Ivan Medenica selektor “Borinih dana”

Osim ove, ljubitelje teatra svakako će obradovati i vest, koju ekskluzivno donosimo, da je sa poznatim glumcem, Vranjancem Ljubomirom Bandovićem, postignut načelni dogovor da na proleće bude gost-domaćin u nekoj od narednih premijera

Danas je osnovna uloga vranjskog pozorišta oživljavanje dugo godina već, za kulturu i umetnost, uspavanog Vranja, pa je pred novim rukovodstvom ove kuće novoj sezoni mnogo izazova. Približavaju se 29. Borini pozorišni dani, od kojih se očekuje da donesu osveženje i sasvim novo viđenje teatra, a najveća novina vezana za ovaj festival odnosi se na formiranje Umetničkog saveta koji će predvoditi Ivan Medenica, pozorišni kritičar i teatrolog, najširoj javnosti poznat po tome što je preporodio Sterijino pozorje, i činjenicu da će po prvi put ove godine festival biti koncepcijski osmišljen, kako u delu selektovanih predstava, tako i u pratećem programu, te da će se, takođe netipično, odvijati na više različitih lokacija u gradu.

KO MRSI KROZ ZUBE

– Da, to je najveća novina. Dodao bih da će ovogodišnja tema, odnosno nit koja će na neki način povezivati glavni sa pratećim sadržajima biti – emancipacija žene u konzervativnom društvu. Ovoga puta ćemo kreirati repertoarsku politiku festivala nauštrb kvantiteta, što znači da će ljubitelji pozorišne umetnosti biti u prilici da vide sasvim drugačije komade od onih na koje su navikli. Ali o njima, pratećem programu festivala i finansijama ćemo krajem septembra, na konferenciji za novinare, jer smo načinili takav dogovor sa Medenicom – najavljuje Nebojša Cvetković, direktor Pozorišta.
Za one koji prate kulturni život, ime Ivana Medenice nije nepoznato. On je jedan od onih dragocenih, ekskluzivnih i eksplozivnih likova naše inače male i malograđanski usukane kulture, kakve zapravo cene čak i njihovi neprijatelji. Za njega kažu da i oni koji ga iz kojekakvih razloga nikako ne vole, promrse kroz zube da je reč o jednom od naših najboljih savremenih kritičara i teatrologa. Oni drugi će jedino izbaciti ono „jedan od“ kao sasvim suvišno. Poznat je po tome što predstave koje bira, a selektor je na još nekim značajnim festivalima, progovaraju o lažnom patriotizmu, netoleranciji, sukobima zasnovanim na nacionalnoj osnovi, korišćenju nacionalnog sentimenta za lične interese i upotrebu… Medenica često ističe da smo mi jedna mala kultura i da u takvom kontekstu imati tri, ili četiri dramska pisca, koji imaju i međunarodnu reputaciju, poput Biljane Srbljanović, Dušana Kovačevića, Milene Marković i Ljubomira Simovića, zapravo odražavaju najpouzdaniju tekovninu našeg teatra. Ovi i slični pisci, inače, u Vranju nikada nisu igrani.
Ivanu Medenici ovo nije prvi dolazak u Vranje. Posetio nas je 2006. godine kada je ovde odgledao „Gazda Mladena“, u režiji Juga Radivojevića i „Nečistu krv“, u režiji pokojnog Radoslava Radivojevića, u kontekstu selekcionisanja predstava za Sterijino pozorje.
Na naše pitanje da li se ovde radi o promenama u koncepciji repertoara Pozorišta, značajnijem skretanju sa ustaljene maršrute dosadnih predstava staro Vranje – čemer – bele Vranjanke, te u čemu će se pomak konkretno ogledati, Cvetković kaže:
– Iskreno verujem da su ljubitelji pozorišne umetnosti već nakon premijere „Roboljubaca“ imali priliku da se uvere da se Pozorište „Bora Stanković“ polako budi iz učmalosti sviknute retorike iz dela Borisava Stankovića i da kreće ka nekim novim izazovima i promišljanima, bez namere da na svom repertoaru ne ostavi i Stankovićeva dela – tvrdi Cvetković.

NOVE TENDENCIJE

U tom kontekstu direktor je najavio i saradnju sa rediteljem Milošem Jagodićem, na predstavi „Prljave ruke, po tekstu Ž. P. Sartra, čija premijera je simbolično zakazana za 6. oktobar, što je još jedan prst u oko establišmetnu, a pre svega onima koji to misle da jesu. O tome Cvetković, govori:
– Javna polemika između našeg pozantog kolumniste Teofila Pančića i dramaturga Nenada Prokića da li se može vladati čistih ruku i da li veš mašina može oprati tamne fleke prošlosti na beloj košulji establišmenta, spojila je mene i Jagodića na zajedničkom zadatku. Ako je ovaj Sartrov tekst inspirisao generacijkog gurua Džonija Štulića da napiše neke od svojih najangažovanijih pesama, što ne bi i nas da uradimo provokativnu pozorišnu predstavu ? Adaptaciju teksta „Prljave ruke“ koju je uradio Miloš Jagodić, što je takođe jedna od novina, svi zainteresovani mogu skinuti sa sajta pozorišta. U ovoj predstavi, bitno je pomenuti, šansu će dobiti mladi glumci tek izašli sa Akademije, Kristina Janjić i Marko Petričević . Ovo će biti četvrta premijera za samo šest meseci od kako sam na čelu pozorišta . Da li je vranjski teatar u svojoj dosadašnjoj istoriji to zabeležio sa svim problemima koje sam tamo zatekao, neka prosudi javnost – kaže Cvetković.
Sem toga, novi direktor je uspeo da izgladi nesporazume sa Nebojšom Dugalićem, koji je pristao da nadalje tumačiće lik Andreja Jefimiča Ragina (tumačio ga je pokojni Radivojević prim.aut.) i vrati predstavu koju bi svako profesionalno pozorište rado imalo u svom repertoaru. Sledeće izvođenje novog „Paviljona br. 6“ planirano je za sredinu oktobra. Sve ljubitelje teatra svakako će obradovati i vest, koju ekskluzivno donosimo, da je sa poznatim glumcem, Vranjancem, Ljubomirom Bandovićem, postignut načelni dogovor da na proleće bude gost-domaćin, u nekoj od narednih premijera.
Što se tiče scene za decu, ovogodišnja pozorišna sezona otpočeće premijerom dečje predstave „Otimači izgubljenog blaga“ 19. septembra, a tokom godine biće ih još nekoliko. Tome će svakako doprineti i nastavak rada Glumačke radionice, koja radi pri Pozorištu, a vode je naši glumci Tamara Stošić, Bojan Jovanović i Marko Petričević.

DEKONTAMINACIJA POZORIŠNOG KLUBA
Nebojša Cvetković je najavio i bitne izmene u angažovanju samog pozorišnog kluba „Talija“, na podizanju nivoa kvaliteta i raznovrsnosti programa koji će ponuditi.
– Kada sam prilikom imenovanja za direktora najavljivao niz aktivnosti u prostorijama Pozorišta sa namerom da od ove ustanove stvorim multimedijalni „dragstor kulture“, bilo je puno oprečnih komentara, od toga da mešam „babe i žabe“, do toga da ću Pozorište pretvoriti u „Grand paradu“ ili nešto tome slično zajedno sa ljudima koji su me postavili na mesto direktora. To me nije toliko pogodilo, jer je to tako tipično za Vranje u kome je važnije ostaviti utisak u čaršiji nego ući u suštinu same ideje. U planu je niz događaja u pozorišnom klubu „Talija“, pod radim nazivom „Treba da se čisti“, kao najava kulturne dekontaminacije. Ovi programi će imati predznak subkulturnog – otkriva Cvetković.
Prema njegovim rečima, prvi u nizu takvih događaja biće „Pesničenje“ – veče čitanja poezije, 25. septembra. Ova svojevrsna promocija pristupa umetnosti na inovativan način biće prilika da čujemo stihove neafirmisanih i afirmisanih pesnika. Svoje stihove čitaće pesnikinje i pesnici iz Vranja, a podršku će im pružiti gosti iz Beograda koji imaju iskustva u ovakvom načinu promovisanja poezije. Čitanje će se odvijati u dve runde, a između će biti blok pod nazivom „Pesnici namernici“, u kome će moći aktivno da učestvuje i publika. Naredni događaj bi trebalo da bude gostovanje perspektivnog alter benda „Goribor“ što će , ako se desi, svakako biti atrakcija. U planu je i obeležavanje petnaestogodišnjice od smrti Milana Mladenovića 5. novembra kroz prikazivanje dokumentarnog filma Dušana Vesića o frontmenu EKV kao i tribina autora filma nakon projekcije .
Tu je i „Berza“, razmena retkih knjiga, stripova, magazina, diskova i ploča, koja će, takođe, biti dobar razlog za okupljanje u „Taliji“. U planu je i niz aktivnosti sličnog sadržaja tako da će ljubitelji subkulure najzad dobiti svoj kutak u Vranju.