Osuđeni za ubistvo Živojina Ničića saglasio se sa završnom reči svoga branioca Dragana Nikolića koji je faktički priznao da je njegov klijent počinio ubistvo, ali ne sa kvalifikacijom „teško“. „Žao mi je što se sve dogodilo“, kazao Stanković na kraju suđenja
Boban STANKOVIĆ Ćutko (24) kriv je za ubistvo Živojina NIČIĆA Žikice (1980) 11. novembra 2006. godine na platou kod kafića „Troja“, odluka je Krivičnog veća Okružnog suda u Vranju kojim je predsedavao sudija Goran Despotović. Prema sprovedenim dokazima tokom trogodišnjeg postupka, obrazloženo je u odluci sudskog veća koja je objavljena u sredu 21. oktobra, Stanković je kriv po obe tačke optužnice („teško ubistvo“, član 114, stav 5 Krivičnog zakonika i „nedozvoljeno držanje vatrenog oružja“, član 348, stav 1 KZ). Za prvo delo, učinjeno prema mišljenju suda „sa umišljajem“, Stanković je dobio devetnaest i po godina, a za drugo deset meseci, nakon čega je sudija Despotović saopštio da mu se izriče jedinstvena kazna od dvadeset godina zatvora. Iako je u sudnici bilo poprilično negodovanja uoči izricanja presude, posebno Ničićeve rodbine, nezadovoljne dugim trajanjem procesa, ponašanjem optuženog i njegovog advokata, presuda je prihvaćena mirno.
„POSLAĆU TI MOJE LjUDE KUĆI“
Drugooptuženi Bratislav JELIĆ (32), taksista iz Ribinca kod Vranja, koji je vozio Stankovića do i od mesta zločina, oslobođen je optužbi za „pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela“.
– Nismo utvrdili da je Jelić bio svestan posledica i da je pomagao Stankoviću sa umišljajem koji je neophodan za postojanje ovog dela – obrazložio je Despotović.
Dva dana pre presude, u ponedeljak, poslednjeg dana iscrpljujućeg sudskog postupka koji je trajao tri godine, zastupnik javne optužnice i zamenik okružnog tužioca Miroslav MANASIJEVIĆ je u završnoj reči obrazložio kako tužilaštvo u svemu ostaje iza navoda optužnice od 14. februara 2007. godine.
– Veštaci-neuropsihijatri Centra za forenzičku psihijatriju u Beogradu potvrdili su da je Stanković u vreme izvršenja dela bio uračunljiv, na osnovu naloga koje je izdavao taksisti tokom vožnje u pogledu brzine i smera kretanja. Jasno su rekli da je preduzimao „svrsishodne i ciljne radnje“, što isključuje amneziju. Zato tužilaštvo ostaje pri kvalifikaciji „teško ubistvo“, jer bi neuračunljivost isključila mogućnost da je ubistvo počinio „iz bezobzirne osvete“ i „dovođenjem u opasnost života još nekih lica“, tačnije Živojinove braće Aleksandra i Dušana Ničića koji su stajali u neposrednoj blizini svog brata – rekao je Manasijević.
Stavove tužilaštva u pogledu kvalifikacije dela u potpunosti je podržao punomoćnik oštećene porodice Ničić, advokat Aleksandar STOJKOVIĆ:
– Potvrda taksiste da je Stanković ušao u vozilo smiren, otišao kući, uzeo pištolj i vratio se da počini ubistvo, isključuje amneziju. On je jasno iznosio svoje namere govoreći Jeliću: „Molim te, vozi me do Troje, ali što brže“, kada je uzeo pištolj od kuće. Takođe i nakon pucanjave: „Gas, gas, brže. Vozi pravo“. A, prema svedočenju taksiste i u Nemanjinoj ulici: „Nisi me vozio, nisi video šta sam uradio. Ima da te očistim“. I kasnije: „Kako hoćeš da te ubijem? Vodi računa, imaš porodicu. Mogu da ti pošaljem moje ljude kući“ – ilustrovao je Stojković.
BALISTIČKO VEŠTAČENjE
Sud nije našao da je Stanković kriv za ugrožavanje života Ničićeve braće prilikom pucnjave, ali je poklonio pažnju dokazima da je delovao „iz bezobzirne osvete“, sa umišljajem i „u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno“.
– Balističkim veštačenjem Aleksandra Radomirovića nije dokazano da je postojala konkretna, već samo apstraktna opasnost po život braće, a za postojanje kvalifikatornog oblika ovog dela potrebna je konkretna opasnost. S druge strane, Stankovićeva reakcija na jedan bezazleni incident u kafiću je u očiglednoj nesrazmeri sa odlaskom po pištolj, očiglednom namerom da ubije, tj. da se osveti. Tu je i način izvršenja, činjenica da je posle ispaljena tri metka praktično „overio“ Živojina sa još dva hica – objasnio je sudija Despotović.
On je nakon objavljivanja presude dodao da stranke u postupku imaju pravo žalbe na prvostepenu presudu Vrhovnom sudu u roku od petnaest dana od prijema presude. Prema našim nezvaničnim saznanjima očekuju se žalbe s obe strane.
Podsećanja radi, Živojin Ničić ubijen je 11. novembra 2006. godine, oko 3.30 časova, ispred kafića „Troja“. Neposredno nakon tuče unutar kafića, smrtonosne hice iz pištolja u njega je ispalio Stanković. Živojin je preminuo par sati kasnije u vranjskoj bolnici. Tužilaštvo je ubistvo okvalifikovalo kao „teško“ (po zakonu minimalna kazna deset, a maksimalna četrdeset godina zatvora). Sve se dogodilo nakon masovne tuče u kafiću u kojoj je Stanković navodn S o dobio dva-tri udarca od Ničića. Posle tuče uzeo je taksi kod zgrade OKCE, otišao kući, uzeo pištolj nepoznate marke i serijskog broja i vratio se na mesto tuče. Ispred „Troje“ je ugledao Ničića kako ulazi u bratovljev auto, prišao mu, repetirao pištolj i ispalio u njega najpre tri a zatim, kroz poluotvorena vrata auta, još dva metka.
DRAGAN NIKOLIĆ
NEMA TEŠKOG UBISTVA
Stankovićev branilac, advokat Dragan Nikolić, izrazio je u završnoj reči neslaganje sa kvalifikacijom tužilaštva (samim tim i odlukom suda) da je njegov klijent počinio „teško ubistvo“.
– Nijednim dokazom nije utvrđeno da je Stanković delovao iz bezobzirne osvete. Nije ni poznavao Ničića pre toga, nikakav kontakt ni svađu od ranije nisu imali, pa samim tim nije imao razloga da se sveti.
Nikolić je dodao i da nije raščišćena dilema o tome da li su lekari mogli spasiti Živojinov život.
– Lekar-obducent Radovan Karadžić je u svom usmenom izlaganju pred sudom precizno rekao da je adekvatna i pravovremena lekarska intervencija mogla, ali ne i nužno morala dati šansu Živojinu da preživi. Podsećam da je intervencija usledila tek nakon 45 do 60 minuta, a ne nakon 15, što je znatno smanjilo šansu za preživljavanje – kazao je Stankovićev branilac.
MIROSLAV NEŠIĆ
JELIĆ JE NEVIN
– Jelić jeste prihvatio vožnju, kao i svaku drugu. Prilikom pucnjave bio je mrak. Nije znao u koga Stanković puca i kakve su posledice. Samim tim nije znao ni da je izvršeno krivično delo teškog ubistva. Da pobegne, nije mogao. Kad se vratio u vozilo Stanković je uperio pištolj u njega, naređivao mu šta da radi dejstvom sile. Bio je „uverljiv“ u tome da nikome ne sme reći ni reč o svemu, jer će u suprotnom ubiti i njega i porodicu. Zato je slučaj prijavio policiji tek posle smene, oko 8 časova, kada je stigao kući i uverio se da je sa njegovom porodicom sve u redu – rekao je Jelićev branilac.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.