Tomićeva ugaona garnitura

Baš u trenutku kada se okupljao sav SPS establišment, Mrka je imao sastanak sa libijiskim ministrom zdravlja (!?). Moguće je taman koliko i objašnjenje Zorana Antića da je bio sprečen privatnim obavezama

Na jubilarnoj, 29. po redu „Simpovoj“ kućnoj izložbi, u Beogradu, medju mnogobrojnim zvanicama bilo je mnogo trenutno najvažnijih ljudi u zemlji. Pažljivim posmatračima nije, medjutim, promaklo da je odsustvo čitavog establišmenta vranjskog SPS-a, na čelu sa prvim ljudima gradskog odbora Draganom Ilićem i Zoranom Antićem, kao i predsednikom Okružnog odbora SPS-a Negovanom Stankovićem, inače trenutno u beogradskom rasejanju. Još više pažnje izazvao je izostanak ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, što je u političkim krugovima protumačeno kao dokaz navodnog oštrog sukoba koji odavno tinja između prvog srpskog graditelja i Dragomira Tomića, prvog srpskog južnosrbijanca. Da zlo bude veće, odustvo lidera lokalnog SPS-a sa najvećeg godišnjeg skupa koji organizuje „Simpo“, i to baš u času kada ova firma ide na tender, protumačeno je kao jasan znak trvenja među vranjskim socijalistima, u kome su na jednoj strani oni koji su ostali verni Kompaniji, i kojima je prema tome mesto na kućnoj izložbi, i oni koji su Tomiću okrenuli leđa, pa nemaju pravo čak ni da se nadaju da bi mogli da vide Tita i tako se upisati u red pravih Pinkija, obožavalaca Tomićevog lika i dela.
Ima li istine u ovakvim pretpostavkama?
Što se tiče sagovornika sa obe strane ove priče, nema ni pomena o nekakvim sukobima, ali se čini da stvarnost i činjenice njome prizvedene daju jasne obrise sukoba koji je, gle čuda, nastao oko novca, koga je sve manje, i koji je svima sve potrebniji. Ranija dešavanja sada dobijaju puni smisao – sukob Tomića i Mrkonjića nije od juče, ali je svakako cepanje vranjskog odbora na Tomićevce i Mrkonjićevce potpuna novina, izašla u javnost tek na „Simpovoj“ kućnoj izložbi.

A, ZA MENE POZIVNICA

„Simpo“, dakle, po 29. put organizuje svoju beogradsku kućnu izložbu, i to je uvek prilika da budete viđeni i da vidite, kao i da se pokaže sva moć i značaj najveće južnosrpske Kompanije. Kroz godine, ovom izložbom prodefilovali su svi značajni srpski faktori – predsednici Vlade i Skupštine, ministri, šefovi partija, najkrupniji tajkuni… Naravno, ne može se svako naći u tom društvu, i da bi se prisustvovalo svetkovini neophodno je dobiti pozivnicu. Ovoga puta, iz Vranja je pozvana samo državna delegacija, dakle gradonačelnik Stojčić, njegov zamenik Andonov i predsednik Skupštine Stamenković. I morali su da idu. Imali su šta i da vide – socijaliste u punom sastavu, minus Mrkonjić, a plus standardna demokratska ministarska ekipa. Mire se celivao sa Dačićem tako srdačno da su ih jedva razdvojili, ali ta prisnost nije sakrila činjenicu da je pri toliko prisutnih ipak najveću pozornost izazvalo odsustvo nepozvanih, dakle gotovo svih prvih vranjskih socijalista. Priča se da je Zoran Antić, do sada pouzdan čovek „Simpa“ i u SPS-u i u lokalnoj vlasti, bio uzuzetno nervozan kada je saznao da su svi dobili pozivnice osim njega, te da je zvao Sinišu Mitića iz „Simpa“ bar desetak puta ne bi li nekako isposlovao poziv za sebe ili bar nekog viđenijeg socijalistu. Uzalud, jer je naredba o ekstrakciji došla, izgleda, sa najvišeg mesta.
Predsednik pčinjskih socijalista Negovan Stanković kratak je – ne zna zašto nije dobio pozivnicu, i ne vidi razloge zbog kojih bi sa bilo kim iz „Simpa“ i šire bio u sukobu. Sam Antić tvrdi da je dobio pozivnicu, čak je i dao na uvid, baš kao i izvinjavajuće pismo u kome „Simpu“ želi sve najbolje i žali što zbog privatnih obaveza nije bio u mogućnosti da prisustvuje svetkovini.
Sličnu priču plasira i poslovično smireni predsednik UO „Simpa“ Milan Nikolić, koji tvrdi da ni ovoga puta nije bilo nikakvih problema, i da su na izložbu pozvani svi kojima je tamo mesto.
– Pozvali smo prve ljude lokalne zajednice, i Antića, i Stojčića, i Andonova… Ovoga puta, nismo zvali predstavnike političkih stranaka, jer je to bila privredna manifestacija – objašnjava Nikolić.
Siniša Mitić iz „Simpa“ nije želeo da komentariše priču o pritisku Zorana Antića da preko njega bude pozvan na izložbu, pravdajući da da on nije učestvovao u pravljenju spiska zvanica.
– Pozvani su prvi ljudi lokalne vlasti, i niko nije pozivan po političkoj liniji. Bili su ministri, poslanici, a Mrkonjić stalno dolazi u „Simpo“ i tu nema ništa sporno – mišljenja je Mitić.
Sve je, dakle, u redu, i nikakvih problema nema, niti sme da ih bude ni među vranjskim socijalistima, ni u njihovom odnosu prema centrali partije. I lepo bi bilo da je sve onako kako to opisuju zainteresovani. No, iz izvora u Poslovnom centru „Simpa“ u Beogradu, u kome su bili zaduženi za pravljenje spiska sa imenima zvanica, potvrdili su da na tom dokumentu nije bilo Antićevog imena, da je dakle on, baš kao i drugi vodeći vranjski socijalisti, trenutno pod bojkotom „Simpa“, i da kao takvi ne mogu da se pojaljuju na mestima koja su rezervisana samo za vernike i grešnike. Otpadnici su ovoga puta javno opomenuti, a pitanje šta se to među socijalistima dešava tek traži pravi odgovor.

OKRETANjE LEDjA

No, Zoran Antić tvrdi da u ovim spekulacijama nema ni malo istine, jer je lokalni SPS bio i ostao na braniku Kompanije.
– Svi smo mi deo „Simpa“. Dragomir Tomić je institucija i gospodin čovek, i svi napadi na njega, makar da dolaze i od Mrkonjića, bespredmetni su. Normalno, tražimo pare, i ne samo od Mrkonjića, nego od svakog našeg ministra – objašnjava Antić.
I Milan Nikolić pokušava da spusti loptu na zemlju uz tvrdnju da nikakvog sukoba između Tomića i Mrkonjića nema.
– Na dan izložbe Mrkonjić je imao sastanak sa ministrom zdravlja iz Libije, i prijavio se da ne može da dođe. Bio je, koliko znam, sutradan. Nema tu nikakve politike – jasan je Nikolić.
Ovoga puta, komentar ministra Mrkonjića nije bilo moguće dobiti, jer je njegov ataše za štampu ostao neumoljiv – Mrka nema vremena za političke tričarije, radi čovek. Ovo je svakako pouzdan znak da sukoba ima, jer da ga nema, Mrkonjić bi, ma koliko da je važan i zauzet ministar, našao vremena da javno posvedoči o prijateljstvu sa Tomićem. Ali, nije, što po sebi dovoljno govori.
I tako, na kraju, priča ostaje nedorečena, ali potpuno jasna – kada su pare u pitanju, nema sentimentalnosti, niti večnih prijatelja. „Simpo“ je, poslovično, u teškoj situaciji, opterećen dugovima, sa padom proizvodnje i izvoza, sa privatizacijom pred vratima, i novac mu je više nego potreban. Kompanija decenijama opstajava na državnoj pomoći, i nada se da ona i ovoga puta neće izostati. Ali, nekima smeta toliko ulaganje države u „Simpo“, i to pre svega zato što tvrde da bi oni mnogo svrsishodnije potrošili taj novac. Nije to novina, ali, Tomić ovoga puta ima dvostruki problem. Prvo, namerio se na Mrkonjića, čoveka takođe sposobnog da stvari okrene u svom smeru, i drugo, izgleda da gubi kontrolu na domaćem terenu, što mu se nikada do sada nije događalo. Kako će se stvar razrešiti, ostaje da se vidi, ali, iz proste činjenice da Pinki ovoga puta nije imao priliku da vidi Tita može se zaključiti da stvar nije bezazlena, i da su nadalje svi obrti mogući. A ko će izvući najkraće drve, to će se videti tek u času kada dođe do finalnog, sudbonosnog vučenja.

OBAVEZE
– Sprečile su me obaveze, a pozivnicu sam dobio, i čak me je Milan Nikolić lično zvao. Nema tu nikakvog sukoba, jer ja i moji drugari nikada nećemo okrenuti leđa Dragomiru Tomiću, i u svakom mogućem sukobu bićemo na njegovoj strani – jasan je Zoran Antić.

LEGENDA
Iz vrlo pouzdanog izvora iz samog „Simpa“ nije se moglo saznati o čemu se direktno radi, ali ocena da je „sramno što su mu (vranjski spocijalisti Draganu Tomiću, p.a.) okrenuli leđa posle svega što je učinio za njih“. Sukob koji je dugo prikrivan, u samom vrhu SPS-a, postao je prvi put javan na nedavnom otvaranju deonice puta Koridora 10 pored Vranja. Svi su bili tamo, a Milutin Mrkonjić je, kako dolikuje, bio glavna zvezda. I moglo mu se da javno, jednom od prisutnih, kaže „nemoj i ti da mi tražiš pare, kao onaj Tomić“. Nešto tu nije štimalo – Tomić je iznenada postao „onaj“, a javni ukor zbog alavosti svakako nije prijateljski gest. Nesporazum je kulminirao te večeri na Pržaru, kada se Milutinović najpre oštro sukobio sa vlasnikom „Puteva Užice“, izvođačem radova na auto putu kome ministarstvo duguje nešto malo manje od milijardu dinara, a potom i sa Tomićem lično. Pale su teške reči, a osnovni problem bile su pare, koje nema ni za koga treba da ima, a koje idu Tomiću i kad ne treba da idu. Bilo je veselo, trubači su duvali, a Tomić je, priča se, uvređen napustio svečanost mnogo pre Mrkonjića. Problemi su, dakle, postali vidljivi, a sukob je nastavljen u Beogradu, na svakom mestu na kome se raspravlja o parama.

GLAS NARODA
KO ĆE POBEDITI U SUKOBU MRKONjIĆ – TOMIĆ ?
Jovan Djorđević (20), student
– Mrkonjić.
Nenad Krstić (20), student
– Tomić, zato što je lepši.
Vladan Djorđević (18), učenik
– Tomić, najbolji je.
Aleksandar Ristić (26), lekar
– Nisam upućen
Saša Nikolić (22), radnik
– Tomić.