Miškove kase za Uroša

„Jugohemija“, kompanija koja posluje u sastavu „Delte“ i između ostalog se bavi distribucijom lekova, prve poslovne kontakte u Vranju ostvarila je preko Apoteke, da bi nešto kasnije svoj poslovni interes prepoznala u doniranju fiskalnih kasa Zdravstvenom centru. Međutim, policiji je bilo sumnjivo to što je Trajković pre toga raspisao tender za nabaku kasa

– Nedavno mi je predstavnik jedne poznate veledrogerije „na ruke“ dao 3.000 evra, uz uslov da narednih godinu dana određenu vrstu lekova nabavljam isključivo od njega. Novac su mi dali kao neku vrstu bonusa. To znači da će moja privatna apoteka u narednih godinu dana nabavljati odredjene vrste lekove isključivo od tog dobavljača – tvrdi u razgovoru za Vranjske vlasnik lokalne apoteke koji je insistirao na anonimnosti.
Priča o „bonusima“ kojima srpske veledrogerije na sličan način kupuju ljubav apotekara i daruju privatne i državne apoteke (tačnije vlasnike i direktore) zato što kupuju robu baš od njih, nije nova. Javna je tajna da se za vernost određenoj farmaceutskoj kući specijalizovanoj za distribuciju lekova mogu dobiti lepi pokloni – gotov novac, kao u slučaju našeg sagovornika sa početka teksta, ali i skupoceni automobili, uplaćeni arnžmani za letovanja i ekskurzije, a govori se i o mnogo vrednijim vrstama bonusa. Iz te vizure nije teško zaključiti zašto je prošle godine Čedomir Jovanović, lider LDP, kao uslov da podrži novu vlast u prestonici tražio za svoju stranku čelno mesto u Apotekarskoj ustanovi Beograd. Princip po kome partije na vlasti žele da po svaku cenu stave šapu na sve što ima veze sa farmacijom i zdravstvom uopšte, važi i u Vranju, što ne bi trebalo da čudi ako se zna da je Apoteka, čiji je osnivač Skupština grada, 2008. godine ostvarila promet od blizu 600 miliona dinara, ili oko 6,5 miliona evra!

DONATORI SE RUKOVODE INTERESIMA

Zanimljivo je, međutim, da u borbi za tržište neke veledrogerije i firme koje se bave prodajom lekova iz određenih razloga imaju interes da, osim apoteka, donacijama „pomažu“ i zdravstvene centre. To ponekad može biti sumnjivo, posebno u slučajevima kada je realizovana donacija predmet istrage policije, a javnost istovremeno ne zna ništa o interesima distributera. Stvar je još zanimljivija ako se zna da predmet donacije nisu sanitetska vozila, medicinski aparati i oprema, dakle ono što se obično donira, već, kao u slučaju vranjskog ZC, fiskalne kase (komada 24) i oprema za video nadzor i alarmni sistem zaštite, darovi koje je ova ustanova dobila u proteklih godinu dana.
Oba slučaja donacije istraživali su inspektori privrednog kriminala Policijske uprave Vranje, što je za posledicu imalo dve kasnije odbačene krivične prijave protiv Uroša TRAJKOVIĆA, direktora Zdravstvenog centra. Jedna prijava odbačena u startu, a ona za fiskalne kase nedavno, tek nakon što je Opštinsko tužilaštvo dobilo informaciju iz firme „Jugohemija“ AD Beograd da su oni donirali pomenute kase. Čemu onda istraga Privrednog kriminala i šta su tu inspektori smatrali nezakonitim?
Zare DINIĆ, opštinski javni tužilac kaže da je policiji bilo sumnjivo to što je prvobitno bio raspisan tender za nabavku fiskalnih kasa, na koji se javilo više ponuđača, ali je tender u nastavku priče poništen.
– Inspektori su smatrali da je poništavanjem tendera direktor ZC Uroš Trajković želeo da favorizuje jednog od ponuđača i od njega nabavi kase. Međutim, ispostavilo se da je tender poništen iz razloga što se u međuvremenu Jugohemija AD Beograd odlučila za donaciju, što nam je i potvrđeno iz te firme, tako da kase nisu ni plaćene, pa je prijava odbačena – otkriva Dinić.
Međutim, nije kažnjivo ali je simptomatično da je „Jugohemija, donator fiskalnih kasa, kompanija koja inače posluje u sastavu „Delta holdinga“, u Vranju najpre saradnju uspostavila sa Apotekom, da bi kasnije (vidi okvir) svoj interes prepoznala u „unapređenju poslovanja“ vranjskog ZC. Treba li naglasiti da ovdašnjom Apotekom rukovodi Jasmina ARSIĆ, Trajkovićeva partijska drugarica iz G17 plus.
Trajković objašnjava da u vezi donacije fiskalnih kasa postoji ugovor koji tačno reguliše odnose donatora i ZC.
– Donator je Jugohemija. Ugovorom je precizno definisano da mi primamo donaciju u robi, odnosno fiskalnim kasama, a ne u novcu. Nabavka tih kasa nas, dakle, nije koštala ništa – kaže Trajković.
Šta je onda policiji ovde bilo sumnjivo?
– Ne znam zašto je uopšte podneta krivična prijava i to je pitanje za policiju, a ne za mene – kaže Trajković ne objašnjavajuči, medjutim, zašto je se „Jgohemija“ javila tek kada je raspisan tender.
U slučaju nabavke opreme za video nadzor i alarmni sistem zaštite, prema njegovim rečima, takođe postoji ugovor o donaciji.
– Taj ugovor precizno reguliše obavezu donatora da izabere firmu koja će uvesti video nadzor. Prema tome, to ZC nije koštalo ni dinara, a koliko će donator platiti za opremu njegova je stvar. Ovu donaciju dala je druga firma, a ne Jugohemija – objašnjava Trajković.

KAKO ZASLUŽITI BONUSE

Kako saznajemo reč je o firmi „Farmologist“, takođe uglednoj beogradskoj veledrogeriji koja je, kao i Jugohemija, našla svoj interes da pomogne ZC Vranje. Trajković ima svoje objašnjenje za dobronamernost Jugohemije i Farmologista.
– To je odraz dobrih poslovnih odnosa i uspešnosti rukovodstva ZC koje uspeva da, obezbeđenjem raznih donacija od firmi koje imaju kapacitete za donacije, uštedi novac našem centru za potrebe koje bi morao da plati vlastitim sredstvima – ponosno će Trajković.
Opremu za video nadzor i alarmni sistem „Farmalogist“ je platio niškoj firmi „MAR NI FON“ koja se bavi tim poslovima. Međutim, vlasnik niške firme Nebojša JOVANOVIĆ izbegao je odgovore na konretna pitanja o vezama između njegove kompanije, Farmalogista vranjskog ZC. On je, zapravo, jedino „priznao“ da je njegova firma dala opremu za video nadzor, montirala je i podesila za potrebe ZC Vranje i naglasio:
– Naravno da smo fakturisali robu i da nam je sve uplaćeno na naš žiro račun. Kao što znate, to nije platio ZC Vranje, već neko drugi – kaže Jovanović.
Uroš Trajković, na drugoj strani, insistira na dobrim namerama i „specijalnoj“ sposobnosti rukovodstva ZC Vranje da obezbedi kase i video nadzor „za dž“. Ipak, zar nije čudno da se u vezi s tim, po starom srpskom običaju, iz ZC nisu na vreme pohvalili lokalnoj javnosti preko medija. Nego smo o donacijama saznali tek nakon što se umešala policija. Jel to rukovodstvo ZC isuviše skromno?!
– Ne čudi da „Novine Vranjske“ nisu informisane o donacijama za ZC Vranje – ima objašnjenja i za ovo Trajković – a stvar je direktora da li će i kada obavestiti javnost o tome.
Toliko. Ipak, ni posle svega ne znamo prirodu čudne ljubavi koja vlada između ZC, Jugohemije i Farmalogista. Možda i „Vranjske“ guraju nos gde ne treba. Ipak je to intima.

KO SU JUGOHEMIJA I FARMALOGIST
Firma Jugohemija osnovana je 1952. godine u Beogradu, a nakon više promena delatnosti od 2003. godine veći deo u kapitalu akcionarskog društva, koje se bavi trgovinom farmaceutskim proizvodima i veleprodajom lekova, preuzima Delta Holding Miroslava Miškovića. Godine 2006. ovo preduzeće sa oko 300 zaposlenih proglašeno je za firmu sa najvećom stopom rasta u Srbiji. Generalni direktor Jugohemije danas je Smiljka Mileusnić-Adžić, a predsednica Upravnog odbora, prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR), Milka Forcan, dugogodišnja potpredsednica Delta holdinga. U najmanje jednom slučaju, shodno podacima dobijenim preko pretraživača Google, Jugohemija (koja ima najveći broj sertifikata među veledrogerijama) i Farmalogist pojavili su se kao zajednički konzorcijum na tenderu (u pitanju je pravo na uvoz morfijuma u tabletama pre tačno dve godine). Prema konsolidovanom godišnjem finansijskom izveštaju za prošlu godinu, Jugohemija AD ostvarila je neto dobitak od 214,2 miliona dinara.
Farmalogist je osnovan 2002. kao društvo sa ograničenom odgovornošću u privatnom vlasništvu za promet na veliko farmaceutskim proizvodima i ostalim preparatima iz asortimana apoteke. Zastupnici farmalogista, prema podacima APR, su Gregor Dolenec i Silvana Džudžević, kao predsednica UO. Prema godišnjem finansijskom izveštaju firma je u 2008. godini imala 188,9 miliona dinara neto prihoda.

GORAN ARSIĆ, PREDSEDNIK UO APOTEKE
Jasmina Arsić sama nabavlja lekove
– Direktorica Apoteka Jasmina Arsić sama vrši nabavku lekova. Cenu lekova određuje država, a zakonom je predviđeno da apoteka ne raspisuju tendere. Dakle, direktorica vranjske Apoteke sama vrši nabavku lekova. Upravni odbor, na čijem sam čelu od prošlog leta, nije nadležan za nabavku već samo za finansijsku kontrolu rada ustanove čiji je osnovač Skupština grada – kaže Arsić za Vranjske.
Ako je tako, ima li novih momenata sa manjkom u Apoteci ustanovljenim krajem prošle godine?
– UO je odlučio da manjak od 9,45 miliona dinara, ustanovljen na vanrednom popisu novembra 2008, moraju da nadoknade odgovorna lica u Apoteci. Obavešteno je Okružno tužilaštvo i poslednja informacija koju otuda imamo je da je istraga u toku.
Ko su ta odgovorna lica?
– Računopolagači. Međutim, oni se protive takvoj odluci i najavljuju da će tužiti Apoteku ukoliko dobiju administrativnu zabranu. Mi u UO ne želimo da nevini stradaju i zato insistiramo da nadležni organio utvrde pravu istinu o manjku.
Znate li još nešto o tome kako je mogao da nastane toliki manjak?
– Manjak je u robi, dakle lekovima, a ne u novcu, i mogao je da nastane na nekoliko načina, pod uslovom da su lekovi uopšte i ušli u apoteku.
Ko su najveći dobavljači Apoteke?
– Nemam takav podatak, ima tu nekoliko veledrogerija.
Ima li među njima firmi «Jugohemija» i «Ideja»?
– Da, i te firme su među dobavljačima.
U javnosti se spekuliše da direktori apoteka dobijaju razne poklone od dobavljača samo da bi se odlučili za njihovu robu. Znate li možda da li tako nešto postoji u vranjskoj Apoteci?
– To su spekulacije, ja to nisam video ni čuo da tako nešto postoji.
Koliko je promet Apoteke bio u 2008. godini?
– Ukupno blizi 600 miliona, od toga 492 miliona lekova sa pozitivne liste.
Logično je da je to najmanja moguća vrednost lekova koji su ušli u Apoteku. Da li to znači da ih je Jasmina Arsić sama nabavila?
– Da, rekao sam da je nabavka lekova u isključivoj nadležnosti direktora.

JUGOHEMIJA AD
U INTERESU NAM JE DA POMAŽEMO ZC VRANjE
Od nadležnih u Jugohemiji AD zatražili smo odgovore na neka pitanja koja se tiču njihovog poslovnog odnosa sa Apotekom Vranje i Zdravstvenim centrom i dobili sledeće saopštenje:
– Poslovna saradnja je uspostavljena sa Apotekom u Vranju i definisana je kroz kupoprodajne ugovore. Detalji ugovora se ne mogu iznositi u javnost i to je u skladu sa poslovnom politikom Kompanije. Kompletna plaćanja lekova regulisana su Ugovorom sa Apotekom Vranje i takođe predstavljaju poslovnu tajnu. Sva plaćanja prema pomenutoj ustanovi, kao i svim ostalim zdravstvenim ustanovama transparentno su prikazana na sajtu Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje. Pored toga, na sajtu Fonda su transparentno prikazane finansijske transakcije svih ustanova.
Imajući u vidu činjenicu da je Zdravstveni centar Vranje referentna ustanova zdravstvene zaštite stanovništva Juga Srbije, koja kontinuirano osavremenjava sve procesa rada, procenili smo da je poslovni interes dati doprinos unapređenju njihovog poslovanja. Donirana su sredstva za kupovinu fiskalnih kasa. Direktno su uplaćena na račun dobavljača koji je potom isporučio fiskalne kase Zdravstvenom centru. Donacija nije bila u novcu, već u proizvodima – fiskalnim kasama. Oprema za video nadzor nije donirana od strane Jugohemije.

APOTEKA
BEZ ODGOVORA O BONUSIMA
U javnosti se često pominje da, osim privatnika apotekara, bonuse veledrogerija dobijaju i tzv. državne apoteke. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa direktorkom Apoteke Vranje Jasminom Arsić, međutim, na mobilni telefon se nije javljala, a neko od zaposlenih ko se javio na fiksni telefon u Apoteci kazao nam je da je direktorka na godišnjem odmoru. Tako smo ostali uskraćeni za odgovore na pitanja dobija li Apoteka bonuse, od kojih dobavljača i za šta ih koristi.

VOX POPULI
ZAŠTO MIŠKOVIĆ DONIRA VRANjSKO ZDRAVSTVO?

Gordana Stojanović (50), nezaposlena:
– To samo on zna.
Duško Stevanović (68), penzioner:
– Nije to jedino zdravstvo koje on donira, sve je to sumnjivo.
Gordana Trajković (56), radnica:
– Zato što ima, da nema ne bi donirao.
Aleksandar Ristić (23), nezaposlen:
– Nisam upućen.
Gradimir Mladenović (79), penzioner:
 Ko zna šta mu je u planu.