Narodni predstavnici, pod uslovom da su u parlament ušli siromašni kao crkveni miševi, izašli su puni kao brodovi – prosečna poslanička godišnja zarada nije manja od milion dinara, a pritom državu koštaju još najmanje toliko
Pčinjski okrug je u Skupštini Srbije od demokratskih promena 2000. do danas predstavljalo 17 ljudi, a da je njihov rad ostao skoro pa neprimetan običnim građanima. Ali, bez obira šta i u čije ime radili, može se reći da je svako od njih u finansijskom smislu izuzetno dobro prošao, čak toliko da je zapanjenost osnovni način percepcije podataka o njihovim zaradama i troškovima. Do 2004. godine sve se odvijalo pod velom tajni, a onda je javnost, malo po malo, saznala kakvim su sve mogućnostima za zaradu poslanici izloženi, ali i o tome na koje su oni te mogućnosti koristili. Ipak, tek zbirne cifre njihovog troškovnog učinka zapanjujuće su – milioni su u igri, što za troškove, što kao čista zarada, pa se javnost sa pravom pita – ljudi, da li je to moguće? Nažalost, narodni predstavnici, pod uslovom da su u parlament ušli siromašni kao crkveni miševi, otuda su izašli, ako su izašli, puni kao brodovi – prosečna poslanička godišnja zarada nije manja od milion dinara, a državu, zapravo poreske obveznike, koštaju još najmanje milion dinara. I pored pokušaja države da se ovoj brzoj i ničim izazvanoj zaradi stane u kraj, i pored vidljivih rezultata tih napora, ipak se može jasno reći da u državnoj službi ne postoji kvalitetnije mesto za mlaćenje para od mesta narodnog poslanika. Za sve one koji ne veruju u ovu konstataciju, tu su zbirne cifre koje su pokakad zaista neverovatne, ali sasvim jasno odslikavaju šta to, u finansijskom smislu, znači danas u Srbiji biti narodni poslanik.
DOSTUPNOST INFORMACIJA
U srpski parlament 2001. godine, posle decembarskih izbora 2000 godine, u vreme prelazne vlade, ušli su Dragan Janjić iz DS-a, Marina Stamenković iz DSS-a, te radikal Slobodan Janjić i socijalista Borivoje Stanimirović. Za njihove plate nema nikakvih podataka, ali je, recimo, u to doba predsednik vranjske opštine Miroljub Stojčić imao platu od oko 13.660 mesečno, po tadašnjem kursu oko 2.732 evra za godinu dana. Nije van pameti da su poslanici tada mogli da zarade bar 5.000 evra na godišnje, plus dnevnice i troškovi prevoza. Javnost je potpuno obaveštena o primanjima poslanika, ali i njihovim troškovima, tek kada je donet Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, usvojen negde u jesen 2004. godine. Te godine na vlast je došla koalicija na čelu sa DSS-om, a iz Pčinjskog okruga u Skupštinu ulaze Milan Nikolić iz SPS-a, Dragan Petrović iz G17 plus, radikali Dragoslav Milković iz Trgovišta i Nenad Mitrović iz Bujanovca, kao i DSS predsednik SO Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Posle formiranja Vlade, poslanik postaje i izvesni Branislav Tošić, deesesovac iz Preševa, a nešto kasnije i njegov stranački kolega Zoran Stojanović iz Vladičinog Hana, umesto pokojnog Milutina Pešića iz Surdulice. E, tu počinju i teške i ničim kontrolisane zloupotrebe, koje do danas nisu ni procesuirane, niti javno žigosane. Dakle, samo za putne troškove u prve tri godine mandata, od 2004. do prve polovine 2007. godine, narodni poslanik Dragoslav Milković Srbiju je koštao 4,66 miliona dinara, plus plata od 75.000 dinara, i paušale od 30.000 dinara, pa dnevnice koje godišnje nisu bile manje od 200.000 dinara. Ukupno, Milković je Srbiju za svoga trogodišnjeg mandata, i to bez mogućnosti da i po prestanku mandata šest meseci prima poslaničku platu, Srbiju koštao neverovatnih 9,04 miliona dinara, jer je kao lična primanja inkasirao 3,78 milion dinara, uz još 600.000 dinara na ime dnevnica. On, nažalost, nije usamljen slučaj. Njegov stranački kolega Nenad Mitrović za isti period ima troškove putovanja od oko 4,5 miliona dinara, a pod uslovom da je zaradio koliko i Milković, mada se čini da je on naplatio i koju dnevnicu više, ukupan trošak poreskih obaveznika za ovog radikala bio je oko 8,8 miliona dinara. Sledi čovek čijom je neopreznošću čitava stvar i procurela u javnost, Dragan Petrović, vranjski ekspert uz G17 plus. Valja se setiti, njegov trošak od 1,5 miliona dinara za prevoz 2005. godine uzdrmao je Srbiju i uveo kakav – takav red u poslaničku potrošnju benzina. No, on ni po čemu nije bio izdvojen slučaj u „legalističkoj“ vlasti Vojislava Koštunice, koja je svojim ljudima plaćala i šakom i kapom. Tako je Petrović samo po osnovu utrošenog benzina od Skupštine za tri godine naplatio 3,7 miliona dinara, što uz već tradicionalnih 4,38 miliona lične zarade po raznim osnovama čini ukupan trošak od oko 8,08 miliona dinara. Nešto skromniji bio je socijalista Milan Nikolić, koji nije primao platu u Skupštini, pa je zaradio samo 42 paušala od oko 30.000 dinara, što ukupno iznosi 1,26 miliona dinara, pa je realno pretpostaviti da je sa dnevnicama njegova skupštinska zarada za trogodišnji period iznosila oko dva miliona dinara. Za prve dve godine mandata Nikolić je naplatio putne troškove od oko 1,7 miliona dinara pa se, ako je nastavio tim tempom, a nije bilo razloga da bude drugačije, može reći da je on po pitanju benzina građane koštao oko 2,5 miliona dinara, što daje ukupnu cifru od oko 4,5 miliona dinara u tom mandatu. Ni ostali slučajevi, poput Tošića i Stojanovića, nisu nezanimljivi, jer i njihove zarade i troškovi sigurno prelaze osam miliona dinara za mandat, ali su oni nekako skrajnuti od očiju javnosti, što ih, sa druge strane, ne čini manjim dobitnicima.
No, to je bilo kako je bilo, a onda je nastavljeno u nešto drugačijem tempu. U drugoj polovini 2007. godine, u vreme druge Vlade Vojislava Koštunice, u Skupštinu Srbije pored starosedeoca Nikolića, ulaze još i radikal Predrag Stošić i demokrata Goran Stefanović, uz Rizu Halimija iz Preševa. Ovde je situacija nešto manje alava, ali poslanici jednostavno koriste sve mogućnosti koje im je zakon ostavio, pa su njihovi troškovi i zarade i dalje astronomski, bez obzira na nešto primetniju nameru nekih od njih da baš direktno ne bodu oči cenom svoga rada.
Najveće putne troškove, koji su problematični iz raznih razloga, za prvu polovinu 2007. godine naplatio je radikal Stošić, 400.974 dinara, iza njega je Stefanović sa 220.831 dinar, dok Milan Nikolić ima troškove od 123.971 dinar. Skupština je formirana 14. februara, ali nije radila do 7. maja, kada je nakratko predsednik bio Tomislav Nikolić. Dakle, može se reći da je zvanično počela sa radom u julu, pa ostaje nejasno na šta se odnose ovi putni troškovi. No, bez obzira na sve, može se reći da je Stošić za godinu dana potrošio oko 900.000 dinara na benzin, Stefanović oko pola miliona, dok je Nikolić, po običaju, bio skromniji i koštao svega oko 300.000 dinara. Zarade su im bile različite – Nikolić je inkasirao samo 330.000 dinara paušala, plus redovnih 200.000 za dnevnice, što je cifra koja je ovom prilikom uzeta kao reperna za sve poslaničke dnevnice u svim godinama, mada je ona u najvećem broju slučajeva veća najmanje 30 odsto (Stošić je, recimo, u prvoj polovini 2007. godine inkasirao 577.000 dinara na ime dnevnica). Dakle, Nikolić ima ukupan trošak od oko 530.000 dinara. Stošić je bio na stalnom radu u Skupštini, pa je zaradio oko 1,15 miliona za platu, ili sa dnevnicama oko 1,35 miliona dinara. Stefanović u Skupštini prima platu kao samostalni delatnik, i ona iznosi oko 80 odsto od poslaničke plate, što je u ovom slučaju oko 60.000 dinara, ili za 11 meseci 660.000 dinara, sa dnevnicama oko 860.000 dinara. Dakle, u toj turbulentnoj 2007. godini Stošić je Srbiju koštao 2,2 miliona dinara, Stefanović 1,35 miliona dinara, dok je Nikolić potrošio 830.000 dinara. Ovim ciframa treba dodati i prvu polovinu 2008. godine, kada su poslanici zaradili, aproksimativno, pošto nema zvaničnih podataka, najmanje po 280.000 dinara, na ime dnevnica i paušala. Uz to, Stošić je inkasirao 430.000 dinara plate, Stefanović 360.000, uz putne troškove koji su iznosili najmanje po pola miliona za obojicu, opet daje milionske cifre. Po toj računici, Stošić je u prvoj polovini 2008. godine potrošio 1,21 milion dinara, Stefanović 940.000, dok je Nikolić, uvek nešto manji potrošač benzina, imao prosek od oko 680.000 dinara.
Da su oni ostali poslanici, Stošić bi bio njaveći poslanički trošadžija, ako bi nastavio „posao“ istim tempom, jer ispada da bi za tri godine inkasirao čak više novca i od neprikosnovenog Milkovića! Kao narodni poslanik sa stalnim mestom boravka u Vranju vodio se tada i Beograđanin Nemanja Šarović iz SRS-a, isključivo da bi naplatio veće putne troškove.
SLEPA POSLUŠNOST
I naredna godina bila je izborna, pa su u Skupštinu, pored starosedelaca Nikolića i Stefanovića, 11. juna 2008. godine ušli i novosrbijanac Radoslav Mojsilović iz Vranja, radikal Dragan Stevanović iz Surdulice i predstavnik južnosrpskih Albanaca Riza Halimi. Za nijh je bar lako, jer je njihov trošak pod kontrolom od prvog dana. Mojsilović je poslanik već 14 meseci, i za to vreme zaradio je 1,47 miliona na platu i paušale, dnevnice su mu u to vreme, aproksimativno, bile oko 230.000 dinara, što je ukupno oko 1,7 miliona dinara. Istu toliku zaradu imaju poslanici Stevanović i Halimi, Nikolić je ostao na paušalu i dnevnicama, što iznosi oko 650.000 dinara, dok je Stefanović zaradio sveukupno 1,1 milion dinara. Putni troškovi u ovom mandatu bitno su smanjeni, i poznati su za prvu polovinu 2009. godine. Ako se uzme da su poslanici iste troškove puta imali i u drugoj polovini 2008. godine, ispada da je Stefanović imao ukupne troškove prevoza od oko 900.000 dinara za godinu dana, Nikolić oko 500.000, Mojsilović oko 600.000 dinara, Stevanović oko 740.000 dinara i Halimi oko pola miliona dinara. U konačnoj sumi, ovaj saziv Skupštine Srbije građane košta oko 9,5 miliona dinara, i to Stefanović, Mojsilović i Halimi sve ukupno po oko dva miliona dinara, Nikolić oko 1,15 miliona dinara i Stevanović 2,24 miliona dinara.
Sve u svemu, biti poslanik je izuzetno lukrativno zanimanje, što se znalo i ranije, ali je sada potvrđeno ovim zaista impozantnim zbirnim ciframa. Anomalijama srpskog društva, dodata je i ova – biti poslanik više nije čast, niti ozbiljan posao, nego prilika za odličnu zaradu, za koju je od svih osobina dovoljna samo slepa partijska poslušnost. Zato Srbiji i ide kako ide – kada su najbolji među nama ovakvi, kakvi li su tek oni drugi, obični i ni po čemu istaknuti ljudi?
TOP LISTA
(bez obzira na dužinu trajanja mandata)
POSLANIK UKUPAN TROŠAK ČISTA ZARADA
Dragolav Milković (SRS) 9,04 miliona din. 4,38 miliona din.
Nenad Mitrović (SRS) 8,8 miliona din. 4,5 miliona din.
Dragan Petrović (G17) 8,08 miliona din. 4,4 miliona din.
Milan Nikolić (SPS) 7,16 miliona din. 3,81 miliona din.
Goran Stefanović (DS) 4,3 miliona din. 2,5 miliona din.
Predrag Stošić (SRS) 3,41 miliona din. 2,86 miliona din.
Dragan Stevanović (SRS) 2,42 miliona din. 1,7 miliona din.
Radoslav Mojsilović (NS) 2,1 miliona din. 1,7 miliona din.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.