Ostajemo u Vranju

Zaposlenima mogu da kažem da je neka kratkoročno-srednjoročna budućnost fabrike obezbeđena. BAT stalno preispituje poslovanje, koje zavisi od tržišnih okolnosti. Šta će biti posle nekoliko godina, zavisi od nas samih, ali i od kretanja na tržištu

Prvi put od kada je 2003. godine British American Tobacco (BAT) preuzeo Duvansku industriju Vranje (DIV), na čelo vranjske fabrike duvana došao je čovek iz lokala. Posle Maltežanina Džona Ketkutija, Nemca Jirgena Bakeberga i Britanca Majka Edvardsa, generalni direktor postao je inženjer elektronike, Vranjanac Dragan Mladenović. Ovaj četrdesetogodišnjak je fakultet završio u Nišu, a u BAT-u je od 1998. godine. Mladenović je praktično četvrti generalni direktor BAT-DIV-a za poslednjih šest godina.
– To je uobičajen proces u BAT- u. Niko nije zakucan za jedno radno mesto. Ovde se ljudi stalno usavršavaju i prelaze sa jedne pozicije na drugu, tako da ću i ja najverovatnije posle nekog vremena otići na neko drugo radno mesto unutar kompanije – objašnjava Mladenović.

OTIĆI ĆE JOŠ 40 LjUDI

Vranjske: Tokom leta sproveden je socijalni proram u vranjskoj fabrici. Hoće li biti novih otpuštanja?
Mladenović: Socijalni program je završen pre nekoliko meseci, ali će još neki ljudi napustiti firmu. Oni su obavešteni o tome, a ostaće, u zavisnosti od potreba, negde do kraja godine. Time će proces rešavanja problema tehnoloških viškova u vranjskoj fabrici biti okončan.
Koliko je ljudi ukupno otišlo od privatizacije fabrike 2003. godine do danas? U ono vreme bilo je preko 500 zaposlenih.
– Posle ove reorganizacije, koju mi zovemo „novi list“, u fabrici će ostati 161 radnik. Imali smo opciju dobrovoljnog odlaska 2005 godine, kada je solidan broj ljudi otišao, neki su otišli u penziju, a imali smo i dogovor sa onima koji su imali manje od pet godina do penzije. U međuvremenu je bilo i zapošljavanja, tako da smo imali fluktuaciju radne snage u oba smera. Sada imamo 161 zaposlenog, plus nekih 40 ljudi koji će otići do Nove godine.
Da li je to optimalan broj?
– Da, to je optimalan broj za nivo potražnje koji ova fabrika ispunjava. Naše procene su da ćemo u narednih dve-tri godine, kada se gledaju tendencije na tržištu, imati obim proizvodnje koji možemo da zadovoljimo sa tim brojem ljudi.
Zbog čega je drastično smanjen broj zaposlenih za poslednjih šest godina?
– Posmatrajući konkurenciju između BAT-ovih fabrika, uočili smo da je vranjska bila pri samom dnu lestvice po pitanju nekih ključnih parametara: po produktivnosti, troškovima i slično. Mi smo u početku doživeli lep uzlet i poboljšanja, što se tiče kvaliteta i iskorišćenja mašina, jer je uloženo dosta novca, ali smo po pitanju troškova i produktivnosti bili na dnu lestvice. Neke fabrike BAT-a su imale tri do četiri puta veću produktivnost od vranjske, neke i pet puta veću. Imali smo i 50 odsto veće troškove proizvodnje nego neke naše fabrike u Zapadnoj Evropi.
Šta sada mogu da očekuju oni koji su ostali da rade u vranjskoj fabrici?
– Zaposlenima mogu da kažem da je neka kratkoročno-srednjoročna budućnost fabrike obezbeđena. BAT je firma koja posluje na principima tržišne ekonomije, tako da se stalno preispituje poslovanje, koje zavisi od tržišnih okolnosti. Šta će biti posle nekoliko godina, zavisi od nas samih, ali i od kretanja na tržištu.
Hoće li zaposleni imati veće plate?
– Jedan od razloga što je veliki broj ljudi otišao je taj što nismo bili konkurentni. A, povećanja plata je standardan proces koji se dešava dva puta godišnje, oktobra i aprila. Tada usaglašavamo plate sa rastom troškova života, tako da plate nisu vezane za reorganizaciju. Mogu da kažem da je ova kompanija jedan od najboljih poslodavaca u regionu, i verovatno među vodećim u celoj Srbiji.
Kolika je prosečna plata u BAT-DIV-u?
– Zaposleni u DIV-u u proseku prime oko 48 hiljada dinara u neto iznosu. Plate su redovne, imaju tendenciju rasta u skladu sa rastom troškova života čime nastojimo da održimo standard života naših zaposlenih.
Koliko je do sada ukupno uložio BAT u vranjsku fabriku?
– BAT je znatno premašio iznos investicija na koje se obavezao kupoprodajnim ugovorom sa državom i koji je predviđao 50 miliona evra za 67 odsto ukupnog kapitala, dodatnih 24 miliona evra za investicije za period od 5 godina, i 13 miliona evra za osnovni socijalni program. Kompanija je ukupno uložila preko 114 miliona evra u modernizaciju proizvodnje, razvoj kadrova, izgradnju novih pogona, kao i uvođenje novih tehnologija.
Prema godišnjim izveštajima, BAT je poslednjih godina pravio gubitke. Da li su investicije razlog za loš poslovni rezultat?
– BAT, kao i većina internacionalnih kompanija, ne dolazi u Srbiju da bi poslovao godinu ili dve. BAT je ovde došao da bi poslovao na duže staze, što iziskuje investicije. BAT je morao dosta da investira, i to je uradio, smatrajući da vranjska fabrika na duže staze može da donese profit. Sve ovo vreme BAT je radio na infrastrukturi, obuci kadrova, kako bi stvorio zdravu osnovu iz koje može da dođe profit. Naravno, da li će biti profita zavisi i od mnogih eksternih faktora.
Za koje vreme će BAT povratiti investicije?
– Ta informacija je stvar je internih analiza. Ono što je činjenica jeste da smo poslednjih godina beležili gubitke, ali upravo sprovedenom reorganizacijom želimo da se vratimo na pozitivnu nulu i počnemo da ostvarujemo profit na ovom tržištu.

ZA DRŽAVU 100 MILIONA EVRA

Koliko ukupno para od BAT-DIV-a godišnje ubere država po raznim osnovama?
-Pa osnovu akciza, raznih poreza i doprinosa, naša kompanija godišnje uplati u budžet Republike Srbije preko 100 miliona evra.
Koliki je izvoz BAT-a?
– U principu, u okruženju još uvek postoje barijere što se tiče uvoza cigareta iz Srbije. Naše poslovanje je tako 99 odsto vezano za srpsko tržište. Ova fabrika snabdeva pre svega domaće potrošače, a veoma male količine cigareta idu na crnogorsko i bosansko tržište.
Verovatno ste čuli priče o tome da će BAT otići iz Vranja zato što se ne isplati poslovanje u Srbiji?
– Ukoliko smo pasivni, takva priča je uvek moguća. Bitno je to da mi nismo od juče u biznisu, tako da je i sam vranjski tim uočio potrebu da se ovde neke stvari reorganizuju i srede. To ćemo uraditi u narednom periodu. Ja sam sa lokala, i vitalno sam zainteresovan da moji sugrađani imaju dobrog poslodavca. Čuo sam razne priče da će fabrika da se iseli ovamo ili onamo, što nema nikakve osnove. Šta mislite o ceni cigareta u Srbiji?
– U Srbiji posluju ključni proizvođači cigareta, a mi nismo lideri na tom tržištu. Lider na tržištu diktira cene, tako da mi nismo najbolja adresa da odgovorimo na to pitanje.
Kako BAT, kao fabrika koja živi od proizvodnje cigatera, gleda na kampanje protiv pušenja?
– To je normalan proces, broj pušača se svuda u svetu smanjuje. Mi smo društveno odgovorni i vodimo računa o tome da naši potrošači budu isključivo odrasle osobe koje su informisane o rizicima koje pušenje nosi sa sobom. Našim potrošačima želimo da omogućimo da izaberu proizvode koji im odgovaraju i da budu što kvalitetniji. Poslednjih godina, naša kompanija na globalnom nivou takođe ulaže i velike napore u to da se eventualni rizik od pušenja smanji.

IZBOR CIGARETA JE LIČNA STVAR
Pušite „laki strajk“?
– Ja sam strastven pušač. Potrebno mi je više od kutije dnevno.
Kako gledate na zaposlene koji puše konkurentske brendove? Da li se to tretira kao nedostatak privrženosti BAT-u?
– Ne bavimo se time. Verujem da su zaposleni svesni kvaliteta naših proizvoda i da većina koristi naše cigarete.
Neće imati problema ako dođu na posao sa kutijom konkurentskih cigareta?
– Sigurno ne. To je stvar izbora svakog pojedinca.

BAT NE KUPUJE DUVAN LOKALNO
BAT je imao obavezu da otkupljuje određenu količinu duvana od domaćih proizvođača, ali toga više nema. Zašto?
– To je bilo regulisano zakonom, a BAT je uložio oko tri miliona evra u celu tu priču. Onda je izmenjen zakon i mi smo prešli na tržišnu nabavku sirovina.
Da li na lokalu kupujete duvan za vaše potrebe?
– Što se tiče duvana kao repromaterijala, BAT uglavnom kupuje na globalnom nivou, iz Amerike, Afrike, Azije. Cilj je da naši proizvodi budu istog kvaliteta svuda u svetu. Postoje naše službe koje se time bave, i one nabavljaju velike količine. Mi uzimamo i orijentalni duvan za lokalne brendove, ali se i to kupuje na nivou celog BAT-a.