Lečenje ili rad za procenat

Javna je tajna da lekari u terapiji favorizuju lekove farmaceutskih kuća koje im plaćaju putovanja na kongrese i daju druge vredne poklone. Našim sagovornicima, lekarima, navodno nisu nuđeni takvi aranžmani. Ali da su za njihovo postojanje čuli – čuli su

Ako je farmaceutska kuća „Novartis“, u jednoj ozbiljno uređenoj državi kakva je Slovenija, pod sumnjom za podmićivanje lekara da prepisuju njihove lekove, možemo se s pravom zapitati šta li se tek radi u korupcijom i bezakonjem okovanoj Srbiji. U našoj državi se za tržište bori više stotina proizvođača i distributera lekova. Štos je u tome da raznim poklonima pridobiju „svoje lekare“ čija se potonja obaveza sastoji samo u tome da pacijentima što češće prepišu omiljeni lek „svog“ proizvođača ili „svog“ distributera. Još ako ga reklamiraju u svojoj ordinaciji – super! Na simpozijumima, opet, edukaciju sprovodi taj isti lekar, iako posredno može biti zainteresovan za prodaju određenog medikamenta. Odeljenje Poreske uprave je 21. jula ove godine, po nalogu Opštinskog tužilaštva, sačinilo zapisnik o poreskoj i kontroli prometa po tekućim računima i partijama banaka kod kojih ginekolog Srboljub ARSIĆ (suprug direktorke Apoteke Vranje Jasmine Arsić) ima otvorene račune. Kontrolisan je promet za period 2005. -2008. godine. Pod stavkom „4“ stoji da su Arsićevi ukupni neto prihodi za 2008. bili 1.456.548 dinara, a na listi njegovih prihoda se, osim Zdravstvenog centra, nalaze i neke farmaceutske kompanije (vidi okvir). Sasvim dovoljno da se javnost zapita koliko su predstavnicima farmaceutske industrije zanimljivi lekari u našem gradu? Cenimo, poprilično… Ovde se samo u državnim apotekama godišnje napravi promet od oko šest miliona evra? Neki „beli mantili“, sagovornici u ovom tekstu, kažu da ovdašnji lekari, ali i farmaceutske kompanije svojim nastupom poštuju pravila u skladu sa dobrim poslovnim običajima. Da li je to moguće ako se zna da su zdravstvo, zdravstveni budžet i farmaceutska industrija vrlo plodno tlo za korupciju?

FARMACEUTSKE KUĆE VRBUJU LEKARE

Dr Miroljub STANKOVIĆ, hirurg i pretposlednji direktor Zdravstvenog centra (ZC) tvrdi da Vranje nije centar takvih relacija.
– U ZC sam trideset četiri godine i mogu da kažem kako sam samo čuo za takve priče, ali mene lično nikada farmaceutska kuća nije vrbovala za takav aranžman. Čak ni dok sam bio načelnik ZC. Sa pozicije načelnika, iako neki misle suprotno, vi ne možete forsirati lek određenog proizvođača u kliničkom lečenju. Postoje komisije, obaveza raspisivanja tendera, sistem bodovanja, razni propisi i standardi koji se moraju poštovati. Ovde dolaze predstavnici tih kuća, promovišu lekove ali, koliko znam, nema pritisaka – objašnjava Stanković.
Mnogi poslednjih godina govore da ono što je za većinu ljudi korupcija, za lekare predstavlja sasvim normalnu stvar. Posebno poklone farmaceutskih kuća lekari doživljavaju kao nagradu za stručnost i zasluge. Za putovanja na svetske kongrese koji sa smeštajem, kotizacijom i prevozom koštaju i do 10.000 evra, kažu – „zaslužili smo“. O nekretninama, stanovima, uplatama veledrogerija na privatne račune – ćute. Zato je i teško demistifikovati prirodu njihovih odnosa sa farmaceutskim kućama.
Načelnik Prijemno-trijažnog odeljenja ZC, dr Ljubiša STOJILKOVIĆ, kaže da je medicinski recept u urgentnoj medicini „strana stvar“, pa je samim tim mala i mogućnost za aranžmane sa farmaceutima.
– Kod nas prepisuje terapija, odnosno generičko ime leka. Pod tim imenom imate više vrsta lekova raznih proizvođača sa istim dejstvom, a izbor je lekara iz primarne zdravstvene zaštite, tačnije Doma zdravlja, koji će vam lek prepisati. Kako je RZZO dao jedinstvenu cenu domaćih lekova, moguće je da se farmaceutske kuće na druge načine bore za tržište, ali ja takvih saznanja nemam – kaže Stojilković.
On ostavlja mogućnost da neki lekari, za određene vidove saradnje, dobijaju „dodatne komoditete“ farmaceutskih kuća.
– Ako organizuju promocije, pozovu lekara na koktel ili zakusku, poklone mu neki sitan poklon. Takođe, lekari mogu ići na kongres o trošku farmaceutske kuće. Ali, pouzdano znam da postoji pismena naredba na nivou našeg ZC da takav aranžman mora odobriti direktor centra i da u suprotnom farmaceutska kuće ne može snositi troškove lekaru – otkriva Stojilković.

SANKCIJA JE IZ RAJA IZAŠLA

To opet znači da o svemu odlučuju direktori koji mogu imati svoje favorite među lekarima, posebno ako su politički angažovani u sklopu iste političke stranke. I ko uopšte kontroliše direktora kome i po kojim kriterijumima odobrava putovanja i da li u svemu favorizuje određenu farmaceutsku kuću?
Postoji li, pitaju se građani s pravom, granica takvih poslovno-interesnih odnosa? Da li su oni samo problem srpskog zdravstva? Nisu, jer na korupciju u ovim relacijama nisu imune ni razvijenije evropske zemlje. Ali se one, za razliku od nas, bore protiv toga zakonski zabranjujući svaki kontakt lekara i predstavnika farmaceutske industrije. To samim tim znači da neposlušnima sleduju sankcije. Ozbiljna država mora kažnjavati slične pojave u zdravstvu, jer ovde nije reč o „običnoj“ korupciji, već korupciji koja poprima obrise kriminala, pošto uključuje zdravlje i život ljudi. Zato nam pacijenti ne znaju da li ih lekar zaista leči ili radi za procenat.

SRBOLjUB ARSIĆ, GINEKOLOG
TO JE MOJA PRIVATNA STVAR
Odeljenje Poreske uprave je 21. jula ove godine, po nalogu Opštinskog tužilaštva, sačinilo zapisnik o poreskoj i kontroli prometa po tekućim računima i partijama banaka kod kojih ginekolog Srboljub ARSIĆ (suprug direktorke Apoteke Vranje Jasmine Arsić) ima otvorene račune. Kontrolisan je promet za period 2005-2008 godine. Pod stavkom „4“ stoji da su Arsićevi ukupni neto prihodi za 2008. bili 1.456.548 dinara.
U zaključku se precizira da se ukupan prihod „sastoji iz sledećih prihoda“: 1) Zdravstveni centar – 1.069.019 dinara; 2) Pharmaswiss – 36.190 dinara; 3) Bayer – 6.600 dinara; 4) Materna medika – 24.000 dinara; 5) Actavis Trade Limited (Zdravlje) – 78.930 dinara; 6) Bonifar – 3.810 dinara; 7) Jugohemija-farmacija 237.999 dinara. Ako se ne varamo, ovde ima proizvođača i distributera lekova u stavkama 2, 3, 5, 6 i 7. Kakvi su to Arsićevi prihodi? Da li je reč o uplatama tih kuća na njegov račun?
– Ne. Taj novac nisam ni video, niti je „legao“na moj račun. A vi slobodno napišite da jeste, pa ćemo onda drugačije razgovarati. Nemam razloga da vam objašnjavam o čemu se radi, jer je to moja privatna stvar – kaže Arsić.
Zašto se onda pominju farmaceutske kuće u ukupnim prihodima na Arsićevim računima tokom 2008?
– Krećem se u krugovima nauke. Za određene aktivnosti mnogi lekari dobijaju isto što i ja. Bolji dobijaju više, gori i manje cenjeni manje. To je cela priča – objašnjava on.
Arsić smatra da se bez razloga diže prašina oko priča o navodnoj nemoralnoj sprezi farmaceutskih kuća i lekara.
– Priče o kupovini lekara su plod pokvarene mašte nekih ljudi. Što se ranije nije pisalo kada su putovanja na kongrese nekih ovdašnjih lekara finansirali vranjski privredni giganti. A sada svima smeta kad farmaceutske kuće vode lekare na kongres. Između ostalog, zakonom je regulisano ko može da se vodi na kongres i pod kojim uslovima. Lično se krećem u okviru zakona i trudim se da svoje znanje usavršavam i stavim ga u službu pacijenata u ovom gradu. To neko ceni – otkriva Arsić.
Farmaceutske kuće Pharmaswiss, Actavis Trade Limited i Jugohemija-farmacija nisu nam do zaključenja ovog broja „Vranjskih“ odgovorile na uredno poslate i primljene dopise sa pitanjem po kom se osnovu imena tih kuća pominju u izveštaju Poreske uprave o Arsićevim neto prihodima za prošlu godinu, te da li su i po kom osnovu uplatile bilo kakav novac vranjskom ginekologu.

KORUPCIJA U VISOKIM KRUGOVIMA
Dr Aleksandar MILENKOVIĆ, ginekolog i vlasnik privatne klinike „Gineka“, kaže da je čuo za priče o vrbovanju lekara.
– Pretpostavljam da toga ima. Ipak, mislim da se dilovi prave ne mnogo „višim mestima“, tamo gde se određuje koji će lekovi na pozitivnu, odnosno negativnu listu lekova RZZO – pretpostavlja Milenković.
Mora da je prava veština da neki novi medikament na tržištu dospe na tu listu.
– Mislim da je manja šansa da se to radi u lokalu jer bi proizvođači i distributeri morali da „jure“ od lekara do lekara, da mnoge „podmažu“ da bi od toga imali koristi. Jednostavnije je da nađu jednog, dva čovek u vrhu i završe posao.