Salicil umesto glukoze

Umesto glukoze u Ogranku 2 Apoteke Vranje Srećku Petrović izdat salicil. Uoči testiranja krvi na dijabetes u laboratoriji Doma zdravlja umesto glukoze popio čak 50 grama salicila, koji se u desetostruko manjoj dozi stavlja u kacu kupusa

Kako sam po nekim simptomima sumnjao da možda bolujem od dijabetesa, odlučio sam da odem kod lekara i testiram nivo šećera u krvi. Radio sam analize u privatnoj, pa i u državnoj praksi. Prve su pokazivale da mi je nivo šećera normalan, druge da je znatno povećan. Odlučio sam, po savetu jednog ovdašnjeg interniste, specijalizovanog za dijabetes, da razrešim dilemu, odnosno da u laboratoriji Doma zdravlja uradim test opterećenja glukozom, da bi se videlo kakav je odgovor organizma. To je bio preduslov za validne rezultate – započinje priču o muci koja ga je snašla Srećko PETROVIĆ (58), naš sugrađanin koji zbog greške jedne farmaceutkinje iz Ogranka 2 Apoteke Vranje u naselju Češalj 30. oktobra ove godine umalo nije izgubio život.

BELA KESICA BEZ FABRIČKIH OZNAKA

Petrović kaže da mu je bilo jako važno da se ustanove prave vrednosti, jer su sumnje na prve znake dijabetesa u njegovom slučaju rasle imajući u vidu činjenicu da njegov brat boluje od te bolesti.
– U sredu 28. oktobra uzeo sam uput za laboratoriju, otišao tamo i sestra mi je objasnila da dođem u petak 30. oktobra. Rekla je da kupim glukozu u pakovanju od 75 grama u prahu, koja je neophodna da bi se obavilo testiranje. Pokušao sam u četvrtak uveče da to kupim u privatnoj apoteci u mom komšiluku. Međutim, nisu imali.
Petrović je tada odlučio da ujutro, pre sedam časova, neposredno pre zakazane analize, ode do državne apoteke u naselju Češalj, znajući da se otvara rano i da je verovatno dobro snabdevena.
– Tamo sam kupio preparat. Osetio sam usput da je reč o praškastoj supstanci. Bila je upakovana u belu, neprovidnu kesicu. Nisam obratio pažnju šta piše na njoj. Znam samo da nije imala nikakve fabričke oznake, niti je bila hermetički zatvorena. Kada je uzela da razmuti prašak, sestra u laboratoriji je primetila da se stvaraju neke čudne, neuobičajene grudvice. Nikada pre tako nešto nisam pio. Zato sam onu gustu, belu tečnost sa 50 grama praha bez razmišljanja popio. Rekli su da malo sačekam u hodniku, ali sam odmah počeo da se osećam čudno. Imao sam neki slano-gorak ukus u ustima.
– Ljudi koji su čekali u hodniku ispred laboratorije primetili su da Petroviću nije dobro nakon što je više puta odlazio u toalet, pa se na njihov nagovor vratio u sobu za intervencije.
Rekao sam sestri da osećam mučninu i glavobolju i zamolio je da proveri šta sam to popio. Tek onda smo primetili da je olovkom na kesici bilo napisano „salicil“. Svi su se uspaničili. Sestra me odmah odvela u hitnu pomoć. Tamo nije bilo lekara. Onda brzo na Opštu praksu. Tu su mi dali uput za PTO, sve u svemu izgubili smo celih dvadeset minuta u tom šetanju tamo-vamo. Na PTO je bila dežurna doktorka Slađana Stošić. Objasnio sam joj da sam popio 50 grama salicila. Ona najpre nije verovala. „Pa u kacu kupusa se stavlja svega 5 grama“, konstatovala je. Srećom, bila je vrlo prisebna i reagovala je profesionalno. Odmah su mi dali infuziju, počelo je ispiranje želuca. Popio sam 4,5 litra mlake vode, dali su mi neke ugljene tablete. Povraćao sam više puta, ali je situacija i dalje bila kritična.

TREZVENA REAKCIJA LEKARA

Doktorka sa PTO je, prema Petrovićevim rečima, u međuvremenu konsultovala i neke stručnjake sa VMA u Beogradu.
– Preporuka je bila da me vode u Niš. Prebačen sam kolima na tamošnji Klinički centar, uz adekvatnu pratnju. Bio sam usput sve vreme svestan. Na Klinici za gastroenterologiju KC Niš mi je već bilo mnogo loše. Mučnina, glavobolja, gušenje, nesvestica, povraćao sam još četiri-pet puta. Odmah su krenuli sa terapijom, dali mi razne preparate i lekove. Pet dana sam bio na infuziji, bez hrane. Bio sam toliko žedan da sam noću sanjao vodu. Osećao sam veliku mučninu u želucu, ali mi je već drugog dana bilo bolje. Ostao sam pet dana u Nišu. Kada su me otuštali kući doktori su rekli da je prava sreća da je sve prošlo bez većih posledica po moje zdravlje.
Prema „Standardima dobre apotekarske prakse“ Apotekarske komore Srbije, prva i osnovna dužnost apotekara je dobrobit pacijenta. U ovom dokumentu piše da je farmaceut obavezan da osigura da pacijent, odnosno osoba koja podiže lek u njegovo ime, „dobije i razume svaku informaciju o pravilnoj i bezbednoj upotrebi leka“. U slučaju pogrešno izdatog leka, „odmah treba identifkovati pacijenta kome je izdat i informisati ga u što kraćem roku da lek ne koristi, izvršiti zamenu i dostaviti pravi lek pacijentu“. Procenite sami da li su u slučaju Srećka Petrovića ispunjeni ovi standardi.

NAGODBA SA APOTEKARKOM
– Zbog posledica koje imam usled greške apotekarke, morao sam da od te žene iz apoteke tražim određenu vrstu naknade za psihički i fizički bol koji sam pretrpeo. I sada imam noćne košmare, pritisak mi je vidno snižen. Ne kažem da je ona to uradila namerno. Verovatno je reč o grešci, ali su posledice mogle biti kobne. Ko zna šta bi bilo da sam dao krv i krenuo kući, da sam bio daleko od bolnice. Ta žena me posetila čak i u bolnici u Nišu, verovatno uplašena da se njenom greškom ne dogodi ono najgore. Plakala je, bila vidno potrešena. Obećao sam da je neću goniti na sudu ukoliko se bude držala dogovora. U suprotnom, biću primoran da se obratim advokatu – kaže Petrović, koji nije želeo da kaže o kakvoj nagodbi je reč.

POLICIJSKO SASLUŠANjE
U Kliničkom centru u Nišu Petrovića su o ovom nemilom slučaju saslušali pripadnici niške policije. On je ispričao šta se i kako dogodilo, ali od tada ga, prema njegovim rečima, policija više nije kontaktirala.
– Zasad nisam za nikakvu tužbu, a ne znam da li će policija nešto preduzeti – kaže on.

ŠTA JE SALICIL
Salicil (salicilna kiselina) je opasan alergen za ljude jer može izazvati teži bronhijalni spazam (grč) koji može biti fatalan, piše u medicinskoj literaturi. Salicilna kiselina je sintetisana 1860. godine i od tada se veoma mnogo koristi u dermatologiji kao keratolitik (sredstvo za uklanjanje žuljeva, bradavica). Pri višim koncentracijama može oštetiti tkivo. U medicini je poznat i termin „salicilizam“ (trovanje salicilnom kiselinom). Salicil se koristi i kao konzervans prilikom spremanja zimnice, pogotovo kod kiselog kupusa.

ODGOVOR DIREKTORKE NAKON ZAKLjUČENjA BROJA
Direktorka Apoteke Vranje Jasmina Arsić nije nam u dogovorenom odgovorila na pitanja koja smo joj pismenim putem, u ponedeljak (16. novembar) poslali na faks. Tražili smo da nam odgovori: da li je ustanovljeno kako je došlo do greške apotekara u pomenutom slučaju, da li je pokrenut disciplinski postupak i kakav je njegov ishod, ko snosi odgovornost u ovakvim situacijama i kakve su obaveze svakog apotekara prilikom izdavanja leka.Osoba koja nam se uoči zaključenja ovog broja „Vranjskih“ javila na telefon Apoteke kazala je da je direktorka zauzeta i da ima sastanke.
Izgleda sa se Arsićeva ksnije predomislila, pa nam je u popodnevnim časovima, kada je ovaj broj već bio u štampi, dostavila kratak dopis u kome se između ostalog kaže: „Komisija za kvalitet rada izvršila je vanredni unutrašnji nadzor nad stručnim radom Ogranka 2 Apoteke Vranje, odmah nakon prijave o eventualnoj zameni izdatog praška. Takođe, Apoteka je odmah preduzela odgovarajuće mere u skladu sa opštim aktima po pitanju utvrđivanja stručnog rada i odgovornosti naših zdravstvenih radnika u ovom konkretnom slučaju. U okvru brige o pacijentu, u kontaktu smo sa gospodinom Petrovićem i najvažnije je da njegovo opšte zdravlje nije narušeno, što je i nama potvrdio u razgovoru“.
Dopis je potpisao referent za postupanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.