Italijanska prevara

Radnici su nakon sporazumnog, ali privremenog prekida radnog odnosa u preduzeću Italiana Saloti, trebali da se 2. novembra vrate na posao. Tada su, međutim, saznali su da je njihovo preduzeće ugašeno i formirano novo, pod imenom Diva Divani, koje nema nikakve obaveze prema njima

Fabrika nameštaja u Vranjskoj Banji Italiana Salotti (bivši Džesim; u originalu Gesim), krajem aprila ove godine sklopila je sporazum o prestanku radnog odnosa sa četvrtinom zaposlenih radnika. Ljudima je objašnjeno da posla nema i da „tako mora“ da bi se lakše prevazišle posledice svetske ekonomske krize. Sa Nacionalnom službom za zapošljavanje sklopljen je ugovor da filijala u Vranju plaća radnike u okviru posebnog programa do 2. novembra ove godine.

MAČKA U DžAKU

Nenad STANKOVIĆ, jedan od radnika koji je upućen na šestomesečnu pauzu, kaže da je izjavom koju je potpisao tadašnji direktor fabrike u Banji, Djilfredo Bevilakva (firma je, priča se, u stoprocentnom italijanskom vlasništvu), radnicima koji se šalju na tržište rada garantovano da će 2. novembra biti vraćeni na posao, sa istim radnim vremenom i na ista radna mesta na kojima su radili do 30. aprila 2009. godine kada su privremeno raskinuli radni odnos.
– Sa svakim od „privremeno otpuštenih radnika“ Bevilakva je kao poslodavac sačinio aneks ugovora o radu kojim se obavezao da mu, ukoliko ga ne vrati na posao do 2. novembra ove godine, isplati otpremninu u skladu sa odredbama Zakona o radu – otkriva Stanković.
Prema članu 158 ovog zakona poslodavac je „dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179, tačka 9 istog zakona (ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla), zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. U zakonu se dodaje da „otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu“.
Tu je sve bilo jasno. Međutim, u vezi povratka na posao sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, dodaje Stankovićev kolega Saša MITIĆ.
– Pristali smo na te uslove, uz potpise ljudi iz našeg Sindikata i filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) čiji su nas predstavnici tokom pregovora čak ubeđivali da potpišemo ugovore sa firmom. Otišli smo u preduzeće neposredno pre 2. novembra da proverimo kakav je naš status. Tamo smo zatekli pojačano obezbeđenje. Došao je gazda Italijan. Primao nas je na razgovor u grupicama. Priča mu je bila u stilu „mačka u džaku“. Rekao je kako „nema ništa sa nama“, da je firma u međuvremenu promenila ime u „Diva Divani“, a da je stara, „Italiana Saloti“, u postupku likvidacije – objašnjava Mitić.
Boban ALEKSIĆ, još jedan od četrdesetak radnika koji su proteklih dana protestvovali ispred firme, kaže da im je direktor nove firme, Diva Divani, kazao da trenutno u fabrici nema posla i da su male šanse da radnike koji su ostali „na ledu“ vrate na posao.
– Dodao je još da će nas možda angažovati za pet-šest meseci ukoliko se u novoj firmi poveća obim posla – kaže Aleksić.

NIŠTA SLIČNO

Naši sagovornici referišu kako firma do njihovog otpusta nije loše stajala. Radilo se, bilo je posla, roba je imala svoje kupce u inostranstvu.
– Verovatno će mnogima od nas ostati dužni za regres i neplaćene godišnje odmore. Ukoliko bi nam isplaćivali otpremninu, onda je to 35-37.000 dinara za svakoga od nas. Uzgred, niko nam nije kazao da u roku od osam dana od proglašenja likvidacije firme moramo tražiti svoja potraživanja koja nam moraju isplatiti u roku od 90 dana – kaže Mitić.
Fabrika nameštaja u Vranjskoj Banji navodno je nekada imala čak 500 radnika i bila jedna od najuspešnijih firmi u svojoj branši na srpskim prostorima (vidi okvir).
– Bilo je ranije manjih otpuštanja. Ali je to pravdano tehnološkim viškom. Nikada ništa slično nije urađeno na ovaj način – zaključuje Stanković, nadajući se da će on i njegove kolege pronaći modus, pa makar i preko suda, da ostvare svoja prava.

DžESIM JE BILA MOĆNA FIRMA
Preduzeće za proizvodnju i promet nameštaja tapetarskog asortimana Džesim Industrija osnovano je udruživanjem kapitala Simpa i firme Džesim iz Italije. Proizvodnja je organizovana u industrijskoj zoni u Vranjskoj Banji, a godišnji kapaciteti fabrike u „zlatna vremena“ bili su 5.000 visokokvalitetnih garnitura. Funkcionalni deo Džesima bila je fabrika Komo (Como) u Vranju. Počela je sa radom 1995. godine kao Simpovo malo preduzeće za proizvodnju stilskih garnitura.
Izvor „Vranjskih“, dobro upućen u zbivanja oko Džesima i Simpa svih ovih godina, kaže da su Italijani postali vlasnici firme Komo preko noći i pod sumnjivim okolnostima.
– Neverovatno je da su u jednu fabričku halu koja je izgrađena i počela da radi kao firma za visokotehnološku proizvodnju deterdženata i zubnih pasti uselili opremu za nameštaj koja se može instalirati u svakoj šupi ili šatoru. Vlasnici firme Džesim u početku su bili Simpovac Vlada Nikolić i Italijan Franko Tolio. Firma je radila normalno neko vreme, a kad je „pukla tikva“ Nikolić se povukao i vratio u Simpo. Pričalo se da su ostale brojne, neplaćene poreske obaveze Džesima. Tolio je potom otvorio novu firmu na istom mestu pod imenom Italiana Saloti.
Prema rečima našeg sagovornika, ta firma bila je jedna od najboljih fabrika nameštaja na Balkanu po tehnologiji i kvalitetu proizvoda. Sva roba isporučivana je na tržišta Italije i Francuske.
– Vlasnik Italiana Salotija takođe je bio Tolio. Njegovi prvi saradnici bili su Graciano Sgarboza u matičnoj firmi u Italiji, odnosno Djilfredo Bevilakva u Vranjskoj Banji. Međutim, nakon fiktivno iskazanih gubitaka, zatvorili su i tu firmu po istom receptu. Možda da bi izbegli plaćanje poreza i drugih dažbina, što mnogi rade po istom receptu. Radnicima su rekli da idu na biro rada, a s njima su sklopili nekakve sporazume o vraćanju na posao nakon šest meseci. U međuvremenu su opet promenili naziv firme u Diva Divani d.o.o., ovog puta sa Sgarbozom kao vlasnikom (on se vodi kao zastupnik firme i na veb sajtu Agencije za privredne registre, p.a.). Sve se vrti oko istih ljudi – kaže naš sagovornik.
On dodaje da u firmi Diva Divani trenutno radi svega 50 radnika.
– Nisu radnici koji sada ostaju bez posla krivi što je ta firma propala. Najveći trošak za nju bila je grupa italijanskih nazovi stručnjaka, koji su svojevremeno boravili u Vranjskoj Banji, a ništa nisu radili. Primali su plate od po tri, četiri hiljade evra, plaćani su im stanovi i drugi troškovi. Takođe i zaposleni u centrali preduzeća u mestu Basano del Grapa u Italiji, gde je petnaestak ljudi imalo mesečna primanja oko 200.000 evra, a nije bilo posebne vajde od njih – zaključuje sagovornik „Vranjskih“.

DIVA DIVANI BEZ OBAVEZA
Bojan STANČEV, predstavnik Diva Divani-ja u Vranjskoj Banji, kazao nam je da je vlasnik firme Italiana Saloti odlučio da ugasi firmu.
– Novi vlasnik je pokrenuo sopstvenu proizvodnju. Otvorio je novu firmu koja nema veze sa prethodnom. Neki su radnici iz prethodnog preduzeća odmah zaposleni u novom, mislim njih oko 120, a 53 nije. Koliko znam, novi vlasnik je obećao tim ljudima da će ih angažovati ukoliko se u naredna dva-tri meseca poveća obim poslova. To im je kazao i u neposrednom kontaktu – kaže Stančev.
On nije znao da nam kaže šta će biti sa ranijim obavezama koje je prema radnicima imala firma Italiana Saloti jer je ona u postupku likvidacije, a prema njegovim rečima Diva Divani je potpuno novo preduzeće koje, samim tim, nije preuzelo pravne i finansijske obaveze prethodnog.
Stančev je kazao da će se potruditi da do zaključenja ovog broja „Vranjskih“ dobijemo i zvanično saopštenje novog poslodavca, ali ono do tog roka nije dostavljeno našem listu.

POSLEDNjA VEST
Saša Mitić, jedan od radnika koji su ostali bez posla, ali i bez otpremnina, rekao nam je uoči zaključenja ovog broja „Vranjskih“ da su posle reakcija Inspekcije rada i Sindikata firme, kao i nakon našeg interesovanja za njihovu sudbinu u firmi Diva Divani, praktično poslednjeg dana postupka likvidacije firme Italiano Saloti primljeni na razgovor sa starim rukovodstvom gde im je pismeno garantovano plaćanje dugovanja i otpremnine.