svaku prijavu ima kontraargumente

Ne bih hteo da dajem zvaničnu izjavu u vezi krivičnih prijava koje su neki ljudi podneli protiv mene dok nadležno tužilaštvo ne završi svoj posao. Za svaku od prijava imam kontraargumente. Pošto vidim da neki od onih koji su mi pozajmili novac žele da od mene naprave prevaranta i lopova, što nikako nisam, pitaću ih samo jedno: da li se novac daje nekome „za džaba“, tek tako, bez da od toga imate neku korist – odgovara pitanjem Branislav KOSTAKIJEV (37), vlasnik privatne firme Katris d.o.o, na optužbe šestoro Vranjanaca koji su kod nadležnih organa prijavili da od njega potražuju oko 100.000 evra.

KAKO JE KOSTAKIJEV ZAJMIO NOVAC…

Zašto je Kostakijev prinuđen da se na ovakav način brani? Zašto koristi reč „džaba“, da li je možda pare pozajmljivao pod po njega vrlo nepovoljnim kamatama i da li je žrtva zelenašenja, zasad je nepoznanica. Druga strana priče je da se u lokalnoj javnosti već duže vreme šuška kako protiv njega pljušte krivične prijave. Jedna se osoba požalila redakciji „Vranjskih“ da se „zbog Kostakijeva razbolela“. Pozajmila mu, navodno, velike pare, a on ne vraća. Ta osoba je najpre htela da govori za novine, ali je na kraju odustala od toga. Tragom inicijalne informacije u Opštinskom tužilaštvu u Vranju saznajemo da je protiv vlasnika Katrisa u poslednje vreme zaista podneto više krivičnih prijava. Samo je jedna odbačena „zbog nepostojanja bitnih obeležja krivičnog dela“ za koje se u toj prijavi sumnjičio.
Lidija ATANASOVIĆ, portparolka ovog tužilaštva, kaže da je jednu od krivičnih prijava protiv Kostakijeva podnela Policijska uprava Vranje.
– Po toj prijavi ovo tužilaštvo je 25. novembra podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Branislava Kostakijeva zbog osnovane sumnje da je u svojstvu direktora firme Katris d.o.o, a u nameri da sebi pribavi protipravnu imovinsku korist, doveo u zabludu Divnu Stanisavljević, vlasnicu Agencije „Dionis“. On je na osnovu zaključenog ugovora o zajmu od te agencije uzeo 900.000 dinara, lažnim prikazivanjem činjenica da će novac vratiti u roku od mesec dana – otkriva Atanasovićeva.
Na ovaj način Kostakijev je, sumnjaju u tužilaštvu, počinio teži oblik krivičnog dela prevara, iz člana 208, stav 3 Krivičnog zakonika koji glasi: „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, u slučajevima kada šteta premašuje 450.000 dinara, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina“.
– Istraga protiv Kostakijeva završena je u vezi istog dela u slučaju oštećene Jelene Zdravković, koja mu je, prema njenim navodima iz krivične prijave, pozajmila 5.540 evra. Konačna odluka tužilaštva o daljem toku ovog postupka (da li će Kostakijev biti optužen ili će postupak biti obustavljen, p.a.) nije doneta – kaže Atanasovićeva.
Vlasnik Katrisa je, navodno, i u ovom slučaju lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu Zdravkovićevu, tražeći joj novac kao zajam na ime obrtnih sredstava. Ova žena mu je dala pare u novembru prošle godine, ali ih on, prema tvrdnjama iz krivične prijave, nikada nije vratio.
Pravi „štih“ predmet je treći slučaj u kome je, navodno, za 87.500 evra oštećena Vesna Petrović iz Vranja.
– U ovom slučaju u toku je postupak provere navoda iz krivične prijave preko Policijske uprave Vranje – otkriva portparolka Opštinskog tužilaštva.
Kako se navodi u krivičnoj prijavi, Petrovićeva je sa Kostakijevim za prvu tranšu zajma od 47.000 evra čak sačinila ugovor o zalogu nepokretnosti. On je, dakle, hipotekom (založno pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug u roku, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, kažu pravni propisi), i to na vlastitu kuću, garantovao vraćanje duga u roku od godinu dana. Međutim, ugovor o hipoteci (zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu), navodi se u prijavi, nikada nije sudski overio, niti je ovaj teret na svojoj nepokretnosti upisao u intabulacionu knjigu (sudska knjiga za upisivanje hipoteke, p.a.). Kasnije mu je, navodno, Petrovićeva još pozajmljivala, a ukupan iznos od 87.500 evra nikada nije vraćen, navodi se u prijavi.
– Sa Divnom, Jelenom i Vesnom nemam konkretne sporazume o vraćanju novca dok se stvari ne raščiste do kraja. Ali, moram da kažem da sam im deo novca vratio, a da ostatak i dalje vraćam. Sve ostalo u vezi njih ne želim da komentarišem dok istražni organi ne završe svoj posao – poručuje Kostakijev.
On tvrdi da je, sa druge strane, navodno sklopio sporazum o vraćanju duga sa Miodragom Marinkovićem, Ivanom Jovčićem i Milošem Pešićem, trojicom Vranjanaca koji su protiv nega takođe podneli krivične prijave. Reč je o lakšem obliku krivičnog dela „prevara“ iz člana 208, stav 1 Krivičnog zakonika.

..I ZA ŠTA GA SUMNjIČE

Zbog lakšeg oblika prevare u ovom slučaju, trenutno je u toku postupak tzv. „ispitivanja postojanja mogućnosti odlaganja krivičnog gonjenja“ u skladu sa članom 236 Zakona o krivičnom postupku. Sa osumnjičenim i oštećenima obavljen je razgovor, nakon koga je tužilaštvo Kostakijevu naložilo da nadoknadi štetu pomenutoj trojici (otklanjanje štetnih posledica) i dostavi priznanice kao dokaz. U tom slučaju u ovom predmetu bi, ako ispuni nalog tužioca, na neki način bio krivično „rehabilitovan“.
Prema navodima iz krivične prijave, Marinković mu je pozajmio 1.000 evra, a ovaj vratio svega 200 u obećanom roku od petnaest dana. Jovčić mu je prošle godine dao 60.000 dinara. Od tada mu je Kostakijev vratio svega 10.000 dinara, iako je obećavao povraćaj cele sume za mesec dana, stoji u prijavi. Pešić se požalio da je radio u Katrisu bez plaćenih doprinosa. Tvrdio je da ga je Kostakijev, u vreme dok je bio njegov radnik, naterao da sa bankomata podigne 56.000 dinara i da mu da novac na zajam. Kasnije mu je uplatio dva puta po 10.000, ali mu više od 30.000 dinara nikada nije vratio, kaže se u prijavi.
Kostakijev, na kraju, nije želeo da se upušta u komentarisanje nezvaničnih priča o njemu koje kruže gradom. Sa rezignacijom odbacuje „laži koje je i sam čuo“ – da ukrupnjava devizni novac, da je navodno uzeo bugarsko državljanstvo i da izgleda „namerava da pobegne iz zemlje jer duguje još mnogo novca zbog čega mu je ugrožena bezbednost“.
– Sve su to gluposti o kojima ću se izjasniti kad za to dođe vreme i tamo gde se to radi – zaključuje vlasnik Katrisa.

ŠTA KAŽE ZAKON
Ako se ikada dokaže krivično delo „prevara“, čak i ako je u konkretnom slučaju posle izvršenog dela novac vraćen zajmodavcima, delo i dalje stoji. Zakon kaže da je prevara dovođenje u zabludu nekog lica sa umišljajem, odnosno namerom da ono, navedeno obmanom, lažnim prikazivanjem činjenica, nešto učini (ili ne učini) na štetu svoje (ili tuđe) imovine. Potonje vraćanje duga ili dela duga (kasnije radnje) za počinioca može biti uzeto samo kao olakšavajuća okolnost kod odmeravanja kazne. To, međutim, nikako ne predstavlja vraćanje stvari u pređašnje stanje.

BLOKADA KATRISA 12,5 MILIONA
Uvidom u poslovanje firme Katris d.o.o. na veb sajtovima Narodne banke Srbije i Agencije za privredne registre (institucija koje vode zvanične državne podatke o poslovanju i finansijskim pokazateljima privrednih društava u Srbiji) saznajemo da je ovo privatno preduzeće u finansijskoj blokadi po svim računima koje poseduje kod više domaćih i filijala stranih banaka na ukupan iznos od 12.528.352 dinara, sa ukupno 260 dana nelikvidnosti u 2009. odnosno neprekidno od 24. marta ove godine.
– Finansijska blokada moje firme je moja lična stvar. Uostalom, zna se koliko je firmi u Srbiji danas u blokadi – stav je Kostakijeva po ovom pitanju.