Fotokopiranje na G17 načina

Nataša, sestra lokalne ministarke za ekologiju i vlasnica diplome tekstilnog tehničara, dobila je posao u finansijskom sektoru ustanove koju vodi Nelin partijski šef. Doduše, trenutno je rukovalac fotokopir mašinom, ali ko može da garantuje da uskoro neće dobiti sto, stolicu, kompjuter i, naravno, kancelariju

Već utabanim stazama, kojim su do sada išle sve partije bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, krenuo je ovih dana i vranjski odbor G17 plus. Ova stranka, koja se, bar što se partijskog zapošljavanja tiče, nekako držala po strani, ovih dana krenula je krupnim koracima u rešavanje egzistencijalnih pitanja svojih rođaka, članova i simpatizera. Nataša SPASIĆ, rođena sestra lokalne ministarke za ekologiju Nele Cvetković, dobila je posao u vranjskom Zdravstvenom centru, doduše na određeno vreme. Ništa čudno, u vreme kada partije funkcionišu kao biroi rada, ali je čuđenje čaršije svakako izazvala informacija da je Spasićeva, koja je inače tekstilni tehničar, zaposlena u Finansijskom sektoru ZC, što bi bila samo još jedna bezobzirna zloupotreba.

SESTRA JE NAJVEĆI ROD

G17 i do sada nije bio imun na zapošljavanje svojih kadrova, ali je to ranije rađeno nekako elegantnije, i skoro pa uvek uz odobrenje Skupštine grada. Tako su „eksperti“ napunili „Skijališta Besna Kobila“, novo javno preduzeće pod kapom lokalne samouprave, mnogo njihovih fanova je tiho i nečujno počelo da prima plate u zdravstvu, ali je čitav taj proces ipak ostao u senci kolosalnih zapošljavanja sestrića, zetova, pobratima i deveričića funkcionera, ili ranije radikala i DSS -a, socijaliste da i ne pominjemo. No, bilo je šta je bilo, a sada i liberalne demokrate iz G17 ne propuštaju priliku da se upišu u korisnike državnog socijalizma, sistema u kome se sve odlučuje „negde drugde“, daleko od institucija i očiju javnosti. Čista zloupotreba moći demonstrirana je i ovoga puta, a regulativna tela koja se bave vranjskim zdravstvom nemaju šta da kažu na temu, pa je priča u potpunosti zaokružena. Na štetu poreskih obaveznika, naravno. Začudo, u čitavoj priči niko ne vidi ništa sporno, jer, ko će kome da pomogne, ako neće svoj svome?
Nela Cvetković, jedan od glavnih likova ove priče, ne odbija da javno govori o načinu na koji je zbrinula, kako sama kaže, „svoju rođenu i jedinu sestru“. Kaže, Nataša je zapošljena samo na mesec dana, i to od 1. do 31. oktobra.
– Takva je mogućnost bila i ne znam da li će biti novih mogućnosti. Ona radi u kopirnici, a ne u operacionoj sali. Smatram da ima odgovarajuću spremu za mesto na kome se nalazi, a u pitanju je bila potreba za poslom – kaže Cvetkovićeva.
Njena sestra Nataša godinama je, kaže Nela, radila u „Jumku“, a sada je preko godinu i po dana bez posla.
– Ja kao sestra osećala sam obavezu da joj pomognem na neki način. Nažalost, to je samo privremeno rešenje. Pa, ovaj posao mogu i ljudi sa osnovnom školom da rade – smatra Cvetkovićeva.
I tako, sestra se našla u nevolji, i pronašla odgovarajuće mesto. E sad, lepo bi bilo kada bi neko mogao da objasni kako je došlo do povećanog obima posla u kopirnici Zdravstvenog centra? Tamo je do sada radio samo jedan radnik, a baš u oktobru zafalio je još jedan. Da li to ZC počinje da radi kao štamparija, ili baš sada ima potrebu da u dve smene kopira materijale? Možda seminarske radove, ili specijalistička izlaganja lekara na nekom kongresu o trošku farmaceutske industrije? Na ova pitanja, iznenada, nema odgovora.
– Zbog specifičnosti tih novina, ne dajem izjave za „Vranjske“ – rekao je Uroš Trajković, direktor vranjskog Zdravstvenog centra, uz opaske da Nataša ipak radi u kopirnici i da u ZC svi rade po sistematizaciji, i po odgovarajućoj stručnoj spremi.
Čaršiji sada može da lakne, jer Sestra neće raditi sa novcem, nego na mnogo manje odgovornom mestu. Ali, nizu pitanja koja traže odgovor treba dodati još jedno – nije valjda da je Zdravstveni centar prćija G17, pa njen lider, inače i direktor ZC, javne poslove meša sa partijskim i ne želi da govori o stvarima o kojima je obavezan da kaže koju, ljut što njegova partija, a naročito neki njeni članovi, nemaju odgovarajući tretman u „Vranjskim“? Ili, može li direktor ZC da ostane u senci predsednika Gradskog odbora G17, kakav je svakako ovde slučaj?
Ali, ne ćuti samo Trajković, nego o novom zapošljavanju u ZC, ko zna kojem partijskom po redu, ne žele da govore ni drugi relevatni faktori u ovoj ustanovi. Predsednik Upravnog odbora ZC Aleksandar Stojković kaže da se to telo nije bavilo kadrovskom politikom aktuelnog „zdravstvenog“ menadžmenta, jer mu to, jednostavno, nije u opisu posla.
– Mi imamo sasvim druge nadležnosti – tvrdi Stojković.
Ako je ovakav stav kontrolnog faktora ZC i realan, ćutanje koje dolazi iz do sada najbučnijeg Sindikata lekara i farmaceuta (SLFS) svakako iznenađuje. Situaciju sa zapošljavanjem Nataše Spasić nije želeo da komentariše ni Slaviša Kanački, v.d. predsednika ovog Sindikata, smatrajući da ima daleko važnijih pitanja za razmatranje.
– Imamo dovoljno svojih problema, vezanih za naše plate, da bi se bavili time koga i zašto direktor zapošljava. Vidite to sa njim – kaže Kanački.

ĆUTI UROŠ, AL ĆUTI I SINDIKAT

Podsetimo, raniji saziv rukovodstva SLFS oštro je reagovao baš na partijska zapošljavanja Uroša Trajkovića, smatrajući da nema para za nove radnike, i za njihov prekovremeni rad. Nešto se, u međuvremenu, promenilo?
I tako, sve u svemu, niko ni slova. Takvo ponašanje svakako omogućava vlastodršcima da rade kako oni misle da treba, i, ni od koga kontrolisani, dođu u situaciju da je to što oni misle i rade ustvari jedino ispravno, zakonito i moralno. Baš to je ovde slučaj – povećan je obim posla, zaposlenje je privremeno, radno mesto svakako nije takvo da okolo izaziva zavist. No, ima vremena. Ako je zamišljeno da Savićeva dobije stolicu u nekoj kancelariji, na kraju će se to i dogoditi. Danas ili sutra, ovako ili onako. Svemoćne partije rešavaju egzistenciju „svojih“ u nadi da će tako osigurati solidnu bazu za naredne, i svake naredne izbore, a ljudi ko ljudi, bore se da uzmu šta se uzeti može. Poreski obaveznici, oštećeni i ovoga puta, nemaju načina da se brane, u času kada ni jedna od institucija sistema ne funkcioniše na ozbiljan i predviđen način. Ali, kad mogu demokrate, kad može SPS, kad radikali mogu da napune Arhiv a DSS Direkciju za izgradnju, što pa „eksperti“ ne mogu da prime nekoliko svojih ljudi u Zdravstveni centar? Može im se, i tako će raditi, do daljeg. Samo, to „dalje“ nikako da stigne, i nikako da se pojavi šumar koji će napraviti obračun vladanja ovih što su trenutno na vlasti. I kada dođe taj dan, malo ko će se sećati da je neka ministarka preko svoje partije zaposlile jedinu rođenu sestru. A to je i cilj čitave operacije, ne li?

GLAS NARODA
Za šta su eksperti ljudi iz stranke G17?

Mitić Milorad (51), penzioner:
– Pokrenuli su privredu i redovno daju penzije.
Djordjević Srboljub (58), penzioner:
– Eksperti su u tome što se trude ali to im, nažalost, ne uspeva.
Stanojković Jovica (50), nezaposlen:
– Za izvršavanje naloga zapadnih nalogodavaoca odnosno za rasturanje vrednosti naše zemlje i ekonomije u njoj.
Novković Miroljub (50), nezaposlen:
– Nisu eksperti ni za šta. Jedno pričaju, a drugo rade.
Mladenović Gradimir (78), penzioner:
– Za gledanje sopstvenih interesa.