Mutirajuća opasnost

Realno je očekivati masovnije obolevanje od „svinjskog“ gripa zbog činjenice da je virus nov i da ljudski organizam još uvek nije uspeo da mu se imunološki prilagodi. Stručnjaci kažu da stanje još uvek nije alarmantno

Iako u Pčinjskom okrugu ima 95 slučajeva obolevanja respiratornih sistema sličnih gripu, a Bolnica zatvorena za sve vrste poseta, novog, svinjskog, meksičkog ili kako se sve naziva, pandemijskog gripa u Vranju nema – rezime je događanja vezanih za planetarnu paniku izazvanu gripom tipa A H1N1. Iako su ovde svi svesni opasnosti, stručnjaci, za sada, nisu previše zabrinuti, a retko gde se mogu videti građani, ali i pripadnici takozvanih rizičnih grupa, da nose maske ili nekakvu sličnu zaštitnu opremu. Mada se mora reći da je vlast učinila dosta, makar na polju planiranja i predviđanja mogućeg razvoja situacije, tradicionalna srpska aljkavost prisutna je i ovoga puta. Recimo, u nedelji kada je panika dostigla kulminaciju i kada je u Srbiji zabeležena još jedna žrtva pandemijskog gripa, glavni epidemiolog koordinator otišao je na jednomesečni godišnji odmor, a šef gradskog Kriznog štaba službeno je odsutan. No, na prvi pogled mora se reći da ovoj ozbiljnoj opasnosti i stručnjaci i vlasti prilaze hladne glave, svesni šta se sve može dogoditi, ali i šta se sve može učiniti da se takva događanja spreče. Problem pandemije gripa otvara mnoga pitanja, kako medicinska, tako i naučna, sociološka, društvena, finansijska… Svet se sa ovakvom opasnošću, kažu poznavaoci, suočava svakih 20 do 25 godina, ali iskustva na tom polju jednostavno ne važi, pre svega zbog sposobnosti virusa da mutira neverovatnom brzinom. Mišljenja o novom virusu podeljena su i među poznavaocima, isto kao i stavovi o kvalitetu i korisnosti vakcinacije koja je već, prema najnovijim informacijama, izvesna. Vranjanci ko Vranjanci, mirno čekaju sve što im se ima desiti, više verujući u beli luk i kuvano vino nego u zvaničnu medicinu.

KRIZNI ŠTAB

Grad Vranje je još sredinom septembra napravio Krizni štab za praćenje situacije oko novog gripa, na čijem je čelu načelnik gradske Uprave Nebojša Ljubić, dok je njegov zamenik lokalni ministar zdravlja Nenad Mladenović. Poslove oko ove teme u okrugu koordinira načelnik Budimir Mihajlović. Koliko se iz njihovih izjava moglo razabrati, praćenje situacije oko pandemije gripa stalno je i dnevno, a u priči učestvuju sve državne institucije, škole, zdravstvo, javna preduzeća. Do sredine oktobra svi pozvani napravili su akcione planove za pandemiju širokih razmera, i tačno se zna koji će se prostori za šta koristiti, i slično. No, utisak je da se Vranje u velikoj meri naslanja na republičke institucije, i da ovde niko nije spreman da, recimo, traži zatvaranje škola ili prekid ekskurzija ako takvo naređenje ne dođe iz Beograda. Mladenović tvrdi da je Vranje u pripravnosti, ali da je situacija komplikovanija nego što se na prvi pogled čini.
– Mora da se sumnja na veći broj slučajeva da bi se neki pacijent analizirao na A H1N1. Čak i da ima obolelih od ovog gripa, njihovi se brisevi neće odmah slati u „Torlak“. Ipak, sve je spremno za veliku epidemiju, a ocenjujemo da su u ovom času najugroženija školska deca – kaže Mladenović, naglašavajući da je i u ovom slučaju veoma važna preventiva, koja bi mogla da se ogleda u pojačanoj higijeni.
Portparol Gradskog veća Branimir Stojančić praktično je ocenio da državne institucije, zdravstvo, školstvo i javna preduzeća neće smanjivati obim delovanja sve do tačke kada broj odsutnih sa posla ne bude prešao 30 odsto.
– Dali smo nalog Apoteci da nabavi određenu količinu potrebnih maski, a mi smo, kao lokalna vlast, povećali izdvajanja za higijenu u osnovnim i srednjim školama – kaže Stojančić.
On je demantovao skoro naučnofantastičnu lokalnu priču da su neki od funkcionera lokalne vlasti i viđenijih političara već, preko reda, primili vakcinu protiv A H1N1, uz tvrdnju da zaista nema pojma ko bi u ovom času mogao da isfabrikuje takvu tvrdnju.
Ali, narodu su u strahu velike oči, pa često vidi i ono čega nema. Problem sa novim gripom je njegovo teško medicinsko potvrđivanje. Njegova klinička slika se, praktično, ne razlikuje od one koju ima običan grip (vidi okvir), što svakako otežava borbu protiv njega.
Epidemiolog Mirjana Tasić kaže da u vranjskom Zavodu za javno zdravlje postoje mobilne ekipe koje su spremne da na svaku sumnju izađu na teren i uzmu bris pacijenta, koji se u roku od 24 časa, na podlozi dobijenoj iz Beograda, mora proslediti u „Torlak“. Ona opominje da su direktori škola i vrtića u obavezi da dnevno šalju izveštaje o stanju u svojim ustanovama, a da se jednom nedeljno za Beograd šalju tabelarni pregledi respiratornih i gripoznih infekcija koje su ovde ustanovljene.
– Ipak, teško je razlikovati sezonski i pandemijski grip. Ne možemo svaki bris da šaljemo u Beograd, već će se to raditi samo kada je reč o većim grupama, od kojih će se slučajnim uzorkom uzeti bris od pojedinaca, i tako ustanoviti pravo stanje – kaže Tasićeva, uz napomenu da je, u sezoni 92. – 93. godine, bila obustavljena nastava u vranjskim školama zbog običnog gripa, jer se događalo da polovina učenika ili nastavnika nije bila sposobna da dođe u školu.

TEORIJA ZAVERE

Zanimljivo, Tasićeva kaže da i u vakcini protiv običnog gripa postoji soj H1N1, ali da je on u međuvremenu mutirao.
– Situacija je ozbiljno i shvaćena i praćena. Nema mnogo smisla nositi maske i rukavice na otvorenom prostoru, ali, ako bude masovnog obolevanja, one će biti neophodne. Mora se znati da je svaki virus opasan za osobe koje već boluju od određenih bolesti – kaže Tasićeva, uz opasku da, iako nema egzatnih istraživanja, neki rezultati pokazuju da je smrtnost od sezonskog, ili popularno običnog gripa oko jedan odsto po sezoni, dok pandemija do sada nije odnela više od 0,2 do 0,3 odsto obolelih.
Na ekskluzivnost samog virusa novog gripa opominje i infektolog Miroljub Parezanović, koji kaže da medicina još uvek nema iskustva sa novom opasnošću.
– Bolest ima, u najvećem broju slučajeva, blaži klinički tok, kod malog broja pacijenata javlja se i teži oblik, a ponegde je to, nažalost, i sa smrtnim ishodom. Tek ćemo videti koliko će komplikacije biti učestale – kaže Parezanović.
On napominje da je i kod drugih bolesti česta pojava da isti simptomi daju različite bolesti, kao što je to verovatno slučaj sa „standardnim“ i „novim“ gripom.
Ovaj sagovornik „Vranjskih“ kaže da je „za očekivati masovnije obolevanje, zbog činjenice da je virus nov, i da ljudski organizam još uvek nije uspeo da mu se imunološki prilagodi“.
– Nema posebno sigurne zaštite, važan je zdrav odnos prema sopstvenom organizmu – kaže Parezanović.
Sve u svemu, stručnjaci su se i ranije suočavali sa sličnim situacijama, jer se, gotovo zakonomerno, ozbiljne mutacije virusa javljaju svakih desetak godina. No, ovoga puta, percepcija problema u javnom mnjenju nešto je ozbiljnija nego što je to bilo, recimo, prošle godine u vreme pandemije „ptičjeg gripa“.
U narodu vlada gotovo jedinstveno uverenje da je najnoviji pandemski virus veštački napravljen, a neki čak veruju da je reč o projektu farmaceutskih kuća kojima je od prošle godine ostalo mnogo neprodatih „tamiflua“. Bilo kako bilo, Srbija uvozi milione vakcina, o kojima čak i stručnjaci imaju podeljeno mišljenje (vidi okvir), prave se akcioni planovi, i čeka se mraz. Upućeni veruju da je hladnoća ono što zaustavlja svaku virusnu infekciju, a glavni udarni talas pandemije A H1N1 očekuje se ovde u februaru, baš kad sasvim zazimi. Ali, varljiva je to nada. Dok ne stegne, nije zgoreg pripaziti se, naročito kada počnu masovna slavlja. Savet – pazite sa kim se ljubite – kao da nikada nije bio ozbiljniji.

SIMPTOMI
Simptomi novog gripa, nazvanog „svinjski“ mada je dokazano da ne prelazi sa svinja na ljude i obrnuto, ima klasične simptome klasičnog gripa. To su, pre svega, opšta malaksalost, zatim konstantno povišena temperatura od preko 38,5 Celzijusovih, povraćanje, dijareja, bolovi u zglobovima… Suvi kašalj je ozbiljan predznak novog gripa, a osećaj gubitka vazduha u toku razgovora gotovo siguran simptom. No, isključivo laboratorijske analize krvi mogu pokazati da li je reč o sezonskom ili novom gripu. Lekari tvrde da ni jedan lek, pa ni „tamiflu“, ne treba uzimati na svoju ruku, bez konsultacije sa stručnjacima.

VAKCINA
Mišljenja o vakcini protiv novog gripa sasvim su podeljena i među stručnjacima, ali niko ne želi da o tome otvoreno govori, mada i vranjski lekari umeju da zavrte glavom na pominjanje nove vakcine. Ipak, internetom kruži pismo koje zaista može da izazove nelagodu kod budućih korisnika vakcine, posebno zato što je pisano jezikom stručnjaka.
– Vakcina protiv novog gripa sadrži nekoliko opasnih sastojaka, kao što je thimerosol, u čijem sastavu ima čak oko 50 procenata žive. Thimerosol se veže na receptore u mozgu, i, zapravo, uzrokuje njegovo oštećenje. Drugi loš sastojak zove se squalene, koji vara imuni sistem da počne da ubija sopstvene ćelije, što stvara auto-imune bolesti kao što su astma, multipla skleroza, dijabetes… – kaže se u ovom internet dokumentu.

VOX POPULI
PLAŠITE LI SE NOVOG GRIPA?
Stefan Tomović (18), učenik:
– Ničeg se ne plašim, gripa pogotovo.
Vukosava Marjanović (64), penzionerka:
– Plašim se, kako ne bih.
Snežana Vukelić (45), bibliotekarka:
– Ne, naravno. Zašto bih?
Dragan Vučkovič (43), radnik:
– Ni najmanje.
Danijel Gašović (21), student:
– Ne, uopšte.