Mali, zli birokrati

Mladenović tvrdi da ga javašluk činovnika lokalne samouprave za sada košta 280.000 dinara i izgubljenih živaca. Gubitak zbog izgubljene jesenje setve tek treba da izračuna

Na primeru Jovice Mladenovića, poljoprivrednika iz Vranja, najbolje se može videti kako se biroktaija ponaša prema svakome ko makar pokuša da nešto korisno i pametno uradi. Mladenović tvrdi da je zbog neažurnosti i lenjosti nadležnih u lokalnoj samoupravi izgubio značajan novac, a kraj njegovih problema se i ne nazire – izgubio je jesenju setvu a tačan iznos gubitka tek treba da utvrdi. Jovica živi od poljoprivrede, preciznije od uzgoja duvana. Čovek, dakle, radi nešto konkretno, od čega izdržava porodicu, a birokratija takve ne voli. Situacija u kojoj se našao junak ove priče apsurdna je i tužna u isto vreme, jer na dobar način oslikava javašluk onih koji za svoj nerad primaju plate od poreskih obveznika ovog grada.

OGLAS U „BORBI“

Jovica, rekosmo, gaji duvan i vlasnik je poljoprivrednog gazdinstva. U ovom poslu našao je interes čak i kada je fabrika duvana u Vranju multinacionalne kompanije BAT, prestala da otkupljuje duvan. Ovim poslom bavi se od 2006, pre toga je radio razne stvari. Nije ga pogodilo to što BAT ne otkupljuje više duvan od domaćih proizvođača, jer mu svu proizvodnju otkupi „Alijansa“ internacionalna kompanija koja duvan otkupljuje za „Filip Moris“. Do ovog leta sadio je na pet hektara, pa se u želji da proširi proizvodnju javio na oglas lokalne samouprave za izdavanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
– Oglas za izdavanje 14 hektara u Suvom Dolu objavljen je 16. jula ove godine u dnevnom listu „Borba“, a već 10. avgusta sam dobio u zakup zemlju, kao najbolji ponuđač, nakon otvaranja ponuda – kaže Jovica.
Prema njegovoj računici, za svih 19 hektara trebalo je da od Ministarstva poljoprivrede dobije 272.000 dinara na ime subvencija. Međutim, nečinjenjem nadležnih u lokalnoj samoupravi, Jovica je ostao bez novca, a u ratu sa birokratijom ostaje i bez živaca:
– Od 10. avgusta pa do danas, a evo već je sredina septembra, niko iz nadležnih gradskih službi nije našao za shodno da popuni nekoliko obrazaca i pošalje ih u Ministarstvo, kako bi se verifikovali rezultati oglasa.
Jovica je za status svog predmeta počeo da se raspituje odmah pošto mu je za 60.000 dinara godišnje izdata u zakup državna zemlja, ali je dobijao klasične birokratske odgovore u stilu „evo, samo što nije“:
– Bilo je ono, dođi sutra, pa opet dođi sutra, pa evo, radimo na tvom predmetu. Od dođi sutra ispalo je malo sutra. Ne samo što nisam dobio subvenciju, ne mogu ni da uđem u posed jer ovi u lokalnoj samoupravi nikako da nađu vremena da naprave ugovor o zakupu – objašnjava Mladenović.
Pošto nije dobio razumno objašnjanje dokle se stiglo sa njegovim predmetom, jer „postupak je u toku“ ozbiljnom čoveku ne znači ništa, Mladenović je kontaktirao Ministarstvo poljoprivrede:
– U opštini su me obmanjivali kako je, eto, postupak u toku a svi potrebni papiri poslati u Beograd. Video sam da ovde nešto nije u redu, kontaktirao sam nadležne u Ministarstvu, načelnika Zorana Kneževića i Natašu Mladenović, zaduženu upravo za ugovore o zakupu zemljišta na teritoriji Vranja. Od njih sam dobio poražavajuće objašnjenje da do 22. septembra Gradska uprava nije dostavila potrebnu dokumentaciju. U Ministarstvo su poslali samo nekoliko internet mejlova, i to pogrešnoj osobi, iako su bili obavezni da pošalju originalnu odluku o zakupu zemlje – kaže Jovica.
Sve navedeno vidi se iz Mladenovićeve prepiske sa ljudima iz Ministarstva. Prema Jovičinim rečima, problem je u tome što postoji izvesna procedura koja mora da se ispuni za dobijanje subvencije:
– Da je sve urađeno u roku do 30. avgusta ne bi bilo nikakvih problema. Ali, ne mogu da shvatim da niko nije mogao samo da papire pošalje u Beograd.

NIKO NE RADI NIŠTA

Računica koju iznosi on vrlo je surova za sve koji plaćamo poreze i ostale obaveze ovom gradu i državi:
– U gradskoj službi za poljoprivredu radi troje ljudi, petoro sa lokalnim ministrom i savetnikom gradonačelnika za ovu oblast. Ne verujem da je njihova bruto plata manja od 400.000 dinara. Toliko, zapravo, građani Vranja za njih izdvoje mesečno, a njima je teško da popune nekoliko papira i pošalju ih u Beograd. Svoju proizvodnju sam finansiram a nekoliko službenika je sebi dalo za pravo da za 65 dana ne završe posao za koji ih plaćaju građani.
Jovica ozbiljno razmišlja da tuži lokalnu samoupravu, ali postoji opasnost da se suoči sa još jednim apsurdom:
– Već sam izgubio 270. 000 od subvencija. Ako ih tužim moraću da platim advokata, dok će lokalnu samoupravu da zastupa pravobranilaštvo koje, opet, plaćam i ja kao poreski obveznik.
Jovica je inače ogorčen odnosom vlasti prema poljoprivredi od koje, tvrdi, može dobro da se živi:
– Ove godine je gradskim budžetom za poljoprivredu planirano 25 miliona dinara. Međutim, pošto taj novac nije iskorišćen, rebalansom će mu biti određena druga namena. Svoj posao ne radi niko, od lokalnog ministarstva, preko službe za poljoprivredu pa do Zavoda za poljoprivredu (sada se ta republička ustanova zove Poljoprivredna stručna služba. Na teritoriji Vranja ima oko 3.600 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, u okrugu 12.000, a na mom primeru najbolje se vidi odnos nadležnih prema poljoprivredi. Ja koristim Internet, živim u gradu i u toku sam, pa samo mogu da zamislim kako li je tek onim mučenicima sa sela kad mesecima moraju da dolaze u grad za najobičniju stvar.

DEJAN ILIĆ
NISMO KRIVI
Dejan Ilić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu kaže da je problem sa zemljištem koje je zakupio Jovica Mladenović tehničke prirode:
– Posebna komisija pri Ministarstvu poljoprivrede sklapa ugovore sa zakupcima zemlje, a ne lokalna samouprava. U ovom slučaju problem je nastao jer smo mi dokumentaciju o predmetu poslali mejlom u Ministarstvo, a nadležna osoba se nalazila na godišnjem odmoru. To je kasnije rešeno, a pre neki dan smo poslali poslednji dokument koji je nedostajao – potvrdu da je Mladenović uplatio novac za najam zemlje. Mladenović ne bi dobio subvenciju i da je sve odmah završeno jer u proizvodnju kreće naredne godine. Tačno je, međutim, da je propustio jesenju setvu. Što se budžeta tiče, za poljoprivredu je opredeljeno 25 miliona, ali smo gradski Razvojni fond za poljoprivredu osnovali tek juna, pa nismo imali vremena za pravljenje projekata, pa ćemo taj novac iskoristiti sledeće godine.