Bonusi za vernost

Eko Taxi Vranje

Bonusi za vernost

Direktorka Apoteke Jasmina Arsić izbegla da odgovori na pitanje da li ovoj ustanovi farmaceutske kuće tj. dobavljači odobravaju nekakve bonuse i na šta se eventualno koriste takvi pokloni. Osim nje, ćute i veliki distributeri lekova



Sve je trebalo da bude transparentno. Dr Goran ARSIĆ, predsednik Upravnog odbora (UO) Apoteke Vranje, rekao – daće podatke. Tražio, i iz „Vranjskih“ dobio zvaničan, pismeni dopis kako bi nam odgovorio na pitanje: koje su farmaceutske kuće najveći dobavljači Apoteke u poslednje dve godine? I koji su to iznosi, barem u procentima? Nakon dva dana kazao nam je da je „direktorka Apoteke preuzela na sebe obavezu da nam dostavi tražene podatke“.
– Dobićete od direktorke spisak dobavljača i koliko ko među njima procentualno učestvuje u snabdevanju Apoteke lekovima – odgovorio je ljubazno Arsić.
Tražene podatke nismo dobili. Osim najobičnijeg spiska od osamnaest dobavljača sa kojima je Apoteka poslovala u poslednje dve godine. Bez procenata, bez cifara. Iz dopisa direktorke Apoteke samo se vidi da su to Velefarm, Vetfarm, Vetprom hemikalije, Srbolek, Farmanova, Farmalogist, Jugohemija farmacija, Ideja. I nekolicina manje poznatih kuća čija imena možda nekome nešto i znače – !!!!Erma, Pharma Swiss, Biohem, TT Medik, Bauerfeind, Magna farmacija, Medinic, Palinic, Nelt Co, Adoc!!!!!.
Arsićevoj smo dostavili i poseban zahtev sa tri pitanja, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, na koja nam, opet, nije odgovorila. Tako smo ostali uskraćeni za podatke o tome dobija li Apoteka Vranje tzv. bonuse ili bonitete od dobavljača, u čemu se oni sastoje i u koje svrhe se koriste. Podsećanja radi, u prošlom broju („Vranjske“ 655; Miškove kase za Uroša) objavili smo izjavu vlasnika jedne privatne apoteke koji je opisao kako je od predstavnika jedne veledrogerije „na ruke“ dobio 3.000 evra samo da godinu dana određenu vrstu leka nabavlja od njega, tako da je priča oko bonusa, nagrada i ostalih poklona u poslu sa farmaceutskim proizvodima dodatno zainteresovala javnost, posle otkrivanja manjka u Apoteci Vranje od 10 miliona dinara krajem prošle godine.

NEUGODNA PITANjA

Valjda umesto odgovora, Arsićeva nas obaveštava da je prema pomenutom Zakonu i u skladu sa dopisom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) od 10. jula ove godine „propisana obaveza da organi javne vlasti objavljuju informacije do kojih dolaze u svom radu na sajtu RZZO“. U pismenom dopisu „Vranjskim“ ona napominje da Apoteka Vranje ima istaknute „sve finansijske podatke na tom istom sajtu“. Kako „sve podatke“ (tražili smo iste, podsećamo, za period od dve godine) kad ta obaveza postoji tek od 10. jula 2009. Uzgred, u finansijskom izveštaju za period januar-avgust ove godine sa sajta RZZO ne stoji koliko je Apoteka Vranja nabavljala od kog dobavljača. O eventualnim bonusima da ne govorimo. Tamo su jedino ogromne milionske cifre iz stavke „prihod i rashodi RZZO“ vezane za sve apotekarske ustanove u Srbiji. I na veb-sajtu Apoteke postoji link za finansijske izveštaje. Međutim, tu je posetiocima dostupan samo dnevni finansijski izveštaj od prethodnog dana, dok dva podlinka – „Finansijski izveštaj za 2008. godinu“ i „Plan za 2009.“ – nisu aktivna.
Zašto je priča o bonusima ili bonitetima tolika tajna? Zašto nema konkretnih odgovora na konkretna pitanja, može se samo nagađati. Da li možda zato što je ova oblast vrlo često predmet sumnji i rasprava u javnosti i medijima. Da li zbog priča da srpski apotekari redovno učestvuju na kongresima farmaceuta širom sveta dok javnost bruji o tome da sve plaćaju proizvođači lekova i farmaceutske kuće iz tzv. „boniteta“ ili bonusa koje daju apotekama i direktorima. Ima li tu korupcije?
Samim tim što je sve obavijeno krajnjom diskrecijom na relaciji ovlašćena osoba iz fabrike lekova ili veledrogerije s jedne, te direktor ili vlasnik apoteke s druge strane, vrlo je teško otkriti ima li korupcije u ovoj oblasti. Svi se, valjda, međusobno štite. Ima i ovakvih pitanja: Da li je plaćanje putovanja iz pomenutih boniteta protivzakonito i da li se, kao što neki tvrde, boniteti prema zdravstvenim propisma jedino mogu koristiti za pokrivanje troškova poslovanja apoteke?

DISTRIBUTERI I POKLONI

U nemilosrdnoj konkurenciji farmaceutske kuće, navodno, koriste razne načine da povećaju prodaju svoje robe. No, niko od njih ne želi da kaže dobijaju li apoteke bonitete ili poklone u vidu vozila, stanova i drugih nekretnina, skupocene tehničke robe… Okreću se tu ogromne cifre, nije sporno (primera radi, Apoteka Vranje je 2008. imala 600 miliona dinara prometa). Ali, da li fabrike lekova preko veledrogerija stimulišu apoteke da kupuju njihove lekove? Da li rukovodstva apoteka dobijaju poklone i specijalne bonitete prilikom ugovaranja nabavki lekova na godišnjem nivou? Čujemo da ti boniteti idu i do tridesetak odsto marže, s tim što zauzvrat obavezuju apotekare da pacijentima preporučuju njihove medikamente. Jel to tačno?! Jel tačno da je bukvalno bitna svaka kutija, pa se često i farmaceutima na šalteru daju manje vredni pokloni da „rade“ za dobavljača (kožne tašne, digitalni fotoaparati i kamere, televizori itd.), tj. da pacijentima nude „zamenu“ za lek proizvođača koji ih vrbuje?
Mnogo je pitanja, a svi potencijalni sagovornici „Vranjskih“ izbegavaju da na njih daju odgovore. Ili su, pak, odgovori uopšteni ili nemaju veze sa onim što smo pitali. Logično je, ako je već toliko nepoznanica, da završimo u istom stilu. Nisu li to naša pitanja neugodna? I ako jesu, zašto? Konačno, jedan savet svima koji su uključeni u ovu priču – pogledajte koju košarkašku utakmicu sa Evropskog prvenstva koje se ovih dana igra u Poljskoj. U toj igri pravila su jasna: ekipa koja iskoristi bonus u ličnim greškama biva sankcionisana penalima.


MINISTARSTVO ZDRAVLjA
Nismo nadležni

Odgovor Ministarstva zdravlja na naša pitanja vezana za bonuse koje dobijaju apoteke u Srbiji u duhu je odgovora koje smo dobili u lokalu? A pitali smo ih da li je dodeljivanje boniteta apotekama legalno i postoji li ikakav stav Ministarstva zdravlja po tom pitanju, te da li postoje propisi koji određuju za šta će se boniteti koristiti?
Dobili smo sledeći odgovor:
– Ministarstvo zdravlja nije nadležno za kontrolu finansijskog poslovanja apoteka i to je pitanje rabata-kasa, pitanje iz domena finansijskog poslovanja Ministarstva finansija. Shodno tome, Ministarstvo finansija nadležno je za kontrolu finansijskog poslovanja apoteka – usledio je odgovor ministarstva koji smo dobili preko PR-a Milice DENIĆ.
Da pitamo još nešto. Da li ovo liči na odgovore na gore postavljena pitanja?

VELEDROGERIJE
O tome ne pričamo

„Vranjske“ su, preko osoba zaduženih za kontakte s medijima, poslale pitanja na adrese tri velike veledrogerije (Jugohemija farmacija, Farmalogist i Velefarm) sa konkretnim pitanjima: da li Apoteci Vranje daju bonuse, pod kojim uslovima i, ako to čine, sa kojim motivima.
Vesna DANILOVAC, osoba zadužena za PR u Jugohemiji AD, kazala nam je da iz te firme „neće davati nikakve odgovore na naša pitanja“, jer smatraju da su nam na njih već odgovorili prošle nedelje u tekstu o donaciji fiskalnih kasa Zdravstvenom centru Vranje. To je, valjda, ovaj odgovor: „Poslovna saradnja sa Apotekom Vranje definisana je kroz kupoprodajne ugovore. Detalji ugovora se ne mogu iznositi u javnost i to je u skladu sa poslovnom politikom Kompanije. Kompletna plaćanje lekova regulisana su ugovorom sa Apotekom Vranje i takođe predstavljaju poslovnu tajnu“.
Nismo dobili nikakve odgovore na uredno dostavljena pitanja iz firmi Velefarm i Farmalogist.

NEMANjA NENADIĆ, TRANSPARENTNOST SRBIJA
Otvoreno polje za korupciju

Nemanja NENADIĆ, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, čije je angažovanje usmereno na borbu potiv korupcije, pita se da li je davanje bonusa ili poklona apotekama u ovom slučaju uopšte dozvoljeno.
– Tu vidim otvoreno polje za korupciju. Iz načina na koji se nabavljaju lekovi i diskrecionih ovlašćenja direktora da vrše nabavke bez tendera, što jeste u skladu sa zakonom, stoji međutim potencijalna mogućnost da se oni opredele za onog ko njima lično ponudi najviše u vidu bonusa koje pominjete. Ako su cene lekova iste, a iste su jer ih određuje država, onda nema između čega da se bira. Samo treba da nabavite lekove od nekoga. Međutim, veledrogerije se, kad već ne mogu nižim cenama, možda na taj način bore za tržište. Ako već postoji praksa da se apotekama daju pokloni, onda bi same apoteke trebale da raspišu licitaciju, pa da odaberu dobavljača koji pored lekova nudi najviše za firmu, odnosno apoteku, tačnije da odaberu najbolji „poklon“. S tim što bi to trebala da bude korist za apoteku, a ne lično za direktora. Moram da priznam da ste me zaintrigirali i da ćemo se pozabaviti ovom oblašću u narednom periodu.

DEMANT JASMINE ARSIĆ
Direktorka Jasmina ARSIĆ poslala nam je demanti na deo intervjua koji je u prošlom broju „Vranjskih“ dao predsednik UO dr Goran Arsić.
– Povodom objavljivanja netačnih podataka da direktor Apoteke Vranje naručuje lekove sam, bez tendera, obaveštavamo vas da sve apoteke na teritoriji Srbije, pa samim tim i Apoteka Vranje, nema obavezu da raspisuje tender za lekove, a na onovu člana 7, stav 5, Zakona o javnim nabavkama – obaveštava nas direktorka.
Da ne bude zabune, nije baš najjasnije šta se u delu izjave predsednika UO Apoteke ovde demantuje, jer je čovek doslovce izjavio: „Direktorica Apoteka Jasmina Arsić sama vrši nabavku lekova. Cenu lekova određuje država, a zakonom je predviđeno da apoteka ne raspisuju tendere“.



  • Ostavi komentar