Cveće zla

Ksenofobija, oličena u antiromskim grafitima, parole tipa „nož, žica, Srebrenica“, isprazno puvanje pretnjom „Idemo na Kosovo“ i organizovane desničarske grupe koje funkcionišu kao vojska ili američke ulične bande, sumorna su realnost

Ekstremizam u Srbiji cveta, pa ni Vranje nije pošteđeno te pošasti. Cveće zla, posejano još za Miloševićevog zemana, daje zrele otrovne plodove, i kraj tom prosecu u ovom času se ne nazire. Ksenofobija, oličena u antiromskim grafitima, parole tipa „nož, žica, Srebrenica“, isprazno puvanje pretnjom „Idemo na Kosovo“ i organizovane desničarske grupe koje funkcionišu kao vojska ili američke ulične bande, sumorna su realnost. Vranjski zidovi svedoci su raznih ideja, od one da je Legija heroj, pa sve do šablonom nanetih grafita sa znakom „Obraza“. U samom Vranju, ali i na jugu Srbije, deluje nekoliko nacionalističkih, pa čak i fašističkih organizacija, koje su, prema navodima upućenih, za sada brojčano male, ali uz jasnu nameru da narastu do veličine koju bi svi morali da primete. Bez obzira na ovakvu situaciju, u Vranju nema organizovane akcije čak ni na prepoznavanju potencijalnih nosilaca ovakve ideologije, a kamoli nekakvog plana da se stvar spreči pre nego što bude kasno.

RASPORED SNAGA

Prva organizacija koja je javno, u više navrata, sumnjičena za klero – nacionalizam svakako je ovdašnja „Omladina Justinova“, formirana pod partonatom vladike vranjskog Pahomija. Neko je negde doneo odluku da svaka eparhija mora da ima svoj SKOJ, pa je tako urađeno i ovde. No, „Omladina Justinova“ koja je na Učiteljskom fakultetu napravila nekoliko otvorenih tribina krajnje sumnjive moralne vrednosti, više ne postoji. Prema rečima Milana Mihajlovića, jednog od njenih aktivista, oni su sada udruženje građana koje deluje pod imenom Društvo „Otac Justin Popović“.
– Crkva neke stvari ne može da komentariše, ali ljudi okupljeni oko nje mogu. Imamo pravo da se zalažemo za hrišćanske vrednosti, koje i sami živimo. Imamo pravo da se borimo za svoj sistem vrednosti, a da se pritom ne bavimo drugima – kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima, „Justinovci“ su članovi „Srpske mreže“, u koju je povezano oko 30 nevladinih organizacija. U toj ekipi su i „Dveri srpske“, pa možda i „Obraz“. No, Mihajlović odbija svaku pomisao da u delovanju „Justinovaca“ ima esktremizma sa bilo kakvim predzankom.
Ako „Justinovci“ i nisu ekstremni, neke druge organizacije svakako jesu. Prema nekim izvorima, u Vranju postoji ogranak „Nacionalnog stroja“, koji je svoje delovanje ovde prilagodio lokalnim specifičnostima, pa je pre svega angažovan protiv Albanaca. Sve se za sada završava samo na grafitima. Uz sve vidljiviji „Obraz“, tu su i pripadnici „Srpskog oslobodilačkog fronta“ te članovi čisto nacističkog pokreta „Krv i čast“, koji je samo ogranak mnogo šire svetske organizacije. Da bi stvar bila u potpunosti lokalna, osnovani su i „Nacional-socijalisti juga Srbije“ koji su imali i svoj bilten, i koji jasno zagovaraju ideje izvornog nacizma. Tu su i „Svetosavski nacionalisti vranjskog kraja“, koji sebe nazivaju „Vukovi srbski“. Ima ih, dakle.
Prema rečima upućenih, najtvrđe nacionalističko jezgro u Vranju povezano je sa imenom Dejana Antića zvanog Srbin, trenutno studenta Pravnog fakulteta u Nišu. Antić je bio član „Omladine Justinove“, ali je, kažu, napustio organizaciju kao suviše meku za njegove ekstremne stavove. Kasnije je sa grupom prijatelja ušao u Srpsku radikalnu stranku, da bi i nju napustio posle sukoba Nikolić – Šešelj. Baš ta „grupa prijatelja“ i čini vranjsko jezgro „Obraza“, mada ovde deluju sporadično, jer je većina njih na studijama u Nišu. Na crkvenim omladinskim saborima, od kojih su njaveći pravljeni u manastoru Prohor Pčinjski 2007. godine i manastiru Lelić 2008. godine, ova grupa sebe predstavlja kao „Obrazovce“ sa juga Srbije.
Srpski, pa i vranjski desni ekstremizam gotovo isključivo vezan je za mlade ljude. Ako je srpska mladost zadojena idejama tvrdog šovinizma, koji ne preza ni pred čim u nameri da svoje ideje nametne celokupnom društvu, pitanje je – odakle to počinje? Prema nekim autorima, vranjska srednjoškolska omladina pravo je tle za sejanje „crnih“ ideologija, pa se osnovne „ćelije“ nekih od navedenih grupa zapravo zapravo nalaze u vranjskoj Gimnaziji. Direktor te škole,

GIMNAZIJSKA ĆELIJA

Dragan Ilić, smatra da je reč o izdvojenim slučajevima, „mada desničarenje već stiže ovde, ali nas ne dodiruje“.
– Nemam utisak da ima desničarenja koje bi bilo opasno po nas. Ne vidim postojanje neke ozbiljne organizacije, spremne da indoktrinira na duže staze – kaže Ilić.
Plodno tle za svoj ekstremizam mladi nalaze i u političkim partijama. Miting za odbranu Kosova, koji se pretvorio u „Kosovo za patike“, pokazao se samo kao najava budućih događaja, posle kojih Srbija postaje opasno mesto za strance, ali i za domicilno stanovništvo koje baš mnogo i ne haje za desne ideje i lidere. No, partije odbijaju svoju umešanost u čitavu priču. Šef lokalnog DSS-a Dejan Stanojević ocenjuje da u Vranju nema ekstremističkih organizacija, ali priznaje da su njegovoj stranci bliski ljudi okupljeni oko „Dveri srpskih“.
– Mi se protivimo zabrani „Obraza“ i „1389“, zato što je glupo da zbog pojedinaca budu zabranjene čitave organizacije – kaže Stanojević.
Ali, neko je ovde ipak doneo odluku da se emisija „Dveri srpskih“ emituje na TV Vranje, neko ovde nikako ne može da se navikne da Albance ne zove Šiptarima a Rome Ciganima, neko ovde finansira okupljanja po manastirima i tiribine koje šire otrovnu mržnju prema svemu nesrpskom ili nedovoljno sprskom. Generacije odrasle u Miloševićevom beznađu zato sada vide svoj trenutak – nema sile koja bi ih u tome sprečila. Nije, naravno, to pitanje mrzite li homoseksualce ili ne, i sviđa li vam se da stranci šetaju Srbijom. Pitanje je to elemetarnog određenja prema opšteljudskim vrednostima.