Kada je shvatila da nije Rubinštajn, kakvo mesto u njenom životu zauzima vruća kada, a kakvo hladan tuš, šta duguje vranjskom mentalitetu, zašto život počinje u tridesetoj, zbog čega misli da je njen muž pomalo lud i blesav, kako uči da pravi mozaike, o „Harliju“, Teksasu…
Kada vidite Snežanu Puljević među njenim učenicima nikada nebiste pogodili da ona nije jedna od njih. Onako sitnoj, sa dečačkom frizurom nikada joj ne bi dali toliko godina koliko ona ima i ne bi vam bilo ni na kraj pameti da je već postala majka dvoje dece. A kada je upoznate malo bolje, čujete njena razmišljanja i saznate šta je sve u životu interesuje, tek ćete se tada kompletno zbuniti.
VRANjSKE: Profesorka ste klavira, šta je to što najviše volite u svom pozivu?
PULjEVIĆ: Mnogim ljudima muzika ništa ne znači. Postoje i oni koji je ne razumeju ili ne vole ili muziku slušaju samo iz navike, zabave… Muzika je moja strast. Ono što najviše volim, a što mi moj poziv dozvoljava, je da mlade, čiste i naivne dečje duše „zarazim“ tom ljubavlju prema muzici i da, ako je moguće, postignem da im muzika postane bar deo života, ako ne i sam život.
KAFA SA MEDOM
Da li biti majka dvoje dece znači i neka odricanja što se tiče karijere?
– Ja ne mislim da sam imala karijeru u pravom smislu te reči. Moja karijera su klinci koji su prošli ili će proći kroz moju učionicu i iz nje izaći kao dobra i „školovana publika“, poznavaoci i zaljubljenici u muziku. Mislim da ću to moći čak i kao majka dvoje dece. Što se odricanja tiče, biti majka za mene znači potpuno žrtvovanje mnogih stvari ne samo karijere. Iskreno, meni je ta žrtva u životu jako prijala.
Nedostaje li vam aktivno sviranje, nastupi?
– Nastupi su mi jako nedostajali do jednog trenutka u kome sam shvatila da nisam Rubinštajn, čak ni jedna od mnogobrojnih zvezda na nebu svetskog pijanizma, već samo još jedan u okeanu običnih učitelja klavira. Ali nekako sam to razgraničila vrlo brzo i od tada nisam više sanjala o koncertiranju po svetu, snimanju ploča i putovanjima, što me potpuno pokrenulo u onom drugom pravcu – da se posvetim pedagogiji. Naravno, to nije bio razlog da prestanem sa aktivnim sviranjem, čak sam počela da se bavim i nekim drugim vrstama muzike i proučavanjem te umetnosti na neke alternativnije načine, ali ovoga puta više za sebe i neki uži krug prijatelja.
Kada bi trebali da opišete sebe u nekoliko rečenica u čemu leži vaša snaga i energija, to bi bilo…
– Racionalnost, odgovornost, optimizam, posvećenost.
Šta vam pomaže da, kada recimo imate loš dan i kada ste bezvoljni, to pregurate?
– Ranije je to bila vruća kada u „Stacionaru“ uVranjskoj Banji, a sada je šetnja po šumici blizu koje živim, ili nes kafa sa medom koji mi ekspertski napravi moj muž. Mada, mislim da je hladan tuš najbolje rešenje za takve situacije.
Kako se vama čini vranjski mentalitet? Da li biste ga, bar malo, promenili?
– Vranjski mentalitet me je mnogo, mnogo puta naterao da razmišljam o nekim jako važnim stvarima u životu. Ja ga uopšte ne bih menjala, ne zato što je to potpuno nemoguće, nego iz zahvalnosti!
Da li se nešto promenilo u vašem životu od kada ste u braku?
– Jedan album grupe Darkwood Dub se zove: „Život počinje u tridesetoj“. Kod mene se taj početak tridesetih nekako poklopio sa brakom i moj odgovor na ovo pitanje bi bio baš takav: život je počeo i sve se promenilo.
Šta ste pomisli kada ste svoga, sada, supruga videli prvi put u životu?
– Prvo nisam pomislila ništa, onda sam pomislila da je malo lud i blesav i najzad shvatila da je upravo on ono što mi ustvari treba usred svih mojih tada ozbiljnih i neozbiljnih problema u životu.
KRSTARENjE DRUMOVIMA
Kako se među vama rodila ljubav, čime vas je on osvojio?
– Svojom duhovitošću i hrabrošću. Zvuči klasično, ali mi smo se od samog početka zaista razumeli kao da se vekovima znamo.
Koje su osobine koje naviše cenite kod muškaraca?
– Nezavisnost, odlučnost, duhovnost, osećajnost, smisao za umetnost, avanturizam…
Pored muzike, koja su još vaša interesovanja?
– Film i pozorište, strani jezici, strip, fotografija, a u poslednje vreme čitam puno o tehnici pravljenja mozaika i spremam se da probam da napravim jedan. Naravno, moram da spomenem i kuvanje jer sam i tom umetnošću počela ozbiljno i aktivno da se bavim.
Kada gledate na budućnost? Zašto ste odlučili da odete u drugi grad i tamo nastavite život?
– Nekako o tome nisam morala da odlučujem, već sam samo sledila svoje srce i osećanja i zato sam sada tu gde jesam. A o budućnosti skoro da i ne razmišljam.Više se trudim oko sadašnjosti, da je učinim lepom, prijatnom, raznovrsnom, sadržajnom…
Kako vidite sebe za dvadeset godina?
– Kao baku u farmerkama i starkama, sa slušalicama na ušima, kako na nekom „Harliju“ krstarim drumovima Teksasa.
Da li vam se dogodilo da nekada svojom intuicijom osetite neke situacije u budućnosti?
– Nikad na to nisam obratila pažnju… možda jesam, ne znam, ali mislim da do sad nisam nikad ništa predvidela.
Kako se relaksirate?
– Relaksira me priroda, reka, šuma, tišina, samoća. Druga i malo dostupnija varijanta relaksacije su mi: bioskop, dobar koncert ili odlazak kod Kineza na klopu.
Šta smatrate najbitnijim kada je u pitanju odevanje i uopšte fizički izgled jedne žene?
– E tu sam old school i klasičarka. Ne volim vulgarno odevanje, dekolte, čipku i minjake, štikle od dvadeset santimetara, dugačke nokte, ni polivanje parfemom. Mislim da svaka žena najpre mora da bude negovana, a to znači, ništa ispucali krajevi na kosi, ništa poluoguljen lak na noktima, brkovi, popucale pete, ne daj Bože dlakave noge… Kad je žena negovana, onda dolazi to da ona ima svoj fazon i da taj fazon ume da nosi zajedno sa svojim duhom. Kada sve to postoji, onda je to prava stvar.
Čime ste trenutno zaokupljeni?
– Trenutno sam najviše zaokupljena decom i privikavanjem na razne nove situacije u našoj porodici: polazak u vrtić, moj novi posao, nove obaveze svih ukućana, nove navike i drugačija organizacija u svakom smislu. A u pozadini je uvek neka bajka, „Kolibri“ ili pravljenje kolača od testa.
PROFIL
Snežana Puljević (1974, Vranje) je nakon srednje muzičke škole, diplomirala klavir na Fakultetu muzičkih umetnosti u Prištini. U ovdašnjoj muzičkoj školi, kao profesorka klavira, radila je 12 godina. Trenutno je zaposlena u Muzičkoj školi u Aranđelovcu. Udata je za Branislava sa kojim ima Magdu i Vidu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.