-Tako ti je, novinare, ko ne plati na most, će plati na ćupriju. Ćuprija li je, Paraćin li je, jebem li ga, ali ja danas se najedo i napi kao bitoljski božjak, na račun firme.
-Nego, ovako od početak da počnem, vidim, zbunjuješ se. Konobar, još jednu pred fajront, za mene i novinara. De be, de, neće zakasujemo, samo da mu ispričam priču, pa će faćamo beloga sveta… A i ti, de si se zatrčao, ostavio li si doma mleko na ringlu pa će ti iskipi? Će stigneš doma, kuća neće bega… A i što ćeš doma, tam se mreje… Kuća da je arna i kurjak bi je imao… Će doneseš, a?
-I tako, novinare, znaš de radim, i kakav mi je direktor, eto, znaš, čim se krstiš i s desnu i s levu i vikaš „pu pu, potamo se“. I dolazi ti na tog i takvog mog direktora poslovni prijatelj iz Beograd, on nas sve sabra u kancelariju, i preti ovako s prs` – nemoj da si jebete mater, da me obrukate pred ovoga čoveka, to je jedan veliki lop… ovaj, investitor od koga ja… ovaj, naša firma, ima da vidi golemu fajdu. Ne ne, nemojte vi na mene direktore taman rabota, znam ja kakvi ste vi zlotvori. I ko zajebe stvar, evo radne knjižice su kod mene, odma može da si uzme njegovu i da se lizga! Doobroo…
-Eto ti ga, dolazi taj investitor. Čim ga vido, znao sam u čemu je stvar; od takvi investitori ova država i grad doteraše dovde, do kučiki. Sede on s mojega direktora, ovaj samo u jajca što ga ne celiva, očigledna golema mandra. Šta ćete da popijete, pita diša investitora? Ovaj kaže, pa, ja pijem multivitu. Ma, udara ga diša po grbinu, onako drugarski, glitnite si vi vaši vitaminčiki, nego što će popijete? Ako zbog ti vitamini ne smete alkohol, visku ili brandu, popite si jedno sokče! Onaj investitor ga gleda kao marsovca, a ja zemljo otvori se, živoga me obruka ona budala.
-Zasedoše oni, da se dogovaraju za njine lop… ovaj, poslovne rabote; menadžeri, biznismeni, more mani ga mito. Pozva me diša u jedan ma` – odma, kaže, sa šofera i čistača da idete u onaj naš planinski objekat, tamo da pometete i posredite, u zamrzivač će nađete celo jagnje, stavite ga u furnju da se peče, a u šupu ima dve gajbe vino i kisela voda, to tamo obrišite i pripremite za serviranje, ja i investitor će dođemo doveče, sve da je cakum-pakum! Razbra li?! Javol her direktore, pozdravim ja, zberem ona dva propasnika, i odemo u planinski objekat, da izvršimo zadatak.
-Ono tamo, čuvaj bože i brani! Prašina dva prsta, zarozano, štrokavo, samo da zakačiš svinjski grip, ili žirafsku boles`. Što da radimo? Aj prvo će stavimo jagu u furnju da se kremira, pa da se opravljamo. Tako i bidna… Ali, ko će očisti onu kastru, tu čovečja noga nije kročila od doba jure! Aj prvo će popijemo nešto; odemo u šupu, tamo stvarno dve gajbe vino, i to ne bilo kakvo vino, nego sve ono butilno, s pampuri, ne s onaj plekan zatvarač, znaš ono be, kilo od sedam deci. I nadžbaramo i na flašu viljamovku. Ohoho, odma ono otvorimo, reko na čistača, idi be, ima tamo jedna kaca s kupus, izvadi jednu glavicu, izdrobi salatu, da ne pijemo na golo. Eto ti ga on, vrća se s prazan čorbaluk. Kamo salata? A be šefe, kaže, neko otvarao onu kacu, pa ne zatvorio, eno ovoliki pacovi igraju vaterpolo u nju!
-Tu, majke mu ga, ništa, reko, će si mi popijemo, jedenje je uala, a pijenje drži čoveka. I počnemo da skapujemo onu viljamovku. Ali, tad zamirisa onaj jaga iz furnju, na nas ljige do kolena, od sabajle zalče u usta nismo stavili, mrtvi gladni. Dok popismo rakiju, bidna pečenje. Izvadismo ga, a ono ne da ga jedeš, nego na izložbu da ga nosiš! Pogledasmo se, ništa ne reknasmo, odma smo se razumeli; pa i u nas je duša, ne samo u direktori i investitori! Oglođasmo ono jagnje dok si reko ov`s, i polokasmo dve gajbe vino, puca stomak na šesnaes dela!
-Kad se malo povrnasmo iz trans, neki upita – a be, a što će mu kažemo na direktora, doveče kad dovede investitora? Će ne jede biro rada! Ništa, reko, prepuštite mi na mene intelektualne rabote, ništa ne se sekirajte. Obrnem ja telefon iz planinski objekat, dišo ti li si, ja sam, što me bre ometaš u poslovni razgovori, džigericu će ti izvadim?! Ma dišo, problem, ič nemoj da dovodiš investitora, ovde na planinu već nekolko dana vlada opasna ladnoća, rekoše mi ovi divljaci meštani, kakvo globalno otopljavanje, ovo je lokalna smrzuvačka. Pa od ladnoću nestala struja, i jagnje se u zamrzivač ucrvljalo, i u majku dete će ubzdi! A ono vino pa u šupu, od ladnoću sve ispucale flaše, evo, ostali samo pampuri čitavi. Što će radimo?
-Ooo, ooo, poče da zavija diša kao zaljubljena mačka. Ništa, kaže, kad je takva rabota, će vodim investitora negde na ćevapi i pivo, a vi vraćajte se odma, nemoj tamo da se zaledite, da padnete u hibernaciju, pa treba posle dva veka da se otopite i oživite, pa i na moji čukununuci dušu da jedete! Aha, reko, a s ovu pokvarenu robu što da pravimo, to treba negde kroz knjige da prođe?
-Turaj u rashod, i mrš u majčinu!!!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.