Od desetak radnika „Vodovoda“, koji su postavljali zaštitnu ogradu na Pljačkovici u leto 1999. godine, do danas je umrlo troje, dok druga dvojica imaju stalne probleme sa plikovima i mrljama na koži
Da li na području Vranja ima radioaktivnog zračenja? Koliki udeo u tome ima bombardovanje Pljačkovice? Kakve zdravstvene posledice trpimo zbog pojačanog zračenja? Da li je porast broja obolelih od raznih oblika karcionoma uzrokovan prisustvom osiromašenog uranijuma?
ODGOVORI (NE)POZNATI
Svaki prosečan Vranjanac misli da zna odgovor na ta pitanja. Problem je, međutim, što odgovore ne daju zvanične institucije, jer ni posle deset godina od NATO bombardovanja ne postoji ni jedno validno istraživanje na tu temu, bar kada je u pitanju jug Srbije. Ubeđivali su nas da je Pljačkovica dekontaminirana i da smo bezbedni, iako su pojedini zvanični podaci i lične impresije ukazivali na nešto drugo. Zato su nam predstavnici grada sada obećali da će biti napravljene razne analize i prikupljeni podaci, ali ne znamo kada će taj posao biti završen. A, ljudi umiru.
Radnik „Vodovoda“ Goran Mitić (47) preminuo je pre desetak dana i iza sebe ostavio suprugu i troje dece. Dijagnoza – karcinom pluća.
On je jedan među stotinama Vranjanaca kod kojih se svake godine otkrije neki od oblika raka. Mitić je bio pušač, ali je bio i na ratištu 1999. godine. Neposredno nakon završetka NATO bombardovanja, kao vozač grupe radnika „Vodovoda“, četiri meseca je učestvovao u postavljanju zaštitne ograde na Pljačkovici. Njegova supruga Dragana kaže da pre toga nije bio bolestan, niti je išao kod lekara.
– Bojao se i govorio da su svi oni koji su tada išli na Pljačkovicu gotovi – kaže Dragana.
Goran se sa bolešću borio gotovo godinu i po dana. Išao je na zračenja, čak mu je i odstranjeno jedno plučno krilo, ali bez uspeha.
– Govorili su nam u Knez Selu, gde je išao na zračenje, da tamo najviše dolaze ljudi iz Vranja – kaže Dragana.
Radnik „Vodovoda“ Miroslav Jović (52) bio je pušač i takođe je učestvovao u postavljanju zaštitne ograde na Pljačkovici, u leto 1999. godine. Umro je 2004. i iza sebe ostavio dvoje dece. Dijagnoza – karcinom pluća. Njegova supruga Saveta kaže da je išao na lečenje u Surdulicu, ali da leka nije bilo.
– Kada su tamo čuli gde je bio i šta je radio, rekli su nam da će Vranjanci tek da imaju probleme, sa protokom godina – navodi Saveta.
Pored Mitića i Jovića, preminuo je još jedan radnik „Vodovoda“ koji je pravio ogradu na „Pljačkovici“, ali se ne zna pouzano od čega je bolovao taj čovek. Takođe, dvojica iz pomenute grupe imaju problema sa plikovima i mrljama na koži koje se pojavljuju s vremena na vreme.
Kako Vranjske saznaju, radnici „Vodovoda“ su 1999. godine na Pljačkovicu poslati bez ikakvih dodatnih mera zaštite.
– Tamo su bile postavljene žute zastavice sa mrtvačkim glavama. Mi smo okolo radili, a nismo imali ni maske ni rukavice. A, kada smo polazili gore, jedan od rukovodilaca je rekao da će odmah da nam otvore zdravstvene kartone – kaže jedan od radnika „Vodovoda“ koji je želeo da ostane anoniman.
Naravno, ne može se pouzdano tvrditi da li su pomenuta trojica preminula zbog posledica zračenja ili zbog nečeg drugog – pušenja, na primer – ponajviše zato što se time niko ozbiljno nije pozabavio.
SVETSKI PARAMETRI
Prema podacima organizacija koje vode svetsku kampanju protiv osiromašenog uranijuma, međutim, osnovnu opasnost za ljude predstavlja udisanje čestica u neposrednoj okolini objekta pogođenog takvom vrstom projektila. Uran ugrožava tkiva u direktnom kontaktu, gde su najizloženiji, pluća, jetra i bubrezi, ali i drugi vitalni organi, uključujući kičmenu moždinu, organe za varenje, itd, što se možda dogodilo i kada su pomenuti radnici „Vodovoda“ u pitanju.
Na drugoj strani, trebalo bi imati u vidu i to da sitne čestice urana prodiru u zemlju i vodu te da na taj način indirektno i dugoročno kontaminiraju čitav lanac ishrane. Vreme poluraspada osiromašenog urana je 4,5 milijardi godina što praktično znači da će zračiti večno.
Ipak, zvačnični organi sve vreme tvrde kako nema opasnosti po ljudsko zdravlje. Paradoks takvih tvrdnji najbolje se vidi na primeru italijanskih vojnika koji su boravili u mirovnim misijama na Balkanu. Dugogodišnja strana istraživanja pokazala su da su od posljedica NATO bombardovanja po položajima Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije umrla trideset četiri italijanska vojnika, dok je 277 teško oboljelo od malignih oboljenja.
Interesantno je, na primer, da su italijanski vojnici često bili smešteni na lokacijama na kojima su padali projektili, dok trupe iz nekih drugih država iz ko zna kojih razloga nisu prilazile tim mestima. Tako, prema zvaničnim podacima, među Nemcima nema mrtvih, među Amerikancima ima veoma malo, dok je broj nastradalih francuskih vojnika nešto veći, ali ni približno kao kod Italijana.
Italijanski stručnjaci analizirali su delove tela obolelih vojnika i zaključiti da svi oni na sebi imaju razne delove sitne prašine (nano čestice) koja nisu posledica direktnog bombardovanja, nego uranijuma koji se unosi kroz vodu i hranu, ali i iz vazduha i uopšte prilikom boravka pored kontaminiranih mesta.
Početkom 2001. italijansko Ministarstvo odbrane je angažovalo komisiju koja je najpre tvrdila da se osiromašeni uranijum nikako ne može dovesti u vezu sa pojavom raka. Onda je zbog velikog pritiska javnosti formirana nova komisija koja je 2002. godine dala i novi sud – osiromašeni uranijum jeste uzrok bolesti, i može se dovesti u vezu sa pojavom tumora limfnih žlezda, od kojeg je umrlo 15 italijanskih vojnika.
MERENjE JE POGREŠNO
„Vranjske“ su u prošlom broju objavile da je Vranje po dozi izmerenog radiaktivnog zračenja (130 do 140 nanosiverta) na prvom mestu u Srbiji u poslednje vreme. Ovaj grad više zrači od Beograda i Novog sada, pa čak i od Vinče.
Direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja pri „Institutu Vinča“ Milojko Kovačević smatra da „Sistem za ranu najavu radijacijskog akcidenta“ Ministarstva životne sredine pokazuje greške u merenjima i navodi da su realne doze zračenja niže od onih koje su tamo prikazane. Prema njegovim rečima, sistem valja rekalibrisati jer su u njegovom sastavu instrumenti različite klase.
– Karakteristika je tog sistema da greši, tako da je svaki dalji komentar na tu temu izlišan. Gledao sam neke podatke koje su prezentovani iz „Instituta Karajović“, o onome što su oni merili u Kladovu. Njihovi podaci o dozama radioaktivnog zračenja su daleko niži od onih koje daje pomenuti sistem. Znam i da je kod vas bilo problema kada je postavljen uređaj, jer je odmah pokazao dosta visoke doze. Kada su napravili analizu, onda su utvrdili da je neko zavarivao u blizini i ispitivao varove, što takođe ima uticaja na merenje – kaže Kovačević.
On je naveo da izmerene vrednosti od 130-140 nanosiverta nisu previsoke, jer na zemlji ima mesta sa daleko većim prirodnim intenzitetom zračenja.
– Mogu se i u prirodnoj sredini izmeriti doze preko 200 nanosiverta, recimo oko Kaspijskog mora, u Kongu, ili Brazilu, na Kopakabani, gde je prirodni fon zračenja daleko veći zbog velikog sadržaja torijuma u pesku. U okolini Vranja može biti većeg zračenja, ali verujte da Pljačkovica tome ne doprinosi. Vaše područje je poznato po visokom procentu prirodnog uranijuma u zemljištu, naročito je Vranjska Banja karakteristična po tome – objašnjava Kovačević.
Ipak, direktor Laboratorije u Vinči ističe da bi neko svakako morao da se pozabavi dobijenim rezultatima, odnosno činjenicom da je zračenje u Vranju veće nego, recimo, u Beogradu.
– Mora definitivno da se napravi ozbiljniji monitoring, da bi se utvrdilo da li i kakvog uticaja to ima na zdravlje – kaže Kovačević.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.