Na meti prisluškivanja su supružnici, deca, rodbina, zaposleni, političari. U vlastitim istragama građane ne sprečava činjenica da time krše zakon. Prodaja prislušnih uređaja nije zakonski kažnjiva, ali korišćenje jeste
Možda vas neko špijunira. Baš u ovom trenuku. Dok čitate „Vranjske“. Uzalud se okrećete unaokolo i proveravate. Tehnologija je otišla daleko. U vašu intimu i tajne prodire se minijaturnim čudima tehnike.
Čovek koji nam se u telefonskom razgovoru predstavio kao Saša, a nedavno je u jednom broju naših novina objavio sedam oglasa za prodaju „špijunskih“ uređaja, nije želeo da troši mnogo reči na objašnjavanje o tome šta prodaje. Uputio nas je na svoj veb-sajt www.balkanskispijun.com.
– Pa, ok… Ali da li ste vi iz Vranja i kako to mogu nabaviti?
– Ne, ja sam iz Beograda. Oglašavamo se širom zemlje. Naručuje se pouzećem, šaljemo opremu i autobusom. Pogledajte naš katalog i odaberite šta vas interesuje ako odgovara cena – ne želi da duži Saša.
BALKANSKI ŠPIJUN
Brže-bolje proučavamo ponudu (vidi okvir). No, zanimljivo je još i da Saša na svojoj internet stranici objašnjava da na ovaj način želi da edukuje ljude, jer u ovoj zemlji „vlada neinformisanost, bojazan, pa i pomalo primitivno razmišljanje“ glede korišćenja uređaja koje nudi.
– Svaki od uređaja namenjen je preventivi i pomoći radi utvrđivanja činjenica na koje sumnjate u okviru svoje privatnosti, kao što su pronevera od strane vaših zaposlenih, neverstvo bračnog partnera, sprečavnaje neželjenih postupaka dece – napisao je Saša na svom sajtu.
Ilija Čvorović, čuveni Balkanski špijun u tumačenju Danila Bate Stojovića, može se, dakle, komotno nazvati pionirom obaveštajne delatnosti, samo što on nesrećnog Jakovljevića nije uhodio zarad ličnih interesa. Čovek je, jednostavno, branio zemlju, kao što sada, otkrivanjem neprijatelja, čine političari i slični. Ali, vratimo se u Vranje.
Jedan lokalni, penzionisani obaveštajac, pod velom anonimnosti poziva građane na oprez.
– Kako sam se nakon penzionisanja pomalo interesovao za tajni audio i video nadzor, znam da bi mnogi Vranjanci trebali da budu oprezniji kada prihvataju poklone, čak i od supružnika, jer se minijaturne kamere i prisluškivači često skrivaju u satu, šibici, upaljaču, hemijskoj olovci, digitronu… Kako bi supružnika uhvatili na delu sa ljubavnikom ili ljubavnicom, neki ljudi odavde posežu za postavljanjem raznih uređaja na više mesta u svom domu. To, doduše, nije česta pojava, ali iz ličnog iskustva znam za poneki primer. I vlasnici nekih kafića i butika kamerama nadziru ponašanje svojih zaposlenih, negde ček i gostiju, a da ovi to i ne znaju.
Valja biti na oprezu. Mikrosnimači danas imaju oblik predmeta koji su u svakodnevnoj upotrebi. Veličine su dugmeta ili mnogo manji – kaže obaštajac.
Ko ih kupuje? Od jednog prodavca u Beogradu, na čiji smo se oglas javili, saznajemo da žene uglavnom kupuju prisluškivače ugrađene u digitron, upaljač ili osveživač, pa ih potom ubace mužu u auto.
– Muževi, pak, ubacuju ženama prisluškivače u torbice, nesesere, ušiju ih u supruginoj odeći. Traže mi opremu i sumnjaju podjednako pripadnici oba pola. Tu su i zabrinute majke koje bi da znaju u svakom momentu šta im rade deca, kakva su u školi, da li se drogiraju. I privatnici sve više uhode svoje zaposlene. Znam za primer otpuštanja devojke koju je gazdarica prisluškivala i čula kako je ova ogovara. Dešavaju nam se i pomalo šaljive situacije. Na primer, dođe čovek i traži prisluškivač da bi ustanovio da li ga švalerka vara – kaže ovaj prodavac špijunske opreme.
MALE TAJNE
Priče o tajnom snimanju nisu ništa novo. Prisluškivanje je u ljudskoj prirodi i staro je možda koliko i čovek. Srbi i sami priznaju da su skloni prislanjanju čaše na zid i virenju u tuđe stanove sa svojih balkona. Ali, to je, očigledno, prošlost. Kako se zaštiti od potencijalnih špijuna. Svakako ne potpunom neopreznoću, ali još manje paranojom da vas neko stalno prati ili snima. Možda je najbolji način da ćutite ili da barem ne pričate o stvarima o kojima ne treba pričati. I nemajte velike tajne. A za sitne, koga je briga.
PONUDA I CENE
Na sajtu www.balkanskispijun.com nudi se GSM mikroprisluškivač sa punjivom baterijom kojom možete prisluškivati nekoga i do nedelju dana. Pokriva 40 metara kvadratnih. Može se sakriti u DVD-u, stonoj lampi, produžnom kablu, svim uređajima koji imaju električno napajanje. Mikrofon je toliko osetljiv da se, navodno, može čuti šapat sa 5-6 metara. Uređaj košta 85 evra. Po istoj ceni nudi se „najmanji audio snimač razgovora“. Aktivira se na glas. Deset evra je jeftinija „hemijska olovka kamera“. „Ručni sat rekorder“ sa memorijom od 45 sati nešto staje 95 evra. Tu su i kamere veličine pakovanja „orbit“ žvaka (119 evra), uređaj za praćenje vašeg auta ili neke osobe (149 evra), GPS tragač za praćenje auta, osobe ili kućnog ljubimca (139 evra), bežične i žične mikro-kamere od 35 do 75 evra. Kao i kompletan Spy softver za prisluškivanje razgovora i uvid u SMS poruke, te slušanje razgovora u okruženju koji u ful verziji košta 820 evra. Na kraju, treba pomenuti da kod istog prodavamožete nabaviti i „protivotrov“. Naime, za sve prethodne uređaje postoji džepni detektor koji otkriva prislušne uređaje u okolini koji rade na frekvencijama od jednog do šest gigaherca (89 evra).
ZATVOR I DO PET GODINA
Prema članu 143 Krivičnog zakonika postoji krivično delo „neovlašćeno prisluškivanje i snimanje“. Osoba koja „posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor ili kakvo saopštenje koje joj nije namenjeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine. Kaznom iz stava 1 ovog člana kazniće se lice koje omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koja je neovlašćeno prisluškivana ili tonski snimana. Ukoliko pak ovo delo učini službeno lice u vršenju dužnosti zatvor može potrajati od šest meseci do pet godina.
BIA I ZAKON
Kažu za tajne službe mogu sve. „Ako i Bog ima telefon i njega ćemo prisluškivati“, često su se hvalisali iskusni obaveštajci. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nema pravo da prisluškuje građane, uz obrazloženje sa sajta ove agencije koje glasi: „Direktor Agencije može, ako je to potrebno, iz razloga bezbednosti Republike Srbije, svojim rešenjem, a na osnovu prethodne odluke suda, odrediti da se prema određenim fizičkim i pravnim licima preduzmu određene mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja u postupku utvrđenom zakonom“ (član 13 Zakona o BIA, p.a.).
Inače, postoje dva načina regulisana zakonom. Jedan je vezan za kriminal i tada na osnovu podataka koje prezentuju MUP ili BIA istražni sudija izdaje naredbu za stavljanje određene osobe pod meru koja se zove „tajna kontrola telefonskog razgovora“. I Vrhovni sud može, na osnovu podataka koji se prezentuju od strane državnih organa bezbednosti, da donese odluku o primeni određenih mera. Sve ostalo je zakonski kažnjivo. Ali, veruje li neko u to da služba neprijatelje države (čitaj „službe“), uvek nadzire u skladu sa zakonom.
U stvarnosti za BIA ne postoje prepreke da dođe do informacije na razne načine. Putem uređaja za komunikaciju, preko telefona, faksa, kompjutera, često konstatuju dobro obavešteni izvori. Priča se da se preko telefona istovremeno mogu prisluškivati na hiljade građana, kao i da se snimači mogu podesiti da snimaju na pomen tačno određene reči koju izgovorite tokom telefeonskog razgovora.
STOJANČIĆ: MISLIM DA MI PRISLUŠKUJU TELEFON
Branimir STOJANČIĆ, socijalista i gradski ministar za socijalna pitanja, kaže da iz svog najbližeg političkog i radnog okruženja redovno dobija upozorenja u stilu „pazi šta pričaš preko telefona“.
– Službe rade svoj posao, ali postoji zakonski okvir koji određuje uslove pod kojima neko može biti prisluškivan. Lično sam protiv slušanja telefona političara, ali moje informacije govore suprotno. Često imam smetnje u toku razgovora. Prijavljivao sam ih, ali u Telekomu nisu mogli da ustanove o čemu se radi. Slične probleme imaju i drugi političari.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.