Novi kasapi pod rep koljav

-Poglej, novinare, da nemaš sve najmilo, ovaj konobar mi ne dava pijenje, kaže, pred fajront. Eee, što ćeš, novi kasapi pod rep koljav… Daj be po jednu, za č`s, neće ti mleko iskipi na ringlu, neće ti đuvečka zagori u relnu! Što vikaš, moraš zbog novinara, će te turi u novine, inače, asmo pele. More, ti daj, pa da li je zbog novinara ili zbog štampara, to me mnogo zabole čindo…
-Što se žuljiš tako, keziš se kao šarov na klanicu; što ti je smešno? Aaa, što sam reko relna? Pa kako je pravilno, da neće mi kažeš rerna? E more, džiberu nijedan! Da možda neće mi kažeš da je nepravilno kad kažem zaveza umesto zavesa, tarasa umesto terasa, zemnja umesto zemlja, plek umesto pleh, pa oktombar, pa Marava umesto Morava, kopuz umesto kupus… A Pčinjani, muški, kako govore – bile smo, radile smo… To li je nepravilno, a?!
-Nego, batali to. Glej ga ovoga konobara, takoreći mog kolegu, de se ovde trti, šeta se kao usran golub, a ne zna, siroma, da se najgolema para uzima posle fajront. A i mnoge druge stvari se tad završe, evo, ja sam tako rešio grejanje.
-Sedim tako prekjuče s kuvara Geru, a imamo si tabijat, ujutru kafa, rakija, jedan dan ja, drugi dan on. I ižalim mu se, moj red kad beše, nemam, reko, Gero, ni drvo drvce, u loženje mu se ne našlo, a evo zaladilo, žena na glavu mi se ukači, drva, pa drva! Ti znaš, Vranjanci se greju zdrva, kažu, neje zimnica ni kopuz ni turšija, nego drva, da je vrućko! Pa si mi lepo marta i aprila kupimo drva, istrupimo, nacepimo i naredimo, te smo mirni. A ja, s takvi kao tebe, kao konobar propijem moji šes metra drva, i nane tarja da kupim, a sve l`žem ženicu da su naručeni. I ispričam mu to na Geru kuvara, kao sad na tebe.
-Dal si lud, gleda me Gera onako, pa drva oči će ti bre isteraju, svuda oko tebe, samo da tovariš. Pa pogledaj, pune ulice zdrva, a pravi eldorado ti je Ledena stena, tamo pa iako imaju radijatori svi se greju zdrva, ali mnogo su uredni, sve lepo istrupe nečujno s nekakvi baneri, eee, drage uspomene, nema više onaj umilni zvuk od vidijumske testere i motorke baš u vreme odmora, cela jedna šuma ti je tamo istrupena, iscepkana i naređana, a čim su drva na ulicu, to je javno dobro, naši su si. Nego, pogodi traktor, idi i tovari.
-I poslušam ti ja Geru kuvara, traktor i prikolica, ali u prikolicu turim ćebiki, jorgani, i ne znam kakve ti sve džopke, da se ne čuje. Tipujem mesto, Ledena stena, drva da se smrzneš! Mešani, pola bukovi, pola šumovi, istrupeni, iscepkani, jedno šes metra, taman kolko mi treba. Polčke, polčke, što vika Mitka ajdučki, iz dve ture natovarimo ona drva, i prevezemo doma kod mene. Dobro, ostavismo jedno pola metar na gazdu, da ima za prvi ma`. Neki prolaziše, neki gledaše nešto preko terasu, ali svi si ćute, nisu njihovi, ne znaju kad igra mečka pred čičinu, će zaigra i pred batkinu. Znaš kako se kaže – ja si ćutu, ćutu – on mi digna futu; ja da ga pljunu – on mi ga munu.
-Trtim se ja pred ženu – što je mori, nabutam ti ga majke, eve drva, loži i zgrej se, nemoj da se ispuštiš, da izmrzneš! Cuni ovde dole! Pc…
-Kad, sutratidan, ja na rabotu u kafanu, na kuvara Geru red da me čeka kafa i rakija, doodim ti ja, on sedi, glava u ruke. Ni kafa, ni rakija, ni pomozi bože. Čekaj be, reko, što je ovo? Kamo jutarnje posluženje? Kad ti on izbulji belci kao nezdrav – kakvo posluženje, kakvi bakrači, sa` će te zakoljam kako vrapca! Čekaj be, stani, počnem ja da se izmcam nakud duvar, koji ti je andrak? Kad ti se razrova onaj čovek – ukrali mi kaže, zlotvori zimnicu, i oću da se besim! Aman, Gero, čekaj, pa ja će ti dam neku teglu ajvar, kače živu turšiju, glavicu dve kopuz, će preživiš! On udri s glavu u duvar, bam, bam, ne tu zimnicu, kaže, dileo, nego drva mi pokrali! Sad na što da se grejem, mora da kupujem cini iz Čačak, da ugrađujem u radijatori, a kolko to će me košta?! A kad sredi drva, dizam se dvatriput noću, dzikam od terasu, pazim dal su tu, a ti me juče nadrvi kao drvo javorovo, i eto, uspijem se, a zlikovci odneli ogrev, kao da rade u šumsko gazdinstvo!
-I na mene mi tekne, leleee, pa ja sam Gerini drva ošćušpio, i to još po njegov savet! A nisam znao, ovoga mi krsta, da su njegovi. Pa reko, dobro be kolega, ne paniči, će ti dam metar-dva na zajam, dok se ne snađeš, čovek počna ruke da mi celiva.
-Ali, novinare, ovo u strogom poverenju, nemoj slučajno da objaviš, em će ostanem bez drva, em bez glavu!