Jevanđelje po Miroslavu

Eko Taxi Vranje

Jevanđelje po Miroslavu

Nevladina organizacija u Srbiji se može registrovati pomoću deset potpisa, ali samo kao udruženje građana, i spada u nevladin ili treći sektor zato što ih vlast ne finansira, nego samo pomaže njihove projekte. U Vranju to, međutim, nije tako jer se ovde za NVO izdvaja 6,75 odsto budžeta



Prema zvaničnim podacima, grad Vranje je u prošloj godini za rad društvenih i nevladinih organizacija izdovojio oko 130 miliona dinara budžetskih para, dok je za te namene u ovogodišnjem budžetu izdvojeno ukupno 98 miliona dinara. Koliko je to novca svedoči i podatak da je u ove svrhe izdvojeno ukupno 6,75 odsto budžeta, što je značajno više od, na primer, izdvajanja za ekologiju, koja iznose oko 5,3 odsto budžeta, ili preko tri puta više od izdvajanja za socijalnu pomoć, na šta ide 2,14 odsto budžetskih para u Vranju. Iako o tome postoje oprečna mišljenja, gotovo je siguno da Grad sva ova sredstva izdvaja potpuno mimo zakona, koji uopšte ne poznaje finansiranje trećeg sektora „samo tako“, zbog potreba održavanja neke organizacije, nego se pare u te svrhe mogu usmeravati samo po određenim projektima, koji tačno predviđaju šta se i za koje pare mora uraditi. Ali, ovo je Vranje, pa je vlast izabrala, čini se, grupu svojih miljenika čije samo postojanje finansira i to ozbiljnim sredstvima. U samoj vladajućoj koaliciji o čitavoj priči postoje oprečna mišljenja, ali je svima jasno da sa razbacivanjem para dalje neće ići, pa je ušteda od nekih 40 miliona dovoljna za početak, tek koliko da pokaže jasne namere vlasti da i na ovom polju uvede red. Ali, problem je to sa miljenicima – lako dolaze na budžet, ali se teško sa njega skidaju, ma šta zakon kaže o tome. Priča koja sledi još jedna je u nizu onih koji govore o tome da se meda nakusa onaj ko je najbliži medadžiji, imao na to pravo ili ne.

PARE, PARE, PARE

Grad Vranje, po aproprijaciji 481 za društvene, socio – humanitarne i nevladine organizacije, izdvaja ukupno 98,69 miliona dinara, ali su sredstva direktno određena za te namene znatno manja – finansijskim planom su raspoređene, kako piše u Odluci o budžetu, na „funkciji 090, u iznosi od 17,5 miliona dinara“. Da ne bi bilo nejasnoća, prvo treba razlučiti ko je ko u ovoj priči, mada je situacija, ako se neutralno gleda, prilično jasna. Naime, grad finansira udruženja građana, što su klasične nevladine organizacije, ali ih priznaje praktično kao vladin sektor. U ovu grupu spadaju, recimo, Sportski i Omladinski savez, udruženja boraca, obolelih od multipleks skleroze, Crveni krst i slično, i za njih se sredstva odvajaju u onom delu budžeta koji govori o tim temama, dakle o sportu, mladima, negovanju tradicije i slično. U ovih 17,8 miliona trebalo bi da spadaju, a jasnih podataka o tome nema, jer su gradski funkcioneri previše zauzeti da bi ih dali, recimo Književna zajednica, Škola animiranog filma (ŠAF), Dečiji savez, izviđači i slično. Nevladina organizacija u Srbiji se može registrovati pomoću deset potpisa, ali samo kao udruženje građana, i spada u nevladin ili treći sektor zato što ih vlast ne finansira, nego samo pomaže projekte koji su osmišljeni u samim organizacijama. No, ovde to nije tako – radili ne radili, gradski miljenici dobijaju pare za svoj (ne)rad, a da nisu ni u kakvim zvaničnim odnosima sa gradom, niti pak lokalna vlast može imati uticaj na njihovo delovanje. Kada je biran predsednik UO Sportskog saveza, njega je birala Skupština, izabrana pak od članova te nevladine organizacije. Vlast formalno, dakle, nije imala nikakve veze sa tim izborom, niti je na njega legalno mogla da utiče, a ipak je u organizaciju planirala da u toku prošle godine sahrani oko milion evra! Slično je i sa ostalima: Književna zajednica, na primer, sama bira Miroslava Mihajlovića na čelo te NVO, i tu niko drugi nema prava da se meša. Možda je tako i sa parama – Mihajlović je prošle godine imao budžet od preko četiri miliona dinara, a za ovu će biti uskraćen za neznatan deo te sume, a da pritom država, kao finansijer, nema pravo nadzora nad trošenjem tih novaca. No, sa ovakvim mišljenjem ne slažu se, začudo, baš oni koji odvajaju novac.
– Imamo dva tipa nevladinih organizacija – jedno su društvene organizacije od opšteg interesa za lokalnu zajednicu, a drugo su klasične NVO. Postoji nešto što se zove povereni deo određenih poslova od posebnog interesa, gde se radi zahtevsko finansiranje. Recimo, Književna zajednica nije NVO, nego udruženje građana kome je grad poverio organizovanje „Borine nedelje“. Nemojte da sada dođemo u situaciju da zarad nekih političkih poena ili fikcija rušimo neke sisteme vrednosti koji postoje 20 godina unazad – kaže potpredsednik Skupštine Zoran Antić.

SISTEM VREDNOSTI

Dakle, kome je jasno, jasno je – i šta bi to moglo biti „zahtevsko finansiranje“, i ko odeđuje ko je ovde od posebnog značaja, i zašto se finansiraju plate zaposlenih u tim organizacijama od posebnog značaja, i šta se za te plate radi, i ko kontroliše tokove novca i ispunjenje onih zahteva zajednice za koje se pare odvajaju. Ništa od toga, samo veličanje pojedinaca, i molba da se ne dira u pare, jer je to onda diranje u nedodorljive veličine, koje samim svojim postojanjem predstavljaju dovoljan razlog da država za njih odvaja onolike pare. Naravno, ovde nema ni reči o prostorijama koje neke organizacije, koje nisu bliske vlastima, moraju same da plaćaju, a neke druge, koje vlasti vole, mogu da ih dobiju za džabe, i tome slično.
Ali, ni u samom SPS-u nema mnogo razumevanja za stavove koje iznosi Antić. Gradonačlenik Stojčić ne priznaje nikakvo zahtevsko finansiranje, nego traži projekte, na osnovu kojih će se onda finansirati određeni poslovi. Ili, neko ko dobije pare za projekt „Borine nedelje“, ili „Starih dana“, ili obeležavanja 7. septembra, ne može da dobija platu čitave godine, nego samo za vreme dok radi, kao i svi drugi ljudi na svetu. Ali, i tu ima problema u shvatanju stvarnosti.
– Nijedan radnik iz NVO nije na budžetu. Mi, recimo, prebacujemo novac Književnoj zajednici, odakle se zatim Cera finansira. Ako nema projekta, nema ni para. Mi želimo da NVO finansiramo na osnovu konkretnih projekata. Sve mora biti stavljeno na papir, da bi mi to jednostavno mogli da pratimo, i da imamo kontrolu nad sredstvima – kaže Stojčić.
Ali, ni ovo nije konačno mišljenje. Naime, DS je, prema priznanju čelnika stranke, već ušla „u sukob sa određenim NVO, kao što su Književna zajednica ili ŠAF, zapravo samo tražeči poštovanje zakona“.
– Nemamo ništa ni protiv koga, ali insistiramo da sve bude po zakonu. Ove godine po prvi put je dogovoreno projektno finansiranje, na osnovu konkursa, i svi će morati da pravdaju svaki potrošen dinar, bez obzira ko se kako zove. Put se zna – komisija, Gradsko veće, projekt, finansijski izveštaj. To je naš predlog na koji su pristali naši partneri – objašnjava zamenik gradonačelnika Igor Andonov.
On je svestan da se sa ovakvim načinom finansiranja „malo kasni“, ali tvrdi da sve ostaje u zakonskim okvirima.
– Bitno je da smo pokenuli priču, koja će potpuni smisao dobiti tek narednim budžetom. Ima nezadovoljnih, ali niko nije bogom dan za neku funkciju. Shvatam da svako želi da očuva stečene pozicije, ali mi u tome ne želimo da učestvujemo. Želimo aktiviranje pasivnih snaga nevladinog sektora. Daćemo šansu svima, pa neka se vidi šta je za grad najbolje – obrćava Andonov.
Najavljeno projektno finansiranje ovoga puta nije provedeno, jer je odvojeno skoro sto miliona dinara, a da niko nigde nije video ni jedan projekat. Biće možda, naredne godine. Do tada, svi će raditi kako im se prohte, za državne pare, ne podnoseći nikome nikakav račun ni za šta. Ugovori o doživotnom izdržavanju, koji neki poslenici izgleda imaju sa lokalnom vlašću, čekaju neko bolje vreme da budu razvrgnuti. A dokle će, znaju samo oni koji drže naše pare, trošeći ih kao da su njihova lična svojina.


BUDžETSKA LINIJA
Suzana Popović, jedna od isktaknutijih aktivistkinja vranjskog NVO sektora, kaže da su nepravilnosti u ovoj priči zaista velike, ali da nisu od juče. Prema njenim rečima, rešenje problema je u projektnom finansiranju, na šta vlasti obavezuje i zakon, i to ne samo za NVO, nego i za javna preduzeća i ustanove.
– Ta stavka 481 potpuno je zloupotrebljena, jer tu spadaju i političke i društvene i nekakve socio – humanitarne organizacije. Pitanje na koje će vlast morati da odgovori glasi: za koje NVO se odvajaju sredstva i sa kojih sve budžetskih stavki? Jer, neke NVO se ne finansiraju samo sa stavke 481, nego i sa drugih budžetskih linija. E sad, koje su to NVO u pitanju i kako se postaje miljenik vlasti, to je zaista teško ustanoviti – kaže Popovićeva.

ŠKRTOST
Dragan Spirić, pomoćnik gradonačelnika zadužen za budžet i finansije, odbio je da govori za „Vranjske“, pravdajući se zauzetošću, ali je tražio pisano dostavljena pitanja, na koja je, umesto njega, odgovorio Kabinet gradonačlenika, jer drugih potpisa u odgovoru na pitanja „Vranjskih“ nema. Na interesovanje koje to NVO grad finansira, po kom osnovu, kojim sredstvima i na osnovu koje i čije odluke, stigao je nepotpisan odgovor koji prenosimo u celini. Ko razume, razumeće, a ko ne, ostaje mu samo nada da kraj bezobrazluku vlasti jednom mora doći.
– Udruženja građana, socio-humanitarne organizacije, organizacije i udruženja boraca, amaterska kulturno-umetnička društva i Crveni krst, kao uostalom i svi drugi korisnici budžeta grada Vranja, finansiraju se na osnovu zakonom propisane pravne osnove. Konkretno radi se o: Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o kulturi, Zakonu o javnim službama, Zakonu o udruženjima, Zakonu o sportu, Zakonu o Crvenom krstu i drugim propisima. Istovremeno vas podsećam da, pravna osnova za finansiranje iz budžeta nisu samo zakoni ili skupštinske odluke.
Jedan od zaključaka Gradskog veća i Skupštine grada Vranja pri usvajanju budžeta za 2009. godinu je konstatovao da je jedna od bitnih karakteristika te odluke njen programski karakter. Na taj način je vršeno i vrši se finansiranje kako projekata socio-humanitarnih organizacija, kulturno-umetničkih udruženja, tako i deo njihovih rashoda finansiranja. Budžet za 2010. godinu finansiranje navedenih udruženja planira na istoj pravnoj osnovi kao i ranijih godina – piše u odgovoru bez potpisa pristiglom iz Kabineta gradonačelnika.



  • Ostavi komentar