Tužioci trče počasni krug

Eko Taxi Vranje

Tužioci trče počasni krug

Dok je većina gradova u Srbiji prošle nedelje dobila svoje više i osnovne tužioce (do nedavno okružni i opštinski tužioci) u sklopu reforme srpskog pravosuđa, Vranje je ostalo u grupi od nekoliko gradova u kojima nisu izabrani nosioci javno-tužilačkih funkcija



Do juče sasvim izvesna informacija da će se rešenje za Vranje tražiti među leskovačkim kadrovima, izgleda se izjalovila jer je ideja o rokadi tužilaca na relaciji Vranje- Leskovac (Milan Božilović i Zare Dinić, ili neko od njihovih zamenika u Leskovac, a Edvard Jerin i Dejan Gačić ili njihove kolege u Vranje) zasad ostala samo mrtvo slovo na papiru (vidi okvir).
Dok su Božilović i Dinić „još u igri“ za funkcije u Vranju ili drugim gradovima, troje dosadašnjih Dinićevih zamenika iz Opštinskog tužilaštva definitivno odlazi na visoke funkcije u drugim gradovima. Milica Petković za osnovnog tužioca u Pirotu, Boban Jovanović na istu funkciju u Prokuplju, dok je Bojana Mitić, odlukom Skupštine Srbije, postavljena za višeg tužioca u Prokuplju. Snežana Stamenković, jedan od zamenika okružnog javnog tužioca Milana Božilovića, izabrana je za višeg tužioca u Pirotu.

TAJNI DOGOVOR U PRESTONICI

Dok Vranjanci uopšte ne znaju ko će na važna tužilačka mesta u Vranju doći ili odavde otići, priča se da izbor tužilaca, pa i sudija u Srbiji nije baš „čist“. Često smo proteklih meseci ovde slušali glasine da je lokalna vladajuća koalicija slala nekakve svoje spiskove „gore“.
– Dodatnu zabunu stvorila je nezvanična informacija da su pomenutih četvoro odlazećih tužilaca, navodno, primorani da za mesta u drugim gradovima konkurišu nakon konkursa, po svojevrsnom dekretu odozgo. Iako su iz Ministarstva pravde obećavali da će izbor tužilaca i sudija po prvi put proteći bez upliva politike, čudno je da su dosad imenovani osnovni i viši tužioci u Srbiji, između ostalog i „četvorka“ iz Vranja, kao kandidati isplivali na nekakvom polutajnom, petominutnom sastanku u Republičkom tužilaštvu, gde im je rečeno „izvolte“ i „tako mora“ – kaže izvor „Vranjskih“ iz pravosuđa koji je želeo da ostane anoniman.
Okružni tužilac Milan Božilović nema odobrenje da govori za medije u situaciji kada novoizabrani republički tužilac još nije podneo zakletvu. Opštinski tužilac Zare DINIĆ kaže kako su mu poznate instrukcije da viši i osnovni tužioci, za razliku od zamenika, ne mogu biti iz matičnih sredina, već da moraju doći iz drugog grada.
– Konkurisao sam za mesto apelacionog tužioca u Nišu. Ako tamo ne budem izabran, zakon mi garantuje mesto zamenika osnovnog tužioca u Vranju – pojašnjava Dinić.
Njegova dosadašnja zamenica Milica PETKOVIĆ sa novim radnim mestom u Pirotu, uprkos neproverenim glasinama, kaže da se pojavila na zvaničnom konkursu kao kandidat za tužilačke funkcije van Vranja.
– Da li ćemo putovati stalno, iscrpljivati se ili biti u mestu novog nameštenja, znaće se tek posle 20. decembra kada o tome treba da odluči Državno veće tužilaca – precizira Petkovićeva.

NOVO VINO U MEŠINE STARE

Ideja o „seljakanju“ tužilaca iz grada u grad ne dopada se ni predstavnicima advokature. Dragan NIKOLIĆ smatra da će velika smetnja biti činjenica da su kandidati uglavnom ljudi koji su zasnovali porodice u gradovima gde žive po dvadeset, trideset ili više godina.
– Njihovo „izmeštanje“ iz Prokuplja u Vranje, ili iz Vranja u Pirot, skopčano je sa putovanjima i troškovima, a ne vidim nijedan razlog zbog koga bi oni bili objektivniji od ljudi koji žive u tom gradu. Ako su tužioci dali zakletvu da će poštovati ustav i zakone ove države, zašto bi neko iz Prokokuplja bio bolji stručnjak, objektivniji i nezavisniji od nekog iz našeg grada. S druge strane, zaboravlja se da nam je pravosuđe trenutno skoro paralisano. Evo, ja konkretno nemam nijedno zakazano suđenje od 18. decembra do 18. januara. To se nikada nije desilo za dvadeset dve godine moje karijere – upozorava Nikolić.
Advokat Aleksandar STOJKOVIĆ podseća da je u bivšoj SFRJ, sve negde do druge polovine pedesetih, bilo predviđeno gotovo identično rešenje. Tužioci su postavljani dekretom, faktički su išli u „prekomandu“, kao vojna lica, u gradove u kojima nisu živeli. Motivi su bili skopčani sa zakonitošću i nezavisnošću u radu, a s ciljem sprečavanja mogućeg uticaja na njih.
– To su bila „druga vremena“. U sadašnjoj državi, nakon svih strahota koje su prošle, urušeni su svi sistemi vrednosti, sa korupcijom i političkim uticajem u svim sferama društva. Motivi za novo „prekomandovanje“ šefova tužilaštava su verovatno časni, ali u ovo j zemlji trenutno ne mogu biti delotvorni i neće imati očekivane rezultate – objašnjava Stojković.
Otežavajuća okolnost može biti činjenica da su tužilaštva u Srbiji hijerarhijski ustrojena, za razliku od suda, sa praktično nekontrolisanom moći višeg tužioca nad nižim.
– Ako npr. jedan tužilac ode iz Zaječara u Užice, zateći će postojeće stanje bez uvida u profesionalne, ljudske i stručne kvalitete svojih zamenika. To mi ne liči na novi kvalitet, nego na presipanje vina u stare mešine. Drugo, taj tužilac iz Zaječara verovatno ne poznaje političke i ekonomske prilike u Užicu, što može biti jako opasno. Posebno ako znamo da pojedine političke strukture obilato koriste „nezavisnost tužilaštva“, pa podnose zastrašujuće, ničim zasnovane krivične prijave protiv političkih protivnika koje često prati određivanje pritvora. A tužilac iz drugog grada po tako „dirigovanoj prijavi“ mora da se izjasni, pritom ne poznavajući odnose političkih snaga i političkih „igara“ na tom području – ukazuje Stojković.
Ovaj advokat smatra da je kao rešenje trebalo zadržati postojeći sistem.
– U svakoj sredini postoji veliki broj javnih tužilaca koji su časni, pošteni i veoma stručni. Reforma javno-tužilačke funkcije trebala je da njima pruži šansu da se iskažu u okviru svojih tužilaštava u poštovanju principa zakonitosti i nezavisnosti u radu. Ako su želeli pravu reformu, onda su trebali urediti da tužilaštva budu smeštena u zgradama policijskih uprava, imajući u vidu prirodu posla. Tužilaštvu nije mesto u zgradi suda. Nigde u svetu nema takvih primera. Predstavnik tužilaštva je samo stranka u postupku. On ne treba da svaki dan pije kafu sa sudijom. Po toj logici i advokati bi trebali da budu smešteni u zgradi suda – Stojkovićevo je mišljenje.
On na kraju upozorava da niko iz vlasti nije kazao koliko će pomenuti razmeštaj tužilaca koštati građane Srbije. Smeštaj, hrana, putovanja, nova vozila. Ko će to da plaća?! I na kraju krajeva, kada će sve uopšte zaživeti i sa kakvim rezultatima? Nova predsednica vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarević, najavljujući brojna iznenađenja u izboru sudija i tužilaca, kaže da će sve profunkcionisati tek za dve godine. Ako se dotad ne ispostavi da je „veća dara nego maslo“.


VRANjE VODI 4:0
Poznati rivalitet između Leskovca i Vranja izgleda je blokirao izbor novih tužilaca u ta dva grada. Prema nezvaničnim informacijama Leskovčani su najpre prihvatili, a potom odbili da budu premešteni u Vranje. Izgleda da su se malo naljutili. Najpre, zbog nedavnog imenovanja kadrova iz Beograda i Vranja na ključna mesta u policiji i Okružnom zatvoru, a potom i dolaska Danila Blagojevića (dosadašnjeg zamenika opštinskog tužioca u Nišu) na čelo višeg, odnosno Radivoja Nedeljkovića, dosadašnjeg opštinskog tužioca u Kuršumliji ne čelnu funkciju u Osnovnom tužilaštvu u Leskovcu. Leskovčana zasad nema ni na jednoj od pedeset tužilačkih funkcija u višim i osnovnim tužilaštvima u Srbiji, dok su se Vranjanci, barem zasad nametnuli za četiri pozicije u Pirotu i Prokuplju.
Da napomenemo da će Više tužilaštvo u Vranju imati višeg tužioca i četiri zamenika, a Osnovno tužilaštvo osnovnog tužioca i deset zamenika.

VESNA STEVANOVIĆ
SVE SPREMNO ZA REFORMU SUDOVA

Paralelno sa izborom tužilaca, u sklopu reforme sudstva u toku je posao „selidbe predmeta“ koji ima nekoliko faza, otriva Vesna STEVANOVIĆ, portparol i sudija Okružnog suda koji od 1. januara postaje Viši sud.
– Obavljeno je sravnjenje svakog sudije pojadinačno sa pisarnicom, tj. formiranje spiskova predmeta kojima je svaki sudija bio zadužen, kako u Okružnom, tako i u svim područnim sudovima sa našeg područja. Formirane su komisije za primopredaju predmeta između starih i novih sudova i jedna komisija koja koordinira njihov rad. Predmeti su obeleženi i izdvojeni prema novoj nadležnosti.
Svi predmeti iz sadašnjih opštinskih sudova u okrugu biće premešteni u Osnovni sud (dosad Opštinski sud) u Vranju.
– Predmeti su obeleženi i trenutno se pakuju. Neki od njih biće u nadležnosti Višeg suda. Značajan broj preći će u nadležnost Apelacionog suda u Nišu – to je oko 200 krivičnih predmeta i oko 700 iz građanske materije.
Stevanovićeva demantuje glasine da je rad sudova blokiran zbog posla oko reforme pravosuđa.
– Svakodnevno se sudi u krivičnoj materiji, dok je u građanskoj u toku pakovanje predmeta. U krivici postoje predmeti hitne prirode koji po zakonu ne trpe odlaganja i na njima se intenzivno radi.
Kako saznajemo sve sudije Okružnog suda konkurisale su za svoja radna mesta i za novi, Viši sud, a većina sudija i za Apelacioni sud u Nišu. Dragan Stefanović trenutno je v.d. predsednika Okružnog suda jer mu je istekao mandat. Nakon izbora novih sudija u aprilu bi trebao da bude izabran i novi predsednik Višeg suda u Vranju.



  • Ostavi komentar