Složenice, kurjak i serenada

Eko Taxi Vranje

Složenice, kurjak i serenada

-Kako je dobro videti te opet! Novinare, to su ti „Novi fosili“. Ja tako, slušam muziku, ne mogu da čitam knjige, obnevideo sam, da li je od onu ozonsku jamu, da li je od svinjski grip, nisam pametan, tiki, oslepe; i tako, slušam si muziku, a tamo sve čuješ, isto kao da čitaš knjige, samo poviše uživaš, i u note i u fusnote.
-Evo, maločas ču hit „Evo me, moji stari drugovi“ – Sinan Sakić – i odma se nacrtam u kafanu, pred fajront. Aj novinare, so pijafte, posle nema, as mo kar pa bašal. Nego, zapriča ti za ove pesme što slušam, u svaku se nađem, ili ja, ili neki od moji drugari. Eto, pre neki dan došo mi onaj zli vuk sa Oštrog Grebena, vije kao gladan kurjak („kurjak“, to mi je posle „serenada“ najomiljenija složenica), i žali mi se – koalicija me, kaže, smeni, a taman sam počeo da pravim političku karijeru. Ma, reko, ne sekiraj se, „Ostala si uvijek ista“ – Mišo Kovač. A oni su „U prolazu“ – Meri Cetinić.
-I tako… Sad kao ne pijem, pa se tresem kao prvoborac. Ali, kao… samo, nemoj na nikoga da kažeš, žena mi će čuje. Pa li žena me odvede da me leči od alkohol, kaže, ne smeta mi što piješ, i što b`zdiš kao kazanica, ali ni tako smrdljiv ne ispunjavaš bračne dužnosti. Ti si pi, niko ti ne brani, al` nemoj sutra da čuješ ovo i ono za mene, a sve će je istina!
-I odemo mi tamo, a oni lečiv svi, i ko pije i ko ne pije, žena mi samo trepka kao koza na grmljavinu. Što će ona ovde? I pita me onaj doktor – pijete li? Reko, cvrsto! Pa kolko to cvrsto, pita doktor. Pa reko, kolko ima. Kako to, kolko ima, skina doktor cvikeri pa me gleda kao da sam marsovac. Pa tako, reko, kolko ima – ako ima dva deci, ja popijem dva deci; ako ima dva kila, popijem i dva kila… A kam` sreća da ima poviše, i da je leto. Zašto baš leto, pita doktor, što fali na ostali godišnji doba za pijenje? Pa zato, reko, dan podugačak, poviše mož` da popiješ.
-Ooo, ooo, poče onaj doktor da se faća za glavu, da skube kosu. Pa kako prevari ovu krasnu ženicu da pođe za tebe, arhipijanduru?! Pa ne znam, doktore, reko, da ti ispričam kako sam se oženio. Sedimo tako u kafanu, lokamo, ja padnem u men… meh… ma, znam da je neka holija, i posle cisternu konjak, padnem u žal za mlados`, i život. Što, reko, još može da me snađe? Finansijski sam propao, tatko me namava iz kuću, brat me oleši s držalje od sekiru, sestra me tuži na sud za neku njivu! Što još može da mi se desi? Kad ti oni izbuljiše belci – što mož` te snađe?! A šlog?! A infrakt?! Nego, ti da se ženiš! S užu familiju si u atomski rat, na državnu vlast si opozicija, ako te žena ne opravi, ni bog neće!
-Čekaj be, reko, preko četeres godine imam, alkoholičar sam, koja mene će me uzme? Ne se ti sekiraj, kažu oni, našli smo jednu u Karadnik, i ona ostala, sve smo ugovorili, samo da idemo u proševinu. Al` nemoj si jebeš mater pa tamo da se nadrviš kao govedo, pa da ispadne „salidžajska rabota“, kao onaj Cig… ovaj, neki Rom Salidžajko što je sve tako neke rabote planirao, nekakvi biznisi, pa ništa od nji, evo ga sad, što će kude će, učlanio se u jednu srpsku patriotsku stranku, i mete sokaci.
-Dobro, reko, ovo nigde ne vodi, aj da se ženim, nema ko ni da mi skuva, ni da me opere, za jaribaš će se pitamo… Odvedoše me u Karadnik, u proševinu, sve ugovorili, i oni bivoli, domaćini, jedva čekaju da se otkače od snašče; a snašče, četeres i nešto godine. Gledam, pa se molim, e ga nije junferica, ono kao oputa, ne mož` s pneumatski čuk da otkukaš, a kamoli s ovaj moj ratluk, tolko je tvrd.
-Sofra, sve po red. Salate, samsa, gibanice, čorbe, meze, pa đuvečka, pa pečenje, ja ulazim, kao oslobodilac, imate li devojku za udaju?! Imamo, imamo, kako nemamo, svi šeniv kao kutriki. Što, zete, će popiješ? Pa, reko, ja ne pijem, ali ako imate sok od malinu, mož` se dogovorimo. Iznosiše bre ono meze i jedenje, moji navodadžije si počnaše sve po red, rakiju, pa vino, na mene zalci mi u grcman zastanujev. Ama, zete, pa li popi nešto, posebna je prilika, ne be, ne, ja ne pijem, a ljige dovde.
-Bog da pomože, u neko vreme se javi neko nane, tamo iz ćošak, ima jedno stodeset godine, ja je nisam ni primetio. Da ga jebu, kaže, u takvoga zeta što ne pije! Deca, rasturajte vi ovo! A ja pa kad se usprči, nane za srce me uapa.
-Koj mori ne pije?! Daj ovam`, ja da vi pokažem kako se pije! Pa udri kao nezdrav, drugari me iznesoše u položaj „ždral“, ruke ovako kao krila, a noge po zemlju krrrr! Ali, isprosi devojku, alal neka je na ono nane.
-Daklem doktore, reko, znala je za kakvoga se odava, i nemoj ona da ti prodava muda za bubrezi!





  • Ostavi komentar