Samo su ponavljali da će nas ubiti

Vlasnik lanca menjačnica ostao bez 80.000 evra koje je čuvao u stanu roditelja. Pare su „tipovane“. Razbojnici znali da ih u stanu očekuje samo slabašan otpor dvoje staraca. Imali su informaciju gde drže pare i kada radnici menjačnica dolaze po njih

Sinko, jel dotle došlo, da ubijate starce zbog para? – kao kroz maglu se sećam da sam upitala nepoznatog mladića koji me je sa više udaraca pesnicom i pištoljem u glavu oborio na pod.
– Osetila sam krv po licu i noge napadača kako me pritiskaju dok ležim. Bila sam nemoćna i ošamućena, ali sam skupila snagu da viknem: „Stevo, upomoć, lopovi“- kroz suze govori Mara STAMENKOVIĆ (67) iz solitera „A“, opisujući za „Vranjske“ kako su njenog supruga Stevana (65) i nju u vlastitom stanu napali su i krvnički pretukli maskirani razbojnici.
Stevan se, kada je čuo suprugino zapomaganje, nalazio u sobi u koju se ulazi iz hodnika. Tu je, kao i na početku svakog dana, radio jutarnju gimnastiku. Čuo je zvono pre nego što mu je supruga napadnuta. Ali nije pomislio, niti je imao razloga da misli, kako je reč o nečem neobičnom. Naime, svakog su jutra u to vreme u njihov stan po torbe sa novcem dolazili ljudi koji rade u menjačnicama njihovog sina Saše (41), vlasnika pet lokala pod imenom „Sani“ i „Sani ket“. Većina menjačnica je u blizini stana njegovih roditelja, pa je Saša logično rezonovao da je novac sigurnije čuvati kod njih.
Gospođa Mara kaže da je neko pozvonio oko pola osam. Zaposleni iz menjačnica obično su oko 7.45 dolazili po novac, ali nije na to obraćala pažnju. Maskirani razbojnici očigledno su znali tajming „menjača“, pa su požurili da „posao“ obave pre njihovog dolaska.
– Nisam ni pogledala na „špijunku“ – objašnjava Mara – već sam, kao i svakog jutra u to doba, najnormalnije krenula da otvorim. Čim sam otključala i odškrinula ulazna vrata, nepoznati mladić sa kačketom uleteo je na silu u stan. Udario me odmah pesnicom i drškom pištolja u glavu i oborio na pod. Onda je klekao iznad mene, čvrsto me držao na podu, prislonivši mi cev pištolja na slepoočnicu. Kad sam počela da dozivam supruga u pomoć, procedio je kroz zube: „Ćuti, ubiću te!“ Osetila sam da me uboo nekakvom iglom u ruku, ali nisam imala utisak da me je to omamilo.

TUKLI SU NAS PIŠTOLjIMA I PESNICAMA

– Ležao sam na podu- opisuje događaj Stevan – i radio vežbe, kada je na satu zvonika gradske Saborne crkve odzvonilo pola pola. U tom trenutku čuo sam zvono na vratima, potom ženin vrisak i zapomaganje. Shvatio sam da smo napadnuti i ustao sa poda. Sa malog stočića uzeo sam jednu planinarsku sekiricu, jedinu stvar kojom sam eventualno mogao da se odbranim, a koja mi je bila na dohvat ruke. Krenuo sam ka vratima koja vode u hodnik.
Stevan pretpostavlja da ga je jedan od razbojnika verovatno prethodno tražio u kuhinji i dečjoj sobi.
– Bila je ostala još moja soba. Kada sam otvorio vrata, on je već stajao tu. Imao je kapu „fantomku“ na glavi i pištolj u rukama. Uperen u mene. Zamahnuo sam malom sekirom, ali je on spremno blokirao udarac. Ne znam da li sam ga možda posekao, ili je samo dobio udarac drškom sekire. Uzvratio mi je brzo jakim udarcem pištoljem u predelu temena glave. To me je ošamutilo, ali sam nekako ostao na nogama. Pokušao sam da mu se ponovo suprotstavim, ali sam već obilato krvario. U gušanju sam osetio da je snažniji od mene. Bio sam potpuno nemoćan – rekonstruiše detalje Stevan.
Naglašava da mu je razbojnik koji ga je napao delovao kao profesionalac i čovek koji je već radio slične stvari.
– Udario me još nekoliko puta i bacio u ugao sobe gde sam ostao da ležim. Čuo sam kroz maglu kada je rekao: „Gde su pare?“ Ćutao sam. Ponavljao je pitanje preteći: „Ubiću te!“ To je sigurno rekao stotinak puta dok je pretresao fioke ormara. Tražio je pare samo tu, očigledno znajući da je novac negde u sobi. Iz ormara je potom ispala plastična kutija u kojoj smo čuvali novac. Nismo je čak ni krili, jednostavno je tamo stajala. U njoj je bilo 27.000 evra. Pare je prebacio u manji, čini mi se crveno-plavi ranac – priseća se Stevan.
Napadač je potom izašao iz sobe, a Stevanu rekao da ostane na podu jer će ga u suprotnom ubiti.
– U hodniku se nalazilo pet torbi po koje su, kao i svakog jutra, trebali da dođu radnici menjačnica- nastavlja Mara koja je ležala na metar od torbi.
– U njima je bilo još 53.000 evra. To su pokupili na izlasku i verovatno prebacili pare u ranac. Onda su napustili stan. Mislim da su znali koliko je tu novca. Možda jedino nisu znali još koliko para imamo u stanu, ali su svakako znali u kojoj sobi ih čuvamo.
– Još ne možemo da se rasvestimo šta nam se dogodilo. Bilo je kao na filmu. Sve su oni znali – nadovezuje se Stevan.

„SVE SU ONI ZNALI“

On pretpostavlja da su razbojnici umakli stepeništem. Nijedna od kamera u tržnom centru „Blok Pošta-banka“ ne pokriva prostor oko ulaska u soliter „A“, tako da napadači nisu ni mogli biti snimljeni.
– Verovatno da ih je neko čekao kolima, ali ne mora da znači. Nisu primećeni sumnjivi likovi kako ulaze ili izlaze iz zgrade. To baš nije „gluvo“ doba. Ljudi idu na posao, deca u školu. Ali ništa – jada se Stevan.
– Komšije iz zgrade čule su viku iz našeg stana, čak je neko pozvao policiju, ali nisu se osmelili da izađu i pokušaju da nam pomogne protiv naoružanih ljudi. Policija je došla posle dvadesetak minuta. Nas je ekipa hitne pomoći u međuvremenu odvezla u bolnicu. Tamo su nam inspektori uzeli kratke izjave. Za to vreme u našem su stanu uzeti otisci sa svih vrata. Zasad nemamo nikavu povratnu informaciju o toku istrage – dodaje njegova supruga.
Stevan i Mara Stamenković ne žele da bilo koga optuže, ali očekuju da policija otkrije detalje i identitet razbojnika.
– Ništa nam u prethodnom periodu nije bilo sumnjivo. Nismo imali sumnjive pozive, nismo primećivali ništa što bi ukazivalo na moguću pljačku. Mene je malo uznemirilo kada je nekoliko dana pre ovoga zvonio jedan mladić na našim vratima. Kako sam kroz „špijunku“ videla da je reč o nepoznaoj osobi, visokom i crnom mladiću koji je stajao okrenut leđima, nisam otvorila vrata. Eto, tada sam proverila ko zvoni, sada nisam i vidite šta nam se dogodilo.

NAORUŽANI, MASKIRANI, SNAŽNI
Prema rečima Stamenkovićevih, napadač sa „fantomkom“ bio je visok oko 185 centimetara. Delovao je snažno i „iskusno“. On je pretraživao stan, dok je drugi bio u ulozi pomagača, držeći staricu na podu. Taj i nije bio maskiran u pravom smislu te reči.
– Nosio je kačket i obične naočare za vid. Možda je to bila njegova maska. Jasno sam mu videla oči, ali mislim da ga ne poznajem. Izgledao je kao običan momak. Policija nam je kasnije donosila slike nekih kriminalaca, ali to nije pomoglo – kaže Mara.
Kada je pre odlaska iz stana pustio staricu, primetila je da je skinuo rukavicu sa jedne ruke. Imao je, prema njenom sećanju, siv, niklovan pištolj.
– Ovaj što je mene napao držao je u ruci pištolj tamne boje, najverovatnije „tetejac“. Nosio je nešto nalik uniformi koju obično imaju radnici obezbeđenja. Kada se sve završilo, u kuhinji smo našli periku crne boje. Bila je prilično otrcana. Pretpostavljamo da je jedan od napadača nosio na glavi pre ulaska, za slučaj da bacimo pogled kroz „špijunku“. Sličnu tamnu kosu imaju neke devojke koje rade u sinovljevim menjačnicama, pa su verovatno nameravali da nas tako zavaraju za slučaj da proverimo ko zvoni – dodaje Stevan.
On je zaradio osam kopči na temenu i više podliva po glavi i telu. Njegova supruga je pride dobila i nekoliko udaraca pištoljem u predelu desne strane lica. Njihove su telesne povrede lekari okarakterisali ka „lakše“.

POLICIJA INTENZIVNO TRAGA ZA POČINIOCIMA
U Policijskoj upravi Vranje saznajemo da inspektori za imovinske delikte intenzivno tragaju za počiniocima ovog razbojništva i da su angažovani značajni policijski resursi za otkrivanje svih okolnosti pod kojima se dogodilo za Vranje nesvakidašnje razbojništvo.
– Iako nam od dana kada smo opljačkani iz policije nisu ništa javljali, nadamo se da će naći počinioce. Uzeli su otiske po našem stanu, periku koja je poslata na DNK veštačenje i sekiricu kojom sam pokušao da se suprotstavim jednom od napadača. Nadamo se da će nam novac koji smo godinama, zajedno sa sinom, mukotrpno štedeli, biti vraćen – očekuju Stamenkovići.