Grad je gotovo potpuno obustavio sva plaćanja i investicije, ionako neredovne plate zaposlenih kasne po nekoliko meseci a opšta slika finansijske nemoći više je nego očigledna. Za to vreme gradonačelnik je na gotovo neprekidnoj svetskoj turneji
Prvi jasan pokazatelj da se Vranje nalazi pred finansijskim kolapsom, ili čak i pred bankrotom, je predviđeni rebalans budžeta, koji će se pred odbornicima naći već 29. oktobra. Krajnje je čudno da vlast pravi rebalans za samo dva meseca 2009. godine, ali je stvar jasnija ako se zna da je gradski budžet smanjen za oko 150 miliona dinara. Naravno, sasvim bi drugačija situacija bila ako bi gradu falilo po oko 12 miliona dinara mesečno od januara do danas, a sasvim je drugi slučaj kada u novembru i decembru nedostaje po 75 miliona dinara!
POPULISTIČKA PROPAGANDA
Grad je gotovo potpuno obustavio sva plaćanja, sve investicije, plate zaposlenih kasne po nekoliko meseci, i još su neredovne, i opšta slika finansijske nemoći Grada više je nego očigledna. Iako su političari prividno optimistični, sličan trend očekuje ih i u narednoj godini, a da niko, osim nade, nema drugu viziju kako da se iz problema izađe. Omča o vratu gradskih finansija svakako su i dugovanja iz ranijeg perioda, ali i moranje DS-a da pokaže da i oni nešto znaju i mogu da rade. Sve u svemu, situacija je više nego teška, a sile koje joj se suprotstavljaju više su nego slabe. Gradonačelnik Stojčić je na neprekidnoj svetskoj turneji, dugovi po osnovama zaduživanja su preveliki, Beograd je daleko i u krizi se ponaša krajnje sebično, pa optimizam lokalnih rukovodioca glede naredne godine pokazuje se kao puka populistička propaganda. No, svi zaduženi da misli o sudbini ovoga grada ponašaju se kao da se ništa ne dešava, i kao da pred njima nije možda najteži period u 916 godina dugoj istoriji grada.
Prema rečima Dragana Spirića, pomoćnika gradonačelnika za budžet, glavni razlog za rebalans budžeta krajem oktobra je smanjenje transfera iz republike. On tvrdi da je Vranje bilo spremno da i bez rebalansa izdrži smanjenje do 65 miliona, koliko je ranije bilo najavljeno, ali da 104 miliona manjka traže nov plan trošenja novca.
– Mi smo projektovali transfere na 32 miliona mesečno, ili oko 392 miliona godišnje, a sada radimo sa 19 miliona mesečno, ili 288 miliona godišnje. Ova suma ostaće i u narednoj godini ista, ali će to mesečno iznositi 24 miliona, što će svakako biti podnošljivija situacija od sadašnje – mišljenja je Spirić.
I ovaj sagovornik smatra da su lokalni prihodi budžeta smanjeni zbog finansijske nediscipline, ali opominje i na praksu republičkih vlasti, koje su poslednjih godina za čak 80 odsto, silom zakona, povećale nadležnosti lokalnih uprava, a da pri tome nisu pomenule ni jedan jedini novi izvorni prihod kojim bi se zatvorile tako nastale budžetske rupe. Kao stručnjak za finansije, Spirić traži da se razlikuju projmovi bankrota i likvidnosti. Po njemu, likvidnost je sposobnost plaćanja dugova u trenutku njihovog dospeća, i to je situacija sa kojom Grad najčešće ima problem u ovo fiskalno doba. Spirić kaže da budžet ne poznaje dugovanja iz prethodnog perioda. Naime, ako na primer neko javno preduzeće troši više nego što može, dakle pravi dugove recimo u ovoj godini, ne postoji način da se dugovanja pokriju iz budžeta tog preduzeća u narednoj.
Sve u svemu, Grad će rebalansom budžeta smanjiti svoje troškove za oko 150 miliona dinara, a gledano po aproprijacijama ovog dokumenta (vidi okvir) jasno je gde je vlast rešila da štedi, a gde dodatno da upumpava novac, u nadi da će malo opšteg dobra nekako zamagliti osećanje propasti. Ali, plata i u Gradskoj upravi trenutno kasni oko dva meseca, a firmama koje rade za lokalnu vlast, kao što su Preduzeće za puteve, „Vodogradnja“ ili „Jugoelektro“ preti propast, jer i njima dolaze menice na naplatu od poverioca kod kojih su morali da se zadužuju da bi uopšte mogli da uđu u posao sa Gradom.
POLITIČARI OPTIMISTI
Sa druge strane, političari su mnogo optimističniji od stručnjaka, mada svako od sagovornika „Vranjskih“ trenutne probleme vidi na svoj način, s tim da neki od nijh isključuju jedni druge.
– Problem sa budžetom se javlja zbog dugova iz prethodnog perioda.
A mi se moramo razdužiti, jer ne možemo da zaustavimo sve investicije. Firme koje od nas potražuju novac isplaćuju se sukcesivno, zavisno od priliva. Plate kasne iz raznih razloga, ali ne može se reći da smo blizu bankrota – kaže Igor Andonov DS zamenik gradonačelnika.
– Ako stanemo na zdrave noge do proleća, kašnjenje plata nije prevelika cena za takav razvoj situacije – dodaje on.
Sagovornik „Vranjskih“ negira da je gradska vlast prezadužena, i tvrdi da je do sada uzet samo kredit od KWF banke, 60 miliona dinara, a da mogući drugi dugovi datiraju iz vremena prethodnih vladajućih garnitura.
Zoran Antić, sekretar IO GO SPS kaže da je Gradsko veće donelo jednoglasnu odluku o rebalansu, koji pokazuje nameru vlasti da štedi u narednom periodu.
– Situacija je zaista teška, i nisam zadovoljan odnosom države prema lokalnim upravama. Ne živi se samo u Beogradu, pa trenutno tražimo žestok odgovor centralnim vlastima zbog nastale situacije – jasan je Antić.
On kaže je tvrdnja Igora Andonova o vraćanju dugova iz prethodnog perioda netačna i tendenciozna, i da će zamenik gradonačelnika „zbog nje morati da odgovara“.
Začudo, sa Antićem se slaže i njegov doskorašnji koalicioni partner Dejan Stanojević, šef vranjskog DSS-a.
– Kad smo bili vlast nikoga nismo optuživali, iako smo i sami vraćali stare dugove. Zašto nema pomoći od republičke vlasti? Kvarno je da se neko vadi na prethodnu vlast. Mi smo redovno delili plate, a gde smo sad – kaže Stanojević.
Ono što je više nego očigledno je činjenica da Vranje propada, da niko ovde u poslednjih godinu dana nije video ozbiljnu investiciju, da se vlast bavi gradnjom Potemkinovih sela, a da u stvarnosti lokalna zajednica predstavlja ruinu nekadašnjeg Vranja, sa tendencijama daljeg krunjenja osnovne supstance. Pitanje ko je za to kriv kao da više nije od znajača – bilo ko da nosi neslavnu titulu konačnog urnisatelja Vranja pamtiće se samo njegova dela, ako ovde ostane bilo ko da pamti duže od tri dana. Vlast, saterana u finansijski ćošak, sada se drži čvršće nego ikad, shvatajući u kakvom se čabru nalazi. Ako bi inspekcije bolje radile, više bi para ostalo vlastima. Ako bi se neko potrudio da uvede naviku poštovanja zakona, bilo bi više para u lokalnoj kasi. Ako bi vlasti prestale da zapošljavaju svoje najbliže na račun građana, bilo bi više para za sve. Ali, to je samo teorija.
TRANSFERI
Načelnik Gradske uprave Nebojša Ljubić, koji dnevno prati priliv u gradsku kasu od lokalnih administrativnih taksi, ocenjuje da je priliv u budžet iz ovog izvora „solidan“.
– Ipak, potraživanja prema nama su velika, što prouzrokuje da plata onih koji je primaju iz budžeta kasni otprilike dva meseca – pojašnjava Ljubić.
Slično priča i Suzana Jovanović, šefica Trezora grada, koja je direktno odgovorna za dnevna plaćanja.
– Imamo taj redovni transfer, koji jeste smanjen, i to nam otežava poslovanje. Videćemo – kratka je Jovanovićeva.
KOGA ĆE POGODITI REBALANS
Budžet grada Vranja, po rebalansu, projektovan je na ukupno 1,519 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od oko 150 miliona. Od toga, samo na plate zaposlenih planiran je rashod od oko 562 miliona dinara. Grad je rebalansirao i neke prihode, ali su te stavke daleko manje interesantne od rashodne strane. Najgore će u čitavoj priči, pored zaposlenih za čije će plate biti izdvojeno oko 22 miliona dinara manje, proći kultura, kojoj su smanjena davanja za čak sedam miliona dinara, i poljoprivreda, gde će iz Fonda za razvoj ove oblasti biti oduzeto čak 16,5 miliona dinara. Za gradsko zelenilo Grad će izdvojiti manje za ukupno devet miliona, po raznim stavkama. Loše je prošlo i predškolsko obrazovanje, za čije plate će biti izdvojeno za oko 14,6 miliona dinara manje nego ranije, a osnovnom obrazovanju je smanjeno oko sedam miliona planiranih za jubilarne nagrade. Srednje obrazovanje prošlo je još gore, sa smanjenjem od 12 miliona dinara, i to pre svega na „jubilarcima“. Najasimptomatičnija je stavka „socijalna pomoć ugroženom stanovništvu“, gde smanjenje iznosi oko 1,3 miliona dinara, dok je za SUBNOR planirano povećanje od oko dva miliona! Na dobitnoj strani prednjače Direkcija za razvoj, čiji je budžet povećan za 45 miliona dinara, i Uprava Baje, sa povećanjem od 5,5 miliona. Budžeti za sport i RTV Vranje ostali su isti. Ko se zaduživao a ko sada to mora da plaća pokazuje i konto 620 – nabavka finansijske imovine, koji predviđa da se sredstva potrebna za otplatu kredita povećaju sa 39,9 miliona na 42,2 miliona dinara.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.