Ako ne pa, a…?

Eko Taxi Vranje

Ako ne pa, a...?

-Dođe li, novinare, ovako pred fajront? Što si zažuljio oči, kao čapa čindo? Aaa, ideš od teren, kažeš, radio si… Nemoj me ulaviš, ja samo izgledam tako, a nisam budala, iz tvoju rođenu firmu imam informacije da si najgolem neradnik i biždek. Ko mi reče? Zini da ti kažem, pa kakav si ti to božemski novinar, što traži da mu se otkrije izvor? Ti prvi otkrio li bi ga? Zavisi, kažeš, ako ne pa, a…?
-Ma sedni be, popi, ceo dan te matkam, imam temu za tebe, naslovna strana! Da vi`š kako se polaže vozački ispit, kao da sam podneo kandidaturu za Akademiju nauka, i to za redovnog, a ne dopisnog člana. Doduše, za dopisnog i ne bi baš mogo da se kandidujem, jerbo nisam nešto pismen, ali za redovnog… Ja ne znam što čekaju one starkelje, pa me jošte ne zovu! More, ovo polaganje vozačkog nije kao da, što si kažu naši ljudi da rodiš mečku; ona glatka. Nego, teraježa! I s uprčene bocke da izlazi, s dupe, ne normalno, s glavu!
-Pa to ti i zapriča, za vozački ispit… Navrteo mi se jedan iz komisiju, a da nemam sve najmilo, uopšte nemam veze što sam mu kabat. Dal` se tuži s nekog mog tetina oko među, da li neka mi deverična ne mu dava… Ne znam, nisam pametan. Iskača be, polaga, on me sobalja pa sobalja. Dokle u majčinu više će polažem, znaš onu staru narodnu pesmu, ceo život i imanje dado ja na polaganje!
-I zainatim se, sve naučim, čak i da vozim, i po triesti put iskočim na polaganje. Pa on tamo, gleda me rebrački, ono, dođe li, ja da te naučim od kakvo se drvo ložice deljav. Sve ti ja odradim kao taksidrajver, ar ju toking tu mi, svi iz komisiju zadovoljni, on ima ana… ada… amadman! Khm, khm, kašlja on (ne će ga iskašljaš, mislim se), dobro, kaže, sve ste odradili kako gospod zapoveda, vidim i da su kolege zadovoljne, ali imam nekolko dodatna pitanja.
-Kažite, reko, ja sve znam! Dobro, dobro, će vidimo… Evo, uzmimo situaciju, vozite u tunelu, i vidite iz suprotnog pravca dva svetla; šta je to? Pa, kažem, auto. Aaa, nee, kaže, koji to auto? Mercedes, audi, bemve? Šta znam koji je, reko, auto je auto. Ne, kaže, to vozač mora da prepozna. Pali ste na ovom pitanju.
-Idemo dalje, kaže, opet u istom tunelu vidite kako vam u susret ide jedno svetlo; šta je sad pa to? E, reko, to je sigurno motor! Hm, kaže on, motor je, ali koji motor? Harli, suzuki, honda? Kačim li ga, reko, koji je, nekakav motor, to bolje Blagoju Čatlajca da pitate. Tc, vrti s glavu onaj moj dušmanin, ima od motor do motor, to morate da znate. I na ovom pitanju ste pali.
-A sad, kaže, još jedno pitanje, ako tačno odgovorite položili ste, ako pogrešite, do mojega. Idu vam u tom istom tunelu u susret dva svetla, ali ne samo dva donja, nego ima nešto i gornja, pa rove, da te zagluši, pa trubi kao slon da se sklonite s puta! Šta je to, evo, dao sam vam svu pomoć prijatelja, to morate da znate, i položili ste!
-Znam!!! Ripnem ja kao poparen pet`l, to je kamion! Gotovo, položi! Čekajte, kaže zlotvor, polako, koji kamion? Skanija, mak, fap… Jebem li ga koji je, iznervira` se ja, kamion kao kamion, samo da ga izbegnem, da ne ugrozim bezbednost saobraćaja.
-Ne, ne, ne, vrti s glavu moj zlotvor, ne može to tako. Pa kako ne možete u tunelu da prepoznate tip kamiona? To je nedozvoljivo, i ja vas obaram na ovom ispitu! Raus!
-Vidim ja da ovde nema božeogrejište, ovaj dok ne ode u penziju, ili dok mu ne platim ručak i pijenje, a i do jedno i do drugo mnogo voda po Maravu mora da proteči, ima dajma da si me sobalja na vozački ispit. Pa mi prekurči. Dobro, reko, pao pao, jao pao, nego tebe, gospodine iz komisiju ja nešto da te pitam; pa jubilarni triesti put me sobaljaš, valjda sam zaslužio da me makar saslušaš? Kaži, smrdljo, načulji on uvo na format A4, ali požuri, imam zakazan ručak i pijenje, na ženu na onoga političara dado dozvolu, a nije ni vozila, samo je menjala brzine na menjač; a to nisam ni morao da je učim, sve zna, i s ruke i s usta, i u rikverc. Pituj, ali brgo!
-Pa, reko, ti si čovek umejatan, član komisije za dozvole za vožnju, od tebe prvo zavisi bezbednost saobraćaja; pa će znaš da mi kažeš – juče na pijac, na most, jedna ženska, crvene čizme do iznad kolena, na dvaes santina štikle, domindžos kao bikini, i to gornji deo, sise da nadoji JU „Naše dete“, nafrakana te gmiždi, ide okolo i vrti neku torbicu. Gledam ja i čudim se; pa te pitam, kao ovako iskusnoga čovu, što je to?
-Ha ha ha, ufati on da se cepi, pa dileo be, ti stvarno veze nemaš! Što je? Kurva!
-Pa dobro, reko, kurva, znam i ja, ali koja? Majka ti, sestra ti, žena ti…





  • Ostavi komentar