Tajno društvo SPC

Odluku je doneo UO Eparhije na ćijem čelu je njegova smernost. Ko su, međutim, predstavnici pastve u ovom telu je – tajna

Imena onih koji su doneli odluku da se Eparhiji omogući kupovina „jeep comass 2.0 CRD sport“ za 26.341evra, a koji u vladičanskom dvoru predstavljaju običan, verujući narod je, izgleda, tajna. Hijerarhija SPC podrazumeva komplikovan, crkveno narodni organizam, u kome niko sam ne donosi odluke, nego su one delo većine ljudi. Savet Eparhije vranjske ima 11 članova i sastaje se jednom godišnje, tako bar kažu nadležni, dok Upravni odbor Eparhije, na čijem se čelu nalazi sam vladika Pahomije, ima 17 članova koji se sastaju po potrebi. Ako se računa da oba ova tela čine, po pola, predstavnici klera i građanstva, ispada da u Eparhiji o svemu odlučuje najmanje 13 civila, doduše iz čitavog Pčinjskog okruga. Šta li oni to toliko tajno rade da se čak ni njihova imena ne mogu prezentovati javnosti? Odgovor na ovo pitanje za sada je nepoznat, što još više pobuđuje sumnju u regularnost svega što se u Eparhiji radi.

ZAKLETVA I DOZVOLA

Sekretar UO Eparhije, protojerej Vladan Milutinović, najpre je bio voljan za saradnju, ali je sutradan promenio mišljenje.
– Ne možemo davati imena članova UO Eparhije, jer su ti ljudi položili zakletvu, pa bi njihovo pojavljivanje u javnosti zahtevalo posebnu dozvolu nadležnih u SPC-u – kaže Milutinović.
Prema njegovim rečima, sednici na kojoj je Eparhiji odobrena kupovina džipa plaćenog 26.000 evra prisustvovalo je 14 od 17 članova, i „ta je tačka bila samo jedna od mnogih, o kojoj se razgovaralo samo usput“.
Na konstataciju da je Pahomijev džip među skromnijima među srpskim vladikama, Milutinović kaže da to nije slučajno, jer je „vranjska Eparhija među najskromnijima u SPC“.
– Ipak, mi smo uspeli mnogo toga da uradimo, zahvaljujući pomoći države i vernika. Da nije te pomoći, mi ne bi mogli da obezbedimo zdravstveno osiguranje ni za polovinu sveštenstva – objašnjava Milutinović.
Dakle, ono u šta su skeptici sumnjali, ipak je istina – skupoceni džip (a to što ostale vladike imaju još skuplje, Pahomijevo vozilo ne čini jeftinijim) plaćen je narodnim novcem. Crkveni izvorni prihodi verovatno nisu visoki, a ulaganja u nove crkve, hramove i džipove ogromna su, pa je država pritekla u pomoć. E, sad, što su pare otišle na potrebe prevoza, a ne na nešto drugo, stvar je nečije odluke. Zapravo, odluke UO Eparhije, koji čine ljudi čija se imena kriju od očiju javnosti.
Jedini koji se ohrabrio da javno govori je advokat Slobodan Nešić, koji kaže da se nalazi u upravljačkim strukturama vranjske Eparhije još od 1993. godine. On u odluci da se kupi onakav džip ne vidi ništa čudno.
-To je auto u nižoj srednjoj kategoriji. Koliko samo puta vladika ode, recimo, u Mrtvicu, neki drugi udaljeni manastir? Mislim da to pitanje oko ovog vozila uopšte ne stoji. Pa, ministri se voze u kolima skupljim od 200.000 evra! Koji predsednik opštine ima auto ispod 40.000 evra – pita se Nešić, koji nije želeo da otkriva svoje sadruge iz eparhijskog UO, pravdajući to činjenicom da „pamti lica, ali ne i imena“.

NARODNI INTERESI

No, bilo kako bilo, malo ko se ovde javno pobunio protiv činjenice da jedna duhovna, ni na jedan način profitna organizacija kupuju auto od 26.000 evra, a naročito ne oni koji su zaduženi da brane narodne interese. No, situacija je ovde teža iz dana u dan, radnici su na ivici gole egzistencije, reč „nema“ ponovo postaje skoro jedina u većini srpskih porodica. Potrebe vranjske Eparhije nisu sporne, ali slične potrebe imaju i mnogi drugi, pa im na pamet ne pada da ih ostvaruju, danas i ovde.
Ljudi koji su u Pahomijevo ime doneli takvu odluku kriju se iza autoriteta Crkve, i svaki pokušaj makar promišljanja situacije u Eparhiji proglašavaju napadom na Crkvu, jedinu srpsku instituciju „koja još nije uništena“. E, sad, pitanje je – ko ima veće šanse da i taj hiljadugodišnji duhovni svetionik konačno uruši – oni koji rovare u samim temeljima Crkve, ili oni koji se interesuju zašto se to baš tako radi?