Otvorili smo mnoga vrata

Fokusiranost na namenske poslove i javni sektor je strateška odluka Upravnog odbora kompanije u saradnji sa većinskim vlasnikom, državom Srbije. Ugovoreni su poslovi sa PTT Srbija, finalizuje se ugovaranje sa Vojskom Srbije, čeka se odluka za letošnji tender sa MUP-om Srbije i nekoliko javnih preduzeća u sastavu EPS

– U Jumku ćemo raditi na fokusiranosti i profesionalizaciji svih nivoa menadžmenta, povećanju odgovornosti i fleksibilnosti poslovanja, a vodiće se i kontinuirani dijalog sa zaposlenima i sindikatima. Manipulacije zarad ličnih i parcijalnih interesa neće biti dopuštene.
Ovako je predstavnik Privredne komore Srbije i novi predsednik Upravnog odbora Jumka Dejan Trifunović opisao predstojeći period u vranjskoj fabrici, u kojoj je nedavno izabrano novo rukovodstvo.

PROJEKCIJA OD 2,5 MILIONA EVRA

– Imaćemo najdirektniji dijalog. Data je šansa sinergijskom pristupu prilikom izbora čelnih ljudi i postoji optimizam za dalje aktivnosti. Srbija ne može da bude stabilna i moderna država ako nema mere solidarnosti sa delovima svoje teritorije gde ima više tipova problema, kao što je to slučaj sa jugom Srbije. Sa druge strane, ljudi koji žive ovde moraju pokazati odgovornost i rešenosti za održivost na ovom prostoru. Drugim rečima, nijedna pomoć nije dovoljna ako neko sam sebi neće da pomogne – kaže Trifunović.
Vranjske: Šta će vam biti prioritet u radu?
Trifunović: – To će biti dalja stabilizacija poslovanja, kontinuitet proizvodnje i održivost preduzeća. Kao što znate, Jumko je najveća srpska tekstilna kompanija sa zaokruženim procesom proizvodnje i kao takva ima širi značaj, ali i svoje tržište.
Šta možete da kažete o ideji da Jumko dobija poslove u namenskoj prizvodnji?
– Jednu važnu opciju poslovanja u uslovima neizvesne privatizacije i ekonomske krize u svetu (posebno tekstilne industrije) predstavlja povezivanje Jumka sa javnim sektorom u Srbiji. Naime, Jumko je najviše specijalizovan za namenski program i može odgovoriti zahtevima vojske, policije i drugih javnih službi u zemlji i inostranstvu. To je realno ishodište i za sada je poslovanje primarno okrenuto ovom sektoru u kontekstu primene Zakona o javnim nabavkama. Sa druge strane, nećemo zapostavljati komercijalne poslove. Za kompaniju poput Jumka, ekonomija obima je ključna za održivo poslovanje.
Da li su poslovi u namenskoj već na vidiku, kako je to već najavio vaš zamenik Stojan Dimčić, i o čemu se konkretno radi?
– Fokusiranost na namenske poslove i javni sektor je strateška odluka Upravnog odbora kompanije u saradnji sa većinskim vlasnikom, tojest državom Srbije i kanalisana je početkom ove godine. Ugovoreni su poslovi sa PTT Srbija, finalizuje se ugovaranje sa Vojskom Srbije, čeka se odluka za letošnji tender sa MUP-om Srbije i nekoliko javnih preduzeća EPS-a. Za sada, projekcija se zasniva na poslovima vrednim više od 2,5 miliona evra u narednih šest meseci.
Da li Jumko može da živi samo od namenske proizvodnje, čemu se nadaju zaposleni, ili će na tržištu morati da pronalazi i druge vrste poslova?
– Sa petinom realizacije za javni sektor Srbije, Jumko bi radio punim kapacitetom. Cilj nam je da preko Jumka značajni deo tekstilne industrije Srbije bude upošljen. Postoji i Komisija pri MERR koja se bavi sistemskim rešenjem za tekstilnu industriju Srbije, gde Jumko igra ključnu ulogu. Hrvatski model objedinjavanja tekstilne industrije za javne nabavke u kontekstu Zakona i odluke Vlade funkcioniše i svi su zadovoljni. Zašto u Srbiji ne bi bilo tako i kome odgovaraju tašna-mašna firme i roba iz Kine ili iz belog sveta u uslovima krize i besparice domaćih tekstilaca? Jumko je spreman da bude stožer novog pristupa. Mi ne zagovaramo nikakvu dogovornu i plansku ekonomiju, ali se prioriteti moraju znati. S druge strane, u javnim nabavkama ima dosta korupcije i poslove dobijaju firme koje zadovoljavaju formalne uslove, jer imaju čiste bilanse, ali su bez ikakvih kapaciteta i referenci. Na samom smo početku realizacije ovog koncepta uz doslovnu primenu Zakona o javnim nabavkama. Od toga bi veliki broj tekstilnih preduzeća u Srbiji imao koristi, od kojih su većina privatna, a ne posrednici i fantomske firme koje uvoze gotove odevne predmete, koji se inače mogu realno proizvesti u Srbiji.
Da li se planira novo smanjenje broja zaposlenih?
– Do kraja godine biće urađena nova sistematizacija radnih mesta. Tokom godine postojala je okvirna kalkulacija o optimalnom broju između 1.300-1.400 zaposlenih. Međutim, u zavisnosti od razvoja aktivnosti sa javnim sektorom, može se desiti da i broj od oko 1.700 zaposlenih, koliko trenutno ima Jumko, bude mali. Nedavno izabrano rukovodstvo ima punu podršku Upravnog odbora, lokalne samouprave, institucija, sindikata. Svi smo na istom poslu. Novi menadžment radiće 12 sati dnevno, nijedna tržišna prilika se neće propuštati. Primetna je bila inercija u prethodnom periodu i takvo ponašanje se neće tolerisati. Disciplina će se podići na viši nivo. Izvesni su problemi u likvidnosti kompanije u prvom periodu, dok ne dođu prvi prilivi, ali generalno mislim da imamo dobar kurs.
Jumko prema zaposlenima ima velika dugovanja (plate, doprinosi za penziono osiguranje). Na koji način i do kada će ona biti izmirena?
– Najveći poverioci Jumka su zaposleni. Neisplaćene zarade su dobrim delom stavljene pod kontrolu u redovnom poslovanju, međutim, breme pogrešnih poslovnih odluka s kraja 90 tih i početkom 2000. kanalisali su dugovanja prema zaposlenima. Obim aktivnosti i posle 2004. nije bio adekvatan, posebno prošle i ove godine. Poznato je i opredelenje rukovodstva kompanije da će sredstva od privatizacije Bivode, kao zavisnog preduzeća Jumka, biti usmereno upravo u ove namene. Posle dužeg vremena neizvesnosti proces privatizacije Bivode je ponovo aktuelan.

PREDUZEĆE OD STRATEŠKOG ZNAČAJA

Do kada se može čekati na prodaju državnog paketa akcija u Jumku? Ima li interesovanja za kapital Jumka?
– Posle neuspele epizode da se obezbedi ozbiljan partner u liku britanske kompanije Alena, pripremni proces za privatizaciju kompanije je okončan. Do sada smo imali dva privatizaciona savetnika. Realno gledano, teško je reći da li će se u tekućoj i narednoj godini pojaviti strateški partner. Međutim, to nije nemoguće i s tim u vezi do sada su obavljeni brojni kontakti sa turskim, nemačkim, pa svojevremeno i kineskim partnerima. Naš srednjoročni plan je povezivanje sa javnim sektorom kao garantom pune i realne uposlenosti za Jumko. Poslednja konverzija će pokazati veći procenat državnog kapitala (oko 80 odsto), što sa jedne strane pojednostavljuje privatizaciju, ali sa druge otvara mogućnost za punu povezanost sa kompanijama namenske industrije. Desetak preduzeća u Srbiji već imaju status državnog preduzeća od strateškog značaja koja su usmerena na namensku industriju.
Neki predstavnici lokalne vlasti smatraju da bi najveći deo Jumka, odnosno njegovo zeljište i objekte u Vranju, trebalo pretvoriti u neku vrstu industrijske zone, pogodne za prodaju i braunfild investicije. Šta mislite o toj ideji?
– Nisu mi poznati stavovi opštine o industrijskoj zoni. Ostvarena je puno partnerstvo sa lokalnom samoupravom u više aspekata. Upravo sam bio inicijator uspostavljanja Biznis inkubator centra Jumko, koji bi uskoro trebalo da počne sa radom. To je partnerski poduhvat opštine i Jumka, uz pomoć resornih ministarstava i NIP-a. Očekujemo da 20 preduzeća u trogodišnjem inkubacionom ciklusu bude snažan impuls zapošljavanju u Vranju.
Koliko je u ovom trenutku verovatan stečaj za Jumko i od čega zavisi da li će biti pokrenut taj postupak?
– Jumko ima veliko breme negativnog poslovanja, pogrešnih poslovnih odluka tokom 90 tin i početkom 2000. Postoje dugovi prema zaposlenima, javnom sektoru i komercijalnim partnerima, upravo ovim redom. Kako se bicikl ipak ne može voziti gledajući unazad, smatramo da postoje rešenja. Ključno pitanje je kontinuitet održivog i ekonomičnog poslovanja u narednom periodu, za šta se obezbeđuju uslovi. Ukoliko ne dođe do adekvatne privatizacije, novim izmenama Zakona o stečaju, za Jumko može biti značajan koncept brzog stečaja, (kakav je, na primer, imao General Motors u SAD), kojim bi jedan deo otišao u stečaj, dok bi nova kompanija, relaksirana dugovanja, u kraćem periodu nastavila sa radom i učvrstila svoju poziciju prema javnom sektoru. To ima smisla, ali regulatorni okvir još nije finalizovan, a Jumko ima na dnevnom redu druge obaveze.
Država je u poslednjih pet godina uložila mnogo u Jumko, računajući subvencije, isplatu socijalnog programa i slično.
– Dražava je većinski vlasnik i ima posebnu odgovornost za Jumko. Poslednjih meseci imamo punu fokusiranost i kooperativnost svih zainteresovanih strana, od lokalne samouprave do resornih ministarstava i javnih preduzeća. U sinergiji svih zainteresovanih snaga, neće biti neskroman, obezbeđen je taj status. Otvorena su mnoga vrata. Mislim da bi svi trebalo da imamo više vere i optimizma prema Jumku, pa i vaše novine. Jumko je kompanija koja prema značaju, potencijalu, broju zaposlenih nosi posebnu vrstu socijalne odgovornosti za jug Srbije. I do sada je proizvodnja Jumka subvencionisana, ali sa daleko manjim iznosom od drugih preduzeća u Srbiji. Realizovano je tri kruga socijalnog programa, tako da se od jedne plansko-političke kompanije, projektovane za tržište od 23 miliona i inostrani angažman, svela na realne tržišne okvire.