Vranjance, koji po ustaljenom „domaćinskom redu“, kupuju drva marta i aprila za narednu grejnu sezonu, možda bi trebalo da zainteresuje njihovo poreklo; u protivnom, svi smo saučesnici kad se grejemo „zdrva“
-Stanje u firmi – kaže naš izvor iz Šumskog gazdinstva Vranje (ŠG) – je haotično, a na terenu je alarmantno. Šuma se seče nekontrolisano od strane „šumske mafije“, šteta se meri desetinama miliona dinara, skoro da nema zaposlenog u ŠG, naročito inženjeri i rukovodeći kadar, koji po bilo kom osnovu nemaju krivičnu prijavu. Situacija je takva, da ne samo da je doveden u opasnost ekološki sistem Pčinjskog okruga, ne samo da se slučajevi sudski procesuiraju, ne samo da se preti otkazima i egzistencijom ljudi koji se bore protiv ove ekološke katastrofe, već su i njihovi životi ugroženi. Recimo, inženjeru Draganu Arsiću je radi odmazde zapaljen automobil u njegovom sopstvenom dvorištu, a inženjer i bivši direktor ŠG Slobodan Stojanović je dva puta teško pretučen od strane „N.N. lica“. Ali, ljudi se plaše da javno govore, nije samo posao u pitanju, već i glava.
23 MILIONA
„Vranjske“ su u nekoliko navrata pisale o teškim zloupotrebama i krađama u ŠG Vranje, ali je, bar za sada, sve ostalo bez sudskog epiloga. A podaci su zaista zastrašujući, u slučajevima, kako naš izvor kaže, organizovane krađe državnih šuma od 2007. godine do danas.
Slučaj „Petrova gora“ – komisijskim zapisnikom br. 2542 od 07. septembra 2007. godine, evidentirana je krađa 5.146 stabala bukve, ili 4.695 kubnih metara drveta; šteta – 6.985.778 dinara.
-Stvarne štete – kažu izvori „Vranjskih“ – na terenu su nekoliko puta veće, jer je komisija merila na samo nekoliko lokacija i samo panjeve od sveže posečenih stabala. Prema procenama nezavisnih šumarskih stručnjaka, pokradeno je preko 15.000 bukovih stabala. Na primer, količinu pokradene šume sa potpuno ogoljene površine od oko 30 hektara u odeljenjima 87, 88 i 89 komisija uopšte nije merila, jer je ta površina „slučajno“ zahvaćena požarom baš u danima kada je radila komisija.
Šta više, šumokradice su sa svojih pet privatnih buldožera divlje probili oko 10 kilometara šumskih puteva. Petrova gora, do pre par godina prekrivena gustim, stogodišnjim bukovim šumama, sada je samo golet.
Sledi slučaj „Surdulica“: utvrđena krađa 1.569 kubnih metara drveta bukve – šteta 4.079.557 dinara.
Interesantan slučaj – „pošumljavanje preko NIP-a“: evidentirana šteta 3.038.368 dinara.
-Ovde je – kaže izvor „Vranjskih“ – država finansirala pošumljavanje, a ono je fiktivno uvećavano. Tako su izvršioci zarađivali novac najpre od krađe šuma, pa onda od pošumljavanja tih istih ogoljenih površina.
Slučaj „Oblik“ je, kažu izvori, najbrutalniji i najkriminalniji, zbog čega je organizovan čak i pokušaj ubistva. Vodi se nekoliko sudskih procesa i svi, kažu sagovornici, tapkaju u mestu. Evidentirana je krađa 4.134 stabala bukve, a šteta se procenjuje na 2.838.969 dinara.
-Međutim – kažu poznavaoci – evidentirano je samo 10 posto površine; na rejonu Oblik, prema procenama stručnjaka, pokradeno je više od 30.000 stabala bukve. Ovde je bilo i falsifikovanih zapisnika, i pretnji otkazima, i premeštanja na druga radna mesta, ali je najdrastičnija posledica paljevina automobila inženjeru Draganu Arsiću, u dvorištu njegove porodične kuće. Inženjeru Djorđu Djorđeviću, koji je odbio da potpiše „naštimovani“ zapisnik, preti se otkazom.
U slučaju „Zarbinska reka“, evidentirana je krađa 830 stabala bukve, u vrednosti 1.969.415 dinara. Pa slučaj „Vladičin Han“, 1.511.849 dinara, pa „A.D. Masurica“ – šteta 1.115.184 dinara. Ovaj je slučaj specifičan, jer je u presudi Opštinskog suda u Surdulici konstatovana samo šteta, bez utvrđivanja krivaca; šuma je, valjda, samu sebe sekla. Sledi slučaj „Autopromet – Aleksandrovac“, prema presudi Trgovinskog suda u Leskovcu, šteta je 945.700 dinara. U ovom slučaju rađeni su putevi na mestima koja uopšte nisu bila predviđena tenderima, a ispostavljeni računi su više nego duplo veći od predračuna ugovorenih radova.
Slučaj „Stari Glog“ je takođe poseban – naime, po tužbi privatnog lica V.T. sud je presudio da mu se isplati šteta 339.539 dinara, plus kamata i sudski troškovi.
-Smišljeno – kaže jedan od naših izvora – po nečijem nalogu, pravljen je put od strane ŠG Vranje kroz privatnu šumu, pa će pored sudske odštete, V.T. dobiti i besplatno izgrađen put kroz njegovu šumu i prihod od prodatih drva sa trase puta.
Sa ovim slučajem, šteta dostiže cifru od 22.824.459 dinara. I to ono što je evidentirano. Ono što nije, pričaju gola brda.
DOMAĆINSKI RED
Ali, ni tu nije kraj. Upravo je u toku slučaj „Karpina“, jedinica koja je po popisu iz 2000. godine obuhvatala hrastove šume na površini od 2.188 hektara.
-Preko 70 posto tih šuma – kaže jedan od izvora – je u poslednjih par godina nestalo u krađama. Tri puta su organizovano podmetani šumski požari, posle kojih su donošena rešenja, po dobro osmišljenom planu, o takozvanim „čistim sečama“. Ovog trenutka, seče se šuma na površini od 320 hektara.
Takođe, planinski masiv „Kukavica“ sa preko 22.000 hektara šuma u državnom vlasništvu, do skora biser prirode sa najkvalitetnijim bukovim šumama u Srbiji, sada je iskasapljen i unakažen krađama i divljačkim sečama, i većim delom je obrastao u korov, divlje kupine, maline, koprivu…
I najnoviji slučaj – „Bosilegrad“ – gde je u rejonu Kostreševce ove godine pokradena velika količina bukovog ogrevnog drveta iz državnih šuma. Kako je to moguće?
-To je ustaljeni sistem – kaže izvor „Vranjskih“ – verovatno je ponovo rađeno uz pomoć papira za „privatne šume“, kao u slučaju „Zarbinska reka“.
Pa neko, dođavola, mora sve to da radi, i papirima pokrije! Ko je to?
Izvori „Vranjskih“ su vrlo oprezni u definisanju krivaca. Ne navode imena, ali pominju „spregu“ Republičke šumarske inspekcije, njene ispostave u Vranju, i određenih inženjera, pravnika i šumara u ŠG Vranje.
-I posle svega – kažu sagovornici – Republička inspekcija nije podnela ni jednu jedinu krivičnu prijavu protiv počinilaca ovakvog pustošenja šuma. Naprotiv, podnosi ih protiv onih koji to razotkrivaju, a „mafija“ se, kažu, koristi i klasičnim sredstvima – pretnjama, paljevinama, „sačekušama“…
-Bez obzira – okončava priču izvor „Vranjskih“ – da li organi gonjenja vrše svoj posao kako valja, „šumsku mafiju“ možete prepoznati u svakodnevici – kupovina stanova u Beogradu, i dalje, kuća, skupih automobila…
Vranjance, dakle, koji po ustaljenom „domaćinskom redu“, kao da ih ne interesuju preča posla, kupuju drva marta i aprila za narednu grejnu sezonu, možda bi trebalo da zainteresuje njihovo poreklo. U protivnom, svi smo saučesnici kad se grejemo „zdrva“.
VESNA STEVANOVIĆ
NA PREDMETIMA SE INTENZIVNO RADI
U Okružnom sudu u Vranju procesuiraju se dve prijave; prva prijava je protiv pet lica. Postupak je u fazi istrage zbog osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo pronevere. Već je mnogo urađeno u postupku, predloženo je saslušanje velikog broja svedoka i na predmetu se intenzivno radi. U drugom predmetu, po zahtevu OJT sprovedena je istraga; pre nekoliko dana tužilaštvo je vratilo spise istražnom sudiji na dopunu istrage, zbod određenih kontradiktornosti u dokumentaciji koja je dostavljena sudu – kaže portparolka Okružnog suda.
ČE GEVARE
-Naravno, za potvrdu ili demanti ovih informacija – kažu izvori „Vranjskih“ – morate se obratiti direktoru ŠG Vranje, Zvonimiru CVETKOVIĆU, jer riba se oseća od glave. Direktor je, pak, iznenađen informacijom da je Slobodan Stojanović dva puta pretučen, jednom na terenu, po pretpostavkama izvora, od strane izvesnih kolega, drugi put u klasičnoj „sačekuši“ u ulazu zgrade u kojoj živi.
-Video sam se čovekom – kaže Cvetković – on kaže, niz stepenice pao. Što se tiče krivičnih prijava, podneli smo ih protiv dva inženjera i jednog tehničara, ali ne bih o imenima. Već ste pisali o tome, a i ne želim da utičem na sudstvo. Uostalom, to je bilo pre mene, a sada takoreći i nema krivičnih prijava.
O „sprezi“ rukovodstva ŠG Vranje sa inspekcijskim organima iz Beograda, Cvetković smatra da „nije lepo da se priča“.
-Kako bih ja – pita Cvetković – mogao da budem u nekakvoj sprezi sa organima koji su mi nadzorni? Drugo, inspekcija radi svoj posao, ja svoj, ja sam na čelu dela preduzeća, i taj koji me optužuje može da pokrene postupak protiv mene. Za sada, koliko ja znam, nema krivičnih prijava protiv mene, a da li će ih biti, to niko ne može da zna.
-Ja znam – tvrdi Cvetković – ko protežira te priče, jer uvek u ŠG postoji par ljudi koji ga ruše. Postoje Če Gevare, koje ne vole da rade.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.