U Vranju nema huligana

Ko u Vranju narušava javni red i mir, na kojim se mestima nasilje ispoljava i kako se policija nosi sa mladima koji se poslednjih godina ne libe da nasrnu čak i na policajce na dužnosti, a kamoli na obične građane

Trebaju li građani Vranja biti zabrinuti u vremenu kada u Srbiji huligani zatvaraju stadione, prebijaju na smrt pripadnike suparničkih navijačkih grupa, a desničarski orijentisane organizacije prete nasiljem svima koji ne misle kao oni? U policiji kažu – ne. Zašto su tako sigurni? Pa, slučajevi ksenofobije u Vranju dosad su se svodili jedino na grafite mržnje prema homoseksualcima, političarima, na prepucavanja lokalnih navijača „Delija“ i „Grobara“ po fasadama u užem centru grada. Masovnog nasilja nije bilo.
Međutim Vranje, kao i mnogi srpski gradovi, nije imuno na nasilničko ponašanje pojedinaca u nekim drugim vidovima. Policija negira da postoje organizovane kriminalne grupe ustrojene na principima političke, rasne, polne ili verske mržnje prema neistomišljenicima (izuzimajući nekoliko izolovanih napada lokalnih „skinhedsa“ na Rome pre desetak godina ili lepljenje plakata pripadnika Nacionalnog stroja koji su za građane ostali samo „fantomi“ jer niko te ljude nikada nije video).
Slavko ANTIĆ, načelnik Odeljenja policije u Policijskoj upravi (PU) Vranje, po funkciji je najobavešteniji regionalni policajac u ovoj oblasti. On ne tvrdi da je situacija u Vranju u oblasti javnog reda i mira idlična, ali naglašava da je opšta slika „zadovoljavajuća“.
Vranjske: Ovde se, kao i svuda u Srbiji, čine prekršaji protiv javnog reda i mira? Ako nemamo vidljivo delovanje huligana i ultradesničara, ko su počinioci i koliko su oni realno opasni po društvo?
Antić: Nezaposleni, nezadovoljni, isfrustrirani ljudi. U većini slučajeva pokaže se da su prethodno konzumirali alkohol u većim kolčinama, ponekad i drogu. Ima dosta „povratnika“, ljudi koji stalno ili povremeno narušavaju javni red i mir. Najčešće imaju između trideset i četrdeset godina i dolaze iz problematičnog socijalnog okruženja. Poslednjih godina raste broj maloletnih izgrednika.
Možete li izdvojiti neke karakteristične slučajeve narušavanja javnog reda iz bliže prošlosti i najkritičnije lokacije?
– Sredinom marta ove godine, oko tri sata posle ponoći, u kafiću „Troja“, a potom i ispred objekta došlo je do tuče u kojoj je učestvovalo osam osoba. K.I, K.M. i M.I. s jedne i T.G, V.A, J.Z, R.N. i T.B s druge strane. Bilo je povređenih. Intervenisala je policija i protiv tih mladića se vodi prekršajni postupak. U 2008. godini imali smo dva slučaja grupnog narušavanja javnog reda i mira na ulici (tuča i nasilje, oba slučaja u ulici Petog kongresa; izrečene novčane kazne), a 2007. tri i svi su se desili u ugostiteljskim objektima (dve novčane kazne).

ALKOHOL, DROGA I FRUSTRACIJE

U koje doba se najčešće „krši“ javni red i mir?
– U kasnim noćnim satima, posebno tokom vikenda. Tada pojačavamo našu pozornost ispred kritičnih lokacija.
Obično problemi počinju u kafanama, kafićima…
– Tako je. Čarke se po pravilu nastave tučom ispred lokala. Beležimo učestale prekršaje zbog preglasne muzike u letnjem periodu, potom svađu, viku i slično. Broj prekršaja u kafanama i kafićima ipak opada. Ove godine imali smo 32 u odnosu na 67 prošle, odnosno 82 2007. godine. Ranijih godina je mesto sukoba najčešće bio kafić „Troja“, letos je bilo manjih problema u klubu „Drama“. Tu je, međutim, bilo po hiljadu ljudi na veče, pretežno mladih koji konzumiraju alkohol i samim tim je teško održati red.
Nadzirete li problematična mesta?
– Redovno. Posebno noću i u dane vikenda. Doneli smo veliki broj prekršajnih prijava u protekom periodu zbog točenja pića pijanim gostima, preglasne muzike i sačinili mnogo službenih beleški zbog prekoračenja radnog vremena kafića.
U poslednje vreme pojačane su i kontrole kafića…
– Da. I imamo konkretan efekat jer kod gostiju pronalazimo oružje, manje količine droge i drugih opijata, te ukradene predmete koji nam pomažu u rasvetljavanju krivičnih dela. Često prilikom tih kontrola privedemo osobe za kojima su izdate naredbe i poternice sudova i prekršajnih organa.
Koji su, inače, dominantni oblici prekršaja protiv javnog reda i mira u gradu?
– Preovlađuje vređanje, zlostavljanje i vršenje nasilja (105 ove godine, 103 u istom periodu 2008.), ugrožavanje sigurnosti drugog lica (58-48), nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje (57-62) i učestvovanje u tuči (33-55).
Građani često imaju primedbe na policijske intervencije. Govori se o strahu policajaca, neadekvatnim i neprofesionalnim reakcijama.
– Svi naši policajci su dobro obučeni i opremljeni profesionalci. Međutim, neki od njih su proteklih godina tuženi, čak i osuđeni zbog navodnog prekoračenja ovlašćenja ili prekomerne upotrebe sile. Mi konstatujemo da je intervencija bila opravdana, to potvrdi i ministarstvo, a onda uslede privatne tužbe i čak osuđujuće presude. To sputava naše ljude koji su postupali u skladu sa pravilima službe.

POLICAJCI POŠTUJU ZAKON

Postoje pravila službe…
– Mi smo ove godine samo u šest slučajeva primenili sredstva prinude. Sedam puta je pribegnuto tzv. primeni fizičke snage, a samo četiri puta su korišćene lisice. Nikakvih posledica po osobe prema kojima je reagovano nije bilo.
Imali smo za kratko vreme dva karakteristična slučaja napada na policajce u noćnim satima. Bilo je poprilično kontradiktornih i neproverenih informacija o tome u javnosti. Šta je prava istina?
– U jednom slučaju je grupa od šest, sedam pijanih mladića prevrtala kontejnere, zviždala i galamila na ulici u noćnim satima. Pozornik, koji je bio sam, upozorio ih je da to ne čine. Okružili su ga, napali, jedan od napadača mu je u tom gušanju skinuo šapku sa glave. Nije tačna informacija da su pokušali da mu uzmu pištolj. Policajac je, iako brojčano nadjačan, ipak bio priseban. Pozvao je dežurnu službu. Sve smo mladiće identifikovali i protiv njih preduzeli mere prekršajne i krivične odgovornosti.
A drugi slučaj? Bila je neka filmska jurnjava automobilima po gradu?
– Jedan je mladić divljao ulicama. Patrola je pokušala više puta da zaustavi njegovo vozilo i legitimiše ga, ali je on uporno bežao. U poteru se uključila još jedna patrola. Pratili su ga dok se nije zaustavio i krenuo ka svojoj zgradi. Tu ga je čekao rođeni brat. Zajedno su napali dvojicu naših ljudi i naneli im lakše povrede. Privedeni su uz krivične prijave i određena im je mera pritvora.
Predsednik Nezavisnog sindikata u PU Vranje, Marjan Petrović, nezadovoljan je ishodima sudskih procesa koji se vode nakon slučajeva napada na policiju. Kakav je vaš stav o tom pitanju?
– Moj je lični utisak da bi bilo znatno manje napada na policajce da su sudovi efikasniji, da procesi idu brže i da se izriču propisane zakonske kazne.
Šta bi ste na kraju poručili mladim ljudima koji su skloni prekršajima?
– Apelovao bih da se pristojno ponašaju i poštuju zakon, jer će u suprotnom policija biti prinuđena da reaguje u skladu sa ovlašćenjima. Građani, kao i mi, moraju poštovati zakone i norme ponašanja. Pojedinci su vrlo osioni i moraju korigovati svoj stav prema policiji koja svojim delovanjem samo želi da zaštiti javni red i mir.

PROFIL
Slavko Antić rođen je 1960. godine u Krševici, opština Bujanovac. Završio je Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici i potom Fakultet bezbednosti u Skoplju. U policiji, gde je prošao put od pozornika do načelnika, radi od 1979. godine. Bio je komandir dežurne službe, komandir Policijske stanice u Vranjskoj Banji, pomoćnik komandira u Vranju. Poslednjih pet godina načelnik je Odeljenja policije PU Vranje sa činom „policijskog savetnika“ (potpukovnika).

BROJKE
Prema statistici za osam meseci ove godine, na području grada Vranja registrovano je ukupno 288 prekršaja protiv javnog reda i mira. U poređenju sa istim periodom 2008. godine kada je bilo 316 prekršaja to je umanjenje za 8,86 odsto.
– Kada je reč o podacima za celu 2008 godinu, imali smo ukupno 464 prekršaja protiv javnog reda i mira (u odnosu na 509 2007. g.), što je smanjenje od 8,84 odsto.
Od početka ove godine PU Vranje podnela je ukupno 309 zahteva za pokretanje postupka kod Organa za prekršaje (2008-437).
– Oni su po našim prijavama ove godine rešili 70 predmeta (2008-400) i izrekli 52 novčane kazne (prošle godine 289). Ove godine izrečena je samo jedna zatvorska kazna (2008. 3 kazne). U 14 slučajeva je obustavljen postupak (2008-91 obustava)