Autoput na sred sela

Ovde je mahom sve nova gradnja, kuće su zidane u poslednjih dvadesetak godina. Selo je u ekspanziji, nikada nije bilo više dece. Ako trasa prođe kroz Ribince, svi će da odu

Svi putevi u Ribincu su neasfaltirani i izrovani. Situacija postaje nepodnošljiva sa prvim jesenjim kišama, pa je pomoć gumenih čizama ili automobila ovih dana neophodna da biste koliko-toliko uredni stigli do sela u kojem inače nema ničeg posebnog. Inače ćete biti kaljavi do guše.

KAD DRŽAVA GRADI

Do meštana je nedavno stigla vest da država ima nameru da napravi put, i to ne bilo kakav. Biće to autoput. Trasa, po svemu sudeći, prolazi po sred sela koje ima 130 domaćinstava. Najverovatnije će biti srušeno više od 30 objekata, što stambenih, što pomoćnih. Očaj meštana, koji žive na samo nekoliko kilometara od centra Vranja, sada je potpun.
Ljuba Zdravković je zamenik predsednika Mesne zajednice Donji Neradovac, na čijoj teritoriji je i Ribince. On u selu ima kuću od oko 100 kvadrata, lokal i magacin od po 35, a tu su još garaža i bunar. Izgleda da će sve to nestati ispod Koridora 10. Dok sedi u svojoj prodavnici, ne može da sakrije zabrinutost, ali i ogorčenje:
– Uništiće selo, podeliće ga na dva dela. Pitam se kako će da žive oni kojima će autoput da prođe pored kuće – kaže Ljuba.
Sve je počelo početkom septembra, kada su meštani Ribinca dobili poziv od Komisije za zamenu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sastavljenu od petoro članova, od kojih četvoro predstavnici grada Vranja. Dobili ljudi poziv da se pojave u prostorijama Mesne zajednice i izjasne o tome da li prihvataju da zamene zemljište koje će im biti oduzeto u zoni autoputa za drugo zemljište – mahom u Babinoj Poljani.
– Stotinak meštana je dobilo poziv. Tamo nam je ponuđena zamena, ali svi smo odbili. Onda su nam, istog dana, nudili 450 dinara za metar kvadratni zemljišta, što smo takođe svi odbili – objašnjava Ljuba.
Kada su Ribinčani shvatili da je vrag odneo šalu, organizovali su delegaciju, pa pravac Gradska skupština. Ljuba navodi da su tražili prijem kod gradonačelnika Miroljuba Stojčića ili bilo koga drugog, nadležnog za eksproprijaciju. Niko ih, međutim, nije primio.
Onda su Ribinčani poslali dopis gradonačelniku i predsedniku Skupštine, pa njihovim zamenicima, u kojem su tražili da se zakaže sastanak kako bi im neko objasnio situaciju. Na tom papiru uredno su se potpisali članovi Saveta Mesne zajednice, ali opet ništa. Tako prođoše dva meseca.
Meštani Ribinca, zapravo, ne znaju ništa pouzdano: ni gde prolazi trasa, ni šta će biti porušeno, ni kolika će biti naknada za eksproprisanu imovinu. Ne znaju i zato sa strahom nagađaju.
– Uznemireni smo i ne znamo šta će biti. Tražimo samo da neko dođe da nam objasni gde će da prođe autoput i šta će da bude srušeno – kaže Ljuba.
Simeonka Krnjajić živi u selu već 30 godina. Sve je uložila u kuću koju je tamo sagradila.
– Napiši da ću se zapaliti zajedno sa kućom ako dođu da mi je ruše – vidno je ljuta ova žena.
Ona ističe da država do sada ništa nije uradila da popravi život meštanima.
Sve smo radili sami: dovodili struju, vodu, za telefon smo dali po 1.250 ondašnjih maraka. Pravili smo kanalizaciju i puteve. Ako autoput prođe kroz selo, sve to će da pokidaju. Sva moja muka je ovde i neću nigde da idem – kaže Simeonka.

SVI ĆE DA ODU

Meštane najviše ljuti mogućnost da autoput prođe baš kroz selo. Časlav Ristić navodi da niko nema ništa protiv da se gradi pored stare trase, prema kojoj su se meštani i orijentisali kada su podizali svoje zgrade. Mislili su da će biti na dovoljnoj udaljenosti od autoputa.
– Ovde je mahom sve nova gradnja, kuće su zidane u poslednjih dvadesetak godina. Selo je u ekspanziji, nikada nije bilo više dece. Ako naprave put kroz Ribince, svi će da odu. Da nema mesta, u redu, ali oni oće po sred sela da prođu. Mogli su bar da dođu da nam objasne o čemu se radi – kaže Časlav.
Na drugoj strani, u Ribincu se raduju oni kojima će biti oduzete samo njive, jer se nadaju da će uzeti pristojan novac. Takvih, izgleda, ima dosta, jer su svuda unaokolo zaparložene njive koje bi mogao da „zakači“ Koridor 10.
– Pogledajte okolo, ima toliko mesta, toliko njiva koje niko ne obrađuje – kaže Simeonka.
Meštani uveliko barataju sa cifrom od preko 30 objekata za rušenje. Kažu da znaju koji su ljudi dobili pozive na razgovor, te da je među njima toliko onih koji nemaju poljoprivredno zemljište, osim placeva na kojima su sagradili objekte.
Ipak, šta ako se slutnje obistine i država zaista sruši tolike objekte? Ribinčani kažu da će pokušati da ubede nadležne da promene projekat, kako bi Koridor 10 zaobišao selo. Inače, biće gadno. U pomenutom dopisu gradskim zvaničnicima, meštani navode da razmišljaju i o blokadi autoputa i železničke pruge.
– Moja porodica ima dve kuće, sve ukupno 400 metara kvadratnih. U njima živi 13 članova porodice, od čega je petoro dece. Zamislite da nam to sruše, šta ćemo i gde ćemo? Otac se 30 godina mučio da bi to stvorio, a sada neko to želi da mu sruši. Na drugoj strani, ne mogu nikome da nađu posao – ljut je Časlav.
Mirjana Stanojević živi 20 godina u Ribincu. Nekada je radila u Jumku, ali problemi kao da ne mogu da je zaobiđu:
– Taman smo se, fala bogu, skućili, sad će da dođu to da nam ruše. Imamo kuću od 110 metara kvadratnih, pomoćnu zgradu od oko 80 kvadrata, tu je i bunar voćnjak – kaže Mirjana.
Meštani ističu da su podneli zahtev za legalizaciju svojih objekata, ali od toga slaba vajda u državi koja ne zna šta radi. Na dvadeset metara od Ljubine prodavnice nalazi se lepa, nova zgrada, na dva nivoa, sazidana pre dve godine za potrebe sela. Država ili opština, kako god, uložila je pare da bi Ribinčani imali gde da smeste vrtić i ambulantu, da organizuju sastanke Mesne zajednice i kulturne dešavanja.
– Ako ruše moje objekte, najverovatnije će srušiti i tu zgradu – kaže Ljuba.

PLANA JOŠ NEMA
Načelnik gradskog Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Jovan Stošić kaže da je sada izvesno samo to da će autoput proći kroz atar Ribinca. On, međutim, ističe da iz „Puteva Srbije“ još nije stigao elaborat o izgradnji Koridora 10 na tom području, tako da se još tačno uvek ne zna gde ide trasa. Kada taj dokument stigne, moći će da se sprovede postupak eksproprijacije jer će znati precizno čija imovina će biti oduzeta.
– Što se tiče naknada za imovinu, prema Zakonu o eksproprijaciji, predviđeno je da se najpre ponudi zamena za poljoprivredno zemljište, a ukoliko vlasnici to odbiju, biće ponuđena novčana naknada. Za objekte je odmah predviđena naknada u novcu, koja će se određivati na bazi veštačenja. Vlasnici kuća bez potrebnih dozvola će dobiti nešto nižu cenu od onih koji su svoje objekte podigli legalno – kaže Stošić.