Još ovaj put

Gase se bioskopi i knjižare, pozorišta i biblioteke opstaju na jedvite jade, dok kladionice i kockarnice niču na svakom uglu, a njihove mušterije po pravilu završavaju u duhovnoj letargiji, po sudovima i zatvorima, brakorazvodnim parnicama, a u najekstremnijim slučajevima i na omči oko vrata, koju sami sebi stavljaju

– Muškarac, 51 godina, oženjen, sa srednjom stručnom spremom, bio je kod nas na lečenju od zavisnosti od patološkog kockanja – kaže dr Ljiljana BRZAKOVIĆ, specijalista neuropsihijatar, šef tima za borbu protiv bolesti zavisnosti u Dispanzeru za mentalno zdravlje pri Domu zdravlja u Vranju – ali, to u početku nije bio motiv da nam se obrati, već je imao problem sa sinom, koji je bio zavisnik od marihuane. Međutim, tokom lečenja sina, ispostavilo se da otac ima problem sa patološkim kockanjem. Počeo je na tomboli, kao dečko, pa je na „bingu“, kao već oženjen čovek, dobio veću sumu novca.
E sada, da li je to bila sreća, ili nesreća? Tada mu se to činilo kao dobitak, ali pare dođu pa odu, no to je izazvalo nastavak utakmice, kroz sportske kladionice, poker-aparate i elektronski rulet.
– Dva puta je ostajao bez posla – nastavlja dr Brzaković – došlo je do nekontrolisanog trošenja tuđeg novca, pronevera, kriminogenog ponašanja. Završio je terapiju, ali nemamo nikakvu informaciju šta je sa njim dalje bilo.

HLEB BEZ MOTIKE

Zbogom staroj dobroj „pokerici“, zbogom „barbutu“, vrtenju banki, bilijaru u pare… Nova, sajber civilizacija nameće i nove vidove kockanja, sportske kladionice, elektronske poker-aparate i rulete, tako da ova pošast iz jednog ranijeg endemskog stanja prelazi u pravu pandemiju. Zbog toga kockanje u stručnim krugovima dobija novi atribut – „patološko“ kockanje, i svrstava se u sve širi dijapazon bolesti zavisnosti. Vranje, ma koliko van savremenih tokova, ne odoleva ovom iskušenju, i sve je više ljudi, na žalost većinom mladih, koji bi na lak način do novca, ili „hleba bez motike“. Gase se bioskopi i knjižare, pozorišta i biblioteke opstaju na jedvite jade, dok kladionice i kockarnice niču na svakom uglu, a njihove mušterije po pravilu završavaju u duhovnoj letargiji, po sudovima i zatvorima, brakorazvodnim parnicama, a u najekstremnijim slučajevima i na omči oko vrata, koju sami sebi stavljaju.
Dijapazon bolesti zavisnosti je značajno proširen: pored klasičnih vidova, narkotika i alkohola, tu je i zavisnost od video-igrica, steroida, seksa, hrane, sedativa… Kocka je na dobrom putu da zauzme jedno od vodećih mesta na ovoj tragičnoj tabeli poroka, kao jedan od najpodmuklijih.
– Kocka je bolest o kojoj se najviše ćuti – kaže dr Brzaković.
Naizgled lak način da se dođe do novca, kockanjem, u Vranju je pao na plodno tlo; grad, ekonomski devastiran, bez dubljih kulturnih ili sportskih sadržaja, prava je obećana zemlja za svakovrsne poroke, ako je univerzalna definicija poroka da se putem njega beži od okrutne stvarnosti; zapravo, sklapa se ugovor sa đavolom.
Tragovi su dobro sakriveni – po našem osveštanom običaju, kao ni za narkomane ili alkoholičare, ni za zavisnike od patološkog kockanja ne postoji precizna statistika. No, to u ovom slučaju nije „privilegija“ Vranja. Kako je kocka veliki biznis, možda najunosniji za sredinu u kojoj se zapati, tako je zvanična statistika potpuno nemoćna da definiše njenu dobit, pre svega zbog ilegalnosti većine kockarskih preduzeća. Ali, zato su pogubne posledice sasvim izvesne i vidljive, u vidu propasti ličnosti i njene porodice.
A počinje se naizgled naivno, i vrlo rano – video igricama, koje već nagoveštavaju karakter kockanja ili ponašanja koje se ne može kontrolisati. Godine su adolescentske, od 12 pa naviše, i svakoga dana možete biti u prilici da vranjske đake vidite ne u školama, gde im je mesto, već u njihovoj neposrednoj blizini, po video-igraonicama i kladionicama, koje se navlaš otvaraju nadomak škola. „Biznismeni“ tačno znaju koja im je ciljna grupa, i u kakvo iskušenje dovode mlad svet; ko će da sluša neko smaranje o filodendronima i Njutnovim zakonima, kad može da lepo otplovi u virtuelnu stvarnost, i pri tome se regrutuje u budućeg potrošača, eminentnog zavisnika od patološkog kockanja.
– I kako je – nastavlja dr Brzaković – marihuana uvod u teške opijate, tako su video-igrice i kladionice uvod u zavisnost od patološkog kockanja. Svi misle da sportsko klađenje nije opasno, da je to samo zabava, roditelji ne obraćaju pažnju na tiket iz kladionice, dok ne bude prekasno. A tu se, kao i na svakoj kocki, gubi novac, njive, kuće, automobili; u krajnjoj liniji, gubi se porodica, pa i život.

MELTING POT

Po rečima dr Brzaković, bilo je roditelja koji su dolazili i žalili se da im dete previše vremena provodi uz video-igrice. Ali, sve je to delovalo neozbiljno, više su tražili stručni savet, nego što bi se prijavili na terapiju. Javljali bi se tek kad bude kasno, kad se sa igrica pređe na kladionice, kad se izgubi veća suma novca, ili dođe do agresivnog ponašanja.
– Misle, po pravilu – kaže dr Brzaković – da je to nešto prolazno, nešto što mogu da kontrolišu; u suštini, neće da se prijave u strahu od stigmatizacije sredine, i još više zbog svesti o sopstvenim promašajima u angažovanom roditeljstvu.
U odnosu na ono što je očigledno, na dupke pune vranjske kladionice i kockarnice, Dispanzer za mentalno zdravlje ima tek petnaestak pacijenata koji su na terapiji od bolesti zavisnosti od patološkog kockanja. „Čistih“ kockara je petoro, ali je opasnija pojava „politoksikomana“ – to su oni koji pored kocke pate i od drugih oblika zavisnosti, narkotika i alkohola; takvih je oko deset.
– Zavisnici od opijata – kaže dr Brzaković – vrlo lako ulaze u novi porok, kockanje, jer misle da je to lak način da se dođe do novca, kojime bi zadovoljili svoje druge potrebe. Međutim, tako samo postaju paralelno zavisni.
Na terapiji nema žena, što po mišljenju dr Brzaković ne mora da znači da i među njima nema zavisnica od kocke. Međutim, olakšavajuća okolnost za lepši pol u uzdržavanju od zavisnosti kockanja, mogla bi da bude njihovo manje interesovanje za sport, čime preskaču vrlo bitnu stanicu na putu ka patološkom kockanju, a to je sportsko klađenje.
Ranije se u Vranju znala neka uslovna podela poročnih građana, pa samim tim i nekakva hijerarhija – taj i taj su bili „tepači“, ovaj i onaj „švaleri“, tačno su bile definisane grupe „kocoša“, koji su se zbirali po kojekakvim izbama i kočinama, da bi iživeli svoju strast; sada se sve to izmešalo, u ovom melting potu poroka, u kome se najviše kuvaju mladi.
Vranjski kockari više nisu prokažena kasta, naprotiv; posvećenici gube svoju dušu u toplom, čistom prostoru, uz punu pažnju mladih, našminkanih i utegnutih hurija; i čini im se da je to zemlja edenska, ne shvatajući da su sami sebe prognali istočno od raja.

RIZICI ZA MLADE
– Omladina je – kaže dr Ljiljana Brzaković – najviše izložena rizicima zavisnosti od patološkog kockanja. Po istraživanjima, to su: smrt roditelja; visoko obrazovanje roditelja, koje podrazumeva veće angažovanje na poslu a manje sa potomstvom; ekstremno siromaštvo, ali i ekstremno bogatstvo; roditelji koji puše i piju; preterana popustljivost ili, s druge strane, preterana strogost roditelja; generacijski jaz; nesigurnost roditelja.

UZELO MAHA
U programu lečenja zavisnosti od patološkog kockanja, bio je pacijent rođen 1975. godine, oženjen, otac četvoro dece, sa srednjom stručnom spremom, dobrih intelektualnih kapaciteta, zaposlen u državnoj firmi.
– Počeo je – kaže dr Brzaković – sa 15 godina, u kladionicama i na poker-aparatima, pa je to uzelo maha. Kad je došao, imao je dug od oko 25.000 evra, a direktan motiv za dolazak je bio, što je za mesec dana izgubio 9.000 evra po kladionicama i kockarnicama, a to je proneverio u preduzeću. I to nakon apstinencije od nekoliko meseci, koja je opet bila uslovljena velikim gubitkom novca, i zahtevom porodice da prekine sa kockanjem. Interesnatno je da ga je direktor preduzeća doveo, tražio lečenje, znači bilo mu je stalo do ove osobe. I on se intenzivno lečio četiri meseca kod nas, dva puta dnevno je dolazio na produženu terapiju, a onda je naglo prekinuo lečenje. Pisali smo njegovoj radnoj organizaciji o tome, ali nismo dobili odgovor. Ne znamo sudbinu pacijenta.